среда, 04. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Нова.рс: Шта нам је остало од великих „Вучићевих фабрика“ и инвестиција? У некима радници умиру и падају од исцрпљености, а неке су партнери РиоТинта
Хроника

Нова.рс: Шта нам је остало од великих „Вучићевих фабрика“ и инвестиција? У некима радници умиру и падају од исцрпљености, а неке су партнери РиоТинта

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 29. септембар 2023.

Јавност у Србији је узнемирила вест о краху “Митроса”, некадашњег гиганта месне индустрије из Сремске Митровице, који је сада у власништву аустријског холдинга Гиерлингер. Ова компанија гаси производњу и оставља раднике без посла, након што је од Србије добила 5,8 милиона евра субвенција. Ово није усамљен случај, јер се досад већ дешавало да фабрике, које отвара и на сва уста хвали председник Србије Александар Вучић лично, ставе катанац и оду из земље. Теклас, Аптив, ИноБат, Леони – то су неке од компанија које су остале од око 260 фабрика колико их је, како сам признаје и броји, отворио председник.

Менаџмент „Митроса“ обавестио је запослене да је донета “тешка одлука” и да се производња гаси. За те запослене, конкретно њих 300, Србија је дала 5,8 милиона евра, док је аустријски власник издвојио драстично мање – 800.000. Вест о томе колико је фабрика добила новца обелоданио је, како то углавном бива, председник Вучић, тадашњи премијер.

Можда се због одласка ове иностране фирме из земље не би дигла толика прашина, да то није нешто што се све чешће дешава, па се са разлогом поставља питање шта је уопште остало од фабрика које су добиле велики новац од Србије.

Истина, остало је фабрика. Неке од њих су врло добро познате јавности, али не по делатности коју обављају, већ по катастрофалном третману који имају радници.

За партнера Рио Тинта више од 400 милиона евра

Словачки ИноБат је пре свега неколико дана, 26. септембра, званично одабрао Ћуприју као локацију за фабрику за производњу и рециклажу батерија. Ова одлука дошла је након прелиминарних споразума које су у новембру прошле године потписале Влада и ова фирма у коју је инвестирао и Рио Тинто. ИноБат је подсетио да је Влада Србије спремна да понуди подстицајни пакет од чак 419 милиона евра за гигафабрику Лион.

Вучићев “спас” за Врањанце

Такође у Врању, Вучић је присуствовао отварању “Текласа”, који је најављен као “спас” за око 1.200 Врањанаца који су отпуштени из италијанског Геоxа, а и ова компанија добила је, почетком прошле године, 10,7 милиона евра државне помоћи од Министарства привреде, како би, поред погона у Владичином Хану, отворила још један у Врању, управо у хали коју су Италијани за собом оставили.

Турска фабрика у обавези је да до 2028. године стално запосли 500 радника, као и да сваком новом раднику плате буду за 20 одсто веће од минималца, мада су још прошле године радници сведочили да су зарађивали 36.000, што је било тек 1.000 динара, односно око три одсто више од тадашњег минималца.

Падање у несвест за 25,5 милиона

Британска фабрика аутокомпонената у Лесковцу, Аптив, добила је од државе субвенцију од чак 25,5 милиона евра. За 25,5 милиона, фабрика је своје раднике, већином жене, довела до ивице – они су, због напорног рада у сменама по 12 сати, масовно одлазили на боловање, а тамошњи лекар приметио је код њих исте симптоме, које је назвао “аптив синдром”. А једне суботе током прошле године, 30 запослених одбило је да ради прековремено, а када су покушали да оправдају своје одсуство, добили су отказ. Фабрика и даље ради.

Да ли уз 10.000 евра долазе и пелене?

Радници јужнокорејске компаније за производњу каблова за ауто-индустрију Јура раде у катастрофалним условима, који су достигли врхунац током пандемије коронавируса, када су били приморани да долазе на посао у пуном капацитету и поред свих епидемиолошких мера које су биле на снази. Међутим, још већи шок уследио је када су радници рекли да у тој фирми носе пелене, јер не смеју да иду у тоалет. Поред тога, навели су и да нису имали слободне дане, да су трпели ментално и физичко злостављање, јер су их тукли металним палицама, а жене сексуално напаствовали. А можда и најшокантније је што је ова компанија добила 65 милиона евра државних субвенција, односно по 10.000 за сваког од 6.500 запослених.

Инвалидска колица за 30 милиона

У фебруару прошле године, радница фабрике Леони у Лесковцу се повредила на послу, а четири дана касније преминула.

Свега неколико месеци касније, у мају, радница се онесвестила након вербалног сукоба са шефицом погона.

Радници су сведочили и да смене трају дуже од 10 сати, својевремено су поред линија стајала инвалидска колица за случај да се неко поново онесвести, време проведено у WЦ-у се мерило, а хитна помоћ је „чест гост“.

Они су изградили четири погона, а за последњи је Вучић нагласио да Леони није желео никакве државне субвенције. Ипак, Леони је пре тога потписао три уговора о подстицајима са Министарством привреде у укупној вредности од око 30 милиона евра.

Немачки ХАИКС добија 2,6 милиона

Крајем августа ове године, немачкој фабрици обуће Хаикс Опрема у Врању одобрено је 2,6 милиона евра државних субвенција. Према уговору који је потписан са Министарством привреде, држава ће покрити четвртину укупних трошкова које ће предузеће имати за 651 запосленог, док ће фабрика уложити 2,8 милиона.

Ова фабрика нашла се у центру пажње у мају ове године, када је радница задобила тешке повреде обе шаке, након чега је послата на хитну операцију.

Слатких” 14 милиона

У октобру 2021. године отворена је фабрика чоколаде швајцарске компаније Бери Калебо у Новом Саду, а отварању, као и ранијем постављању камена темељца, присуствовао је и Вучић.

Ова компаније добила је 14,2 милиона евра од државе, у виду субвенција и бесплатног земљишта.

У тих 14,2 милиона спада 12 милиона за 100 запослених, што је 120.000 по запосленом, као и 20.900 квадрата земље, вредности 2,19 милиона евра. Заузврат, компанија Бери Калебо обећала је да ће до краја ове године да уложи најмање 45 милиона евра у производњу. То краја ове године уједно фабрика мора да запосли тих 100 радника за које је добила новац.

И као да 14 милиона евра није било довољно, Град Нови Сад уложио је око 342 милиона динара у изградњу комплетне инфраструктуре за фабрику.

Према писању новосадског портала ВОИЦЕ, пред америчким судовима су, против ове компаније, вођени процеси због дечјег ропства, односно због злоупотребе дечје радне снаге која је без новчане надокнаде радила на плантажама какаа.

Немцима 15,5 милиона

Немачка компанија Хансгрохе отворила је у јуну ове године у Индустријској зони у Ваљеву фабрику санитарне опреме.

За ту фабрику је држава дала 15,5 милиона евра.

Отварању је, очекивано, присуствовао Вучић.

260 фабрика

Још крајем 2021. године, Вучић је рекао да је “учествовао у отварању 260 фабрика у земљи и довео многе велике компаније”.

Митрос је последњи, а пре њега из земље је отишла турска текстилна индустрија Џинси из Лесковца, Грунер из Власотинца, Геокс из Врања, Шинвон из Ниша, која је сестринска фирма Јуре, текстилна фабрика Бертекс из Крагујевца.

Све ове фирме имају једну заједничку карактеристику. Од државе Србије добиле су милионе евра субвенција.

Како за „Нову“ каже економиста и стручњак за страна улагања др Милан Ковачевић, проблем је што готово свако ко покуца на председникова врата, може да добије субвенције.

„Мора другачије да почне да се ради, морају неки стручњаци да се питају о томе коме ће држава да да новац“, каже др Ковачевић.

Према речима нашег саговорника, иако страних фабрика у нашој земљи има доста, очекивано је да ће се оне и убудуће затварати, а један од разлога за то је стање на тржишту. На пример, у доба афричке куге свиња, месна индустрија није исплатива, те наш саговорник истиче да није чудно што се фабрика затвара.

Други разлог због којег ће фабрике, поготово хране или текстила, одлазити из Србије јер су оне, како каже Ковачевич, попут птица селица. Сходно томе, фабрика ће отворити погон у држави од које нешто може да добије. Простор, земљиште или новац, свеједно је.

Како каже Ковачевић, када виде да негде могу да добију нешто више, онда ће и отићи.

„Те фабрике имају покретне машине, могу да се премештају с места на место кад добије нешто боље“, каже Ковачевић.

(Нова.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер