Нова.рс: Власт нас је на CNN рекламирала као јефтину радну снагу, сад смо то и добили

 Оно што је Србија желела да постигне емитовањем спота на ЦНН још 2014, у коме је нудила “квалификовану, а јефтину радну снагу”, то је и добила. Део страних инвеститора, који су из државног буџета добијали милионе евра субвенција, исплаћују ниске плате запосленима, терају их да раде и по 12 сати дневно, а поједини су забрањивали чак и одлазак у тоалет. А у каквом су положају радници из иностранства који су на привременом раду у Србији, могли смо да видимо на примеру 500 Вијетнамаца који су ангажовани на изградњи фабрике “Линглонг”.

Још пре седам година на ЦНН завртела се реклама у којој Привредна комора Србије позива стране инвеститоре да инвестирају у Србију – “земљу квалификоване, а јефтине радне снаге”. Та реклама изазвала је револт у српској јавности, а синдикати и економисти оценили су је као “срамну” и “увредљиву”.

Међутим, испоставило се да је тај видео спот ПКС и те како имао ефекат. То смо могли ових дана да видимо на примеру “Линглонга”, али и низа других фабрика у власништву странаца, који су, парадоксално, од којих су неки добили на десетине милиона евра субвенција из државног буџета.

Вијетнамци као робови

Најгоре искуство имало је око 500 радника из Вијетнама који граде фабрику гума “Линглонг” у Зрењанину. Како су медији објавили, ова кинеска компанија од државе је за своју инвестицију добила озбиљну помоћ – 95 хекатара земљишта без накнаде и 75 милиона евра.

Међутим, вијетнамски радници који граде фабрику у Србији живе и раде као у робовласништву. Њима су по доласку у Србију одузети пасоши, слобода кретања им је била ограничена, а поједини су у изјавама за медије говорили да ни плате нису исплаћене, те да им је недоступна и медицинска помоћ.

Услови у баракама у којима су смештени испод су људског достојанства, што се могло видети и на снимцима и фотографијама које је објавила Н1.

“Они заиста живе у баракама у којима је доле бетон, спавају на креветима који су само једна даска преко које је стављен танак јорган, храна им је ограничена, купају се у купаоници у којој је такође доле бетон. Имају неколико тушева и два бојлера на 500 људи и само два тоалета на 500 људи“, рекла је Тина Пискулидис из организације “Астра”.

Тек након што су медији и невладине организације дигли узбуну, радници су премештени, а пасоши су им враћени.

Представнике власти много не забрињавају услови у којима радници живе и раде.

„Шта желите, да уништимо инвестицију од 900 милиона долара? Ако је инспекција установила да су услови лоши, направиће нове услове, нема потребе за хајком”, рекао је председник Александар Вучић.

Запослени у Јури носили пелене

Ни услови у којима раде грађани Србије код појединих инвеститора који су добили огроман подстицај из касе државе нису много бољи. Тако се компанија јужнокореанска “Јура” нашла у центру пажње јавности након што је лист “Данас” 2016. објавио да је запосленима било забрањено да за време радног времена иду у тоалет и да им је саветовано да носе пелене.

Представници синдиката тврдили су да су радници малтретирани и физички и ментално, да су отпуштане труднице и породиље, а да су без посла остали запослени који су планирали да оснују синдикат.

Уз све то, како је писао “Данас”, просечна плата у фабрици износила је свега 25.000 динара, иако је држава “Јури” за свако радно место дала 10.000 евра. Само у 2015. та компанија је из државне касе добила 950.000 евра.

Режим пелена и у “Геоксу”

Много боље искуство нису имали ни 1.200 радника италијанске фабрике “Генекс” у Ваљеву, који су преко ноћи остали без посла.

Како су објавили медији, плате радника су биле ниске, кретале су се од минималца до највише 50.000 динара, а радило се у три смене у режиму „пелена“, суботом и недељом, због чега су повремено организовани протести.

Геокс је у Ваљеву радио пет година, а од државе је добио чак 16 милиона евра, али и земљиште и инфраструктуру.

Одлазак Геокса премијерка Ана Брнабић објаснила је растом минималне зараде.

“Компаније као што је Геокс не могу да испрате то што је у Србији просечна плата 65.000 динара и то што се планира и повећање минималне зараде изнад 35.000 динара, па зато иду у земље у којима могу да плаћају раднике мање”, рекла је Брнабић.

Болничка носила у британској фабрици

Лош третман имали су и запослени у британској фабрици “Аптив” у Лесковцу, које је послодавац терао да раде 12 сати дневно. То се променило након побуне у фабрици и посете инспекције.

Медији су писали да су радници „Аптива“ имали на располагању и болничка носила јер се неретко дешавало да им позли, па је та фирма набавила чак 50 комада да стоје у погонима за случај нужде.

Само у 2020. та компанија је од државе добила субвенције од 7,5 милиона евра за запошљавање радника.

Иако од представника власти често чујемо да Србија више није земља јефтине радне снаге, стварно стање је другачије. Осим понижавајућег опхођеног послодавца, што се могло видети из наведених примера, о положају радника довољно говори податак из прошле године по којем је више од две трећине њих примало плату мању од просечне.

(Нова.рс)