петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Нови „косовски премијер“ Иса Мустафа: Представници Српске листе контруктивни и заинтресовани за решавање проблема
Хроника

Нови „косовски премијер“ Иса Мустафа: Представници Српске листе контруктивни и заинтресовани за решавање проблема

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 19. децембар 2014.

Приштина -- Нови косовски премијер Иса Мустафа оценио је позитивним учешће Срба у „косовској влади“, у којој по први пут има представника са целог Косова.

Он је додао да су представници "Српске листе" конструктивни и заинтересовани да учествују у решавању проблема.

„Мислим да је добро што су они унутар Владе и што су укључени у институције Косова. Сви треба да будемо обазриви према њима како их не би удаљили и не треба им дати тешке оцене које би нам онемогућиле сарадњу са њима“, рекао је Мустафа у интервјуу за "Радио Слободна Европа“.

„Премијер“ КиМ је објаснио да је у досадашњим контактима са Српском листом, „министрима“ и „замеником премијера“, приметио контруктивно понашање и интересовање да учествују у решавању проблема.

"Не можемо их сада обавезати да говоре како ми говоримо или да их натерамо да мисле како ми мислимо, али важније је да су они укључени и да су део институција Косова и да ће учествовати у доношењу одлука. Приликом доношења одлука, сваки посланик Скупштине Косова ће одлучивати на основу личних ставова. Не могу да кажем да неће бити под утицајем Београда, али постоје питања која можемо заједно превазићи", рекао је Мустафа.

Он је поновио да је добро што су Срби део „косовске владе“ и „скупштине“, и што по први пут су ту представници са целог Косова, односно и из општина на северу са којима су приштинске власти, како је навео, "увек имале проблеме".

Што се тиче Заједнице српских општина, према његовим речима, потребно је да се јасно дефинише и да се размотри како ће се спровести, али да имплементација мора да буде у складу са „законима“ и „Уставом Косова“.

У вези планираног првог сусрета са српским премијером Александром Вучићем, на позив шефице европске дипломатије Федерике Могерини, он је изразио мишљење да ће овај састанак служити више упознавању у фази, када ће се и отворити агенда са питањима о којима ће се преговарати у предстојећем периоду.

"Наш циљ је да дијалог крене напред, да буде конструктиван и да из њега проистекну резултати који се касније могу спровести. Желимо да и профил дијалога, али и његов садржај и оквир, гарантују одрживост, како не би дошли у ситуацију у којој разговарамо и договарамо се у Бриселу, а потом поново седнемо по други пут да разговарамо како спровести постигнуте споразуме у Бриселу", указао је он, подвукавши да је потребно постизати споразуме који се могу примењивати.

Мустафа је најавио да ће његова влада размотрти докле се стигло са одређеним питањима, те додао да се споразуми који су постигнути прошле године и који се сада требају спровести тичу структуре цивилне заштите на северу земље која треба да се укине.

Успостављање Специјалног суда, како је додао, биће изазов "зато што то није лако питање". "Ми смо један део тог изазова већ превазишли у Скупштини у прошлом мандату јер смо подржали оснивање Специјалног суда. Сада је остало да се документи овог суда усвоје у Скупштини, као и други закони", казао је Мустафа.

По питању исељавања „грађана Косова“, он је истакао да је обавеза нове владе и свих „косовских институција“ да се створи амбијент и уверење да људи не треба да напуштају земљу и да спас траже ван Косова.

Мустафа је поручио да ће се „косовска влада“ трудити максимално у области економије, у привлачењу страних инвестиција, на пољопривредним субвенцијама, како би се што пре отворила нова радна места, истичући да треба грађанима јасно ставити до знања да неће добити азил ни у једној држави и да је решење у визној либерализацији.

Он је навео да је тешко испунити све критеријуме визне либерализације, указавши да "ни остале земље нису испуниле све услове, али им је било толерисано зато што је било важније да се укључе у ту зону него да остану изоловане".

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер