Novosti: Nezavisnost Kosova u senci zločina

Da li će Srbija posle izveštaja Dika Martija popraviti svoju poziciju? Usvajanje izveštaja pravno ne obavezuje nijednu državu, ali ima ogroman značaj.

EVROPA će se 25. januara, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (SE), još jednom suočiti sa time da se na Kosmetu i severu Albanije trgovalo organima otetih Srba i nelojalnih kosovskih Albanaca. Tada će 313 poslanika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, gotovo je sasvim izvesno, usvojiti izveštaj Dika Martija, koji je nedavno obišao ceo svet.

Pravno gledano, usvajanje izveštaja, bez obzira na to koliko su stravični zločini otkriveni, ne obavezuje nijednu zemlju. Pa ni Albaniju koja je članica SE.

Faktički, međutim, situacija je drugačija: Marti je dokazao da su se zločini dogodili baš u ono vreme kada je ceo svet podržavao kosovske Albance zato što su bili žrtve terora iz Beograda, i da su vlade najjačih zemalja u Evropi preko svojih tajnih službi sve to i znale.

Drugo, švajcarski tužilac otvorio je „Pandorinu kutiju“ na Kosmetu, što svakako ojačava pregovaračku poziciju Srbije u borbi za KiM. Jer, teško da će zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova upravo zbog toga što su kosovskim Albancima kršena ljudska prva, sada žmureti nad vađenjem organa otetih i ubijenih Srba i neposlušnih kosovskih Albanaca.

Ovaj posao nije slučajno poveren bivšem švajcarskom državnom tužiocu. Njegova biografija bila je najbolja preporuka: stručnjak za međunarodno krivično pravo, borbu protiv organizovanog kriminala i trgovinu drogom, i nekoliko najvećih prestižnih nagrada koje je dobio zbog toga.

Jedan od njegovih najvećih aduta je izveštaj o tajnim zatvorima CIA u Evropi, u kojima se surovo postupalo sa zatvorenicima. Posle dvogodišnje istrage, Marti ga je obelodanio 2005. godine. Niko nije ostao ravnodušan.

Da će i izveštaj o trgovini ljudskim organima na KiM i severu Albanije izazvati jednaku pažnju, Marti je najavio već u prvim rečenicama rezultata svoje dvogodišnje istrage.

„Sve indikacije da se ustanove činjenice o konfliktu na Kosovu i kazne odgovorni išle su u jednom pravcu, bazirane na jasnoj pretpostavci da su na jednoj strani bile žrtve, a na drugoj izvršioci zločina.“

Kao centar kriminala na Kosmetu, Marti je označio „dreničku grupu“, na čijem se čelu, kako je napisao, nalazio „mafijaški bos“ Hašim Tači. On je, prema izveštajima najmanje pet stranih obavešajnih službi, koji su vođeni više od decenije, sa još nekoliko članova grupe, imao kontrolu nad trgovinom heroinom i ostalim narkoticima. U istim tim izveštajima, Tači je opisan kao najopasniji „mafijaški bos“.

MOLILI DA IH NE KASAPE

POSLE detaljne i opsežne istrage Marti je utvrdio i to da je najmanje 40 ljudi koji su bili zarobljeni u logorima OVK na severu Albanije i danas živo. On, međutim, navodi da su to uglavnom civili Albanci i regruti OVK osumnjičeni da sarađuju sa Srbijom. Prema njegovim rečima, komandanti ovih logora bili su Sabit Geci, Riza Alija zvani komandnat Hodžaj i DŽemšit Krasnići. Zajedničko im je to da se svi pominju u istrazi Unmika o ovim strašnim zločinima. - Postoje jake indicije u svedočenjima da su tokom premeštanja neki od zatvorenika bili svesni šta ih čeka - piše Marti. - Pričali su da su neki od zatvorenika molili svoje čuvare da ih „ne iseckaju na komade“. Prema svedočenjima, žrtve su ubijane pucnjem u glavu pre operisanja kako bi im bio izvađen jedan organ ili više njih.

Međutim, kao jednog od glavnih za trgovinu ljudskim organima, Marti je označio Šaipa Muju, bliskog Tačijevog saradnika, inače kardiologa školovanog u Tirani.

- Najmanje tri izvora su nam potvrdila nedvosmisleno da su bili prisutni u kući porodice K. u selu Ripe blizu Burelja, poznatijoj kao „žuta kuća“, tokom kriminalnih aktivnosti OVK - napisao je Marti. - Svaki od njih je naveo jedinstvene i posebne detalje o preciznoj lokaciji kuće, njenom vlasniku, pripadnicima OVK koji su bili u njoj i ilegalnim aktivnostima koje su se dogodile u njoj između 1999. i 2000. godine.

Manja grupa komandanta OVK naredila je i nadgledala više prebacivanja zatvorenika u „žutu kuću“. Većina žrtava je živela na jugu Kosmeta, a najveći broj zatvorenika u ovoj klanici bili su Srbi.

(Novosti)