Новинарска и медијска удружења упутила допис међународним организацијама о слободи медија: Представници власти јавно прозивају, вређају, омаловажавају новинаре и медијске раднике, проглашавајући их за напријатеље друштва или „стране агенте“

Коалиција новинарских и медијских удружења упутила је допис међународним организацијама и институцијама у којем их је упознала са проблемима у сфери медијских слобода и медијског плурализма у Србији, наводи се у њиховом саопштењу.

У слању дописа учествовали су Независно удружење новинара Србије, Независно друштво новинара Војводине, Асоцијација независних електронских медија, Асоцијација онлајн медија и Локал прес.

„Пре свега, желимо да истакнемо да смо, и поред веома тешке, чак бисмо рекли драматично лоше ситуације у медијима, ми као удружења увек спремни за дијалог и сарадњу са представницима власти уколико то води ка решавању проблема. Са Владом Србије смо, почетком јуна ове године, започели сарадњу на изради Медијске стратегије након чврстог уверавања председнице Владе Србија Ане Брнабић да постоји апсолутна политичка воља власти да се побољша стање у медијској сфери, и да се у том погледу сарађује са релевантним новинарским и медијским удружењима“, наводи се у допису.

Они су истакли да је власт у претходном периоду покушала да изради Медијску стратегију, али да су из тог процеса због незадовољства начином рада и могућим решењима, изашла сва релевантна новинарска и медијска удружења. Неколико месеци касније, као резултат притисака, Влада Србије је овај процес зауставила и са нивоа Министарства културе и информисања подигла на ниво Владе, наводе удружења.

„Позвала је ОЕБС да буде фацилитатор процеса, а новинарска и медијска удружења да дају свој допринос кроз делегирање чланова Радне групе за израду Медијске стратегије. Израда овог документа је у току и у питању је широко инклузиван процес, са којим у овом тренутку, уз поједине проблеме, можемо да будемо задовољни. И то јесте добра вест“, истиче Коалиција.

Они наглашавају да ће тек после званичног усвајања Медијске стратегије започети процес измене закона или израда нових закона, али да је највећи проблем ипак непоштовање донетих закона.

Подсећају да је због медијских закона из августа 2014. године Србија добила високе оцене од релевантних институција у процесу европских интеграција, што, како кажу, објашњава њихову „бојазан“ да се стање неће поправити ни сад.

„Због те сумње, захтевали смо од власти да се паралелно са процесом израде Медијске стратегије, води још један процес, а то је заједнички рад на убрзаном решавању серије медијских проблема у постојећем законском оквиру. После договора, новинарска и медијска удружења формирала су Тим за дијалог, а Влада Србије – Координационо тело, чиме је створена платформа за преговоре. У овај процес удружења су ушла са надом да ће потпомоћи превазилажењу акутних проблема медијске сцене, а да ће резултати заједничког рада бити видљиви у релативно кратком временском року. Нажалост, четири месеца након почетка дијалога, ми немамо нити један доказ, осим вербалних уверавања, да власт одиста има политичку вољу и да је решена да побољша ситуацију у сфери медија и медијских слобода, чиме се озбиљно доводи у питање смисао и сврсисходност отпочетог дијалога. Истовремено, проблеми на медијској сцени се свакодневно усложњавају и мултипликују и производе веома лоше ефекте по медије, новинаре, медијске слободе и медијски плурализам“, истиче се.

Они су подсетили на 13 захтева које 16. августа су упутили Владином Координационом телу, а да су до данас донели само непотпуне одговоре, док се, паралелно с тим, стање на медијског сцени Србије погоршава.

„Представници власти јавно прозивају, вређају, омаловажавају новинаре и медијске раднике, проглашавајући их за напријатеље друштва или „стране агенте“, чиме озбиљно угрожавају њихову безбедност. Примера за то је много, а један од последњих је напад шефа посланичке групе владајуће Српске напредне странке Александра Мартиновића на председника НДНВ-а Недим Сејдиновића, кога је са скупштинске говорнице прогласио непријатељем Србије због изношења критичког става о власти у Србији. Ово није први пут да Мартиновић прозива новинаре. И раније је прозивао Сејдиновића, који је после тога добо огроман број претњи смрћу које је пријавио полицији, а које никада нису процесуиране. Пре неколико дана функционер БИА-а Марко Парезановић изнео тврдњу да су „највећа претња Србији страни агенти који делују у медијима, невладиним организацијама и опозиционим странкама“, а да је председник Србије Александар Вучић ту тврдњу потврдио. Постоји велики број случајева у којој представници власти нападају „непослушне“ медије и новинаре. Од 2016. године у бази Независног удружења новинара Србије забележено је 72 случаја  прозивања, вређања, омаловажавања и дискриминације новинара, медија, новинарских и медијских удружења од стране политичара и носилаца јавних функција.

Последњи такав случај десио се 19.10.2018. када је председник РС Александар Вучић по имену прозвао, вређао и омаловажавао прво новинарку јавног сервиса, а потом и новинара ТВ Н1 који га је замолио да не врши притиске на колеге са Јавног сервиса.

Власт у Србији злоупотребљава разне инспекцијске службе за притисак на медије. Новине Врањске су затворене у септембру 2017. због политичких, економских и администарзвних притисака, док је власник и главни одговорни уредник Вукашин Обрадовић је штрајковао глађу. Новинари, медији и организације цивилног друштва су месецима протестовали због тога, али без резултата. Најновији случај из Ниша, случај Јужне вести, такође је изузетно забрињавајући. Наиме, Пореска управа је провела шест месеци у овом малом медију, који је финансијски кажњен иако је пословао у складу са законом. Представници Пореске управе на различите начине су злоупотребљавали свој положај и нанели му огромну штету“, навела су удружења.

Они су истакли и да власти често туже медије, а да судске одлуке нису усклађене са законима Србије и праксом Европског суда за људска права, који предвиђају да су јавни функционери дужни да трпе изношење критичког мишљења.

Они су се осврнули и на извештаје Савета за штампу, који јасно показују драматично кршење Кодекса новинара Србије у таблоидним медијима, а да су управо ти најближи власти.

„РЕМ не реагује ни када долази до еклатантног кршења Закона о електронским медијима, односно када поједине телевизије са националном покривеношћу директно преносе седнице главног одбора владајуће странке“, истиче се у овом допису.

„Случај државне новинске агенције Танјуг представља једно од најпознатијих случајева кршења закона и угрожавања правног поретка у земљи. Ова агенција још увек активно ради иако је још 31. октобра 2015. године донесена, у складу са законом, одлука о њеном гашењу. Ова агенција опстаје као пропагандно средство у државом власништву иако је законима из 2014. године држава донела одлуку да се повлачи из власништва медија. Осим тога, држава је, противзаконито, сувласник листова Вечерње новости и Политика, а такође је противно закону локална самоуправа у Крагујевцу постала власник претходно приватизоване Радио-телевизије Крагујевац“.

(Данас)