недеља, 17. јануар 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Нова.рс: Поред фриленсера, порез на приход можда ће морати да плаћају и држављани Србије који раде и живе у иностранству
Хроника

Нова.рс: Поред фриленсера, порез на приход можда ће морати да плаћају и држављани Србије који раде и живе у иностранству

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 01. децембар 2020.

Иако фриленсерима и даље није јасно како тачно да обрачунају порез на приход из иностранства који су у обавези да плате, из Пореске управе поручују да су казне за дуг јасне и крећу се од 5.000 динара, па све до 10 година затвора уз новчану казну. То, међутим, није све. Према важећем Закону о порезу на доходак грађана, Србија порез и доприносе за пензијско и здравствено осигурање може захтевати не само од фриленсера, већ и од држављана који раде и живе у иностранству, наводе из Удружења фриленсера и предузетника Србије.

Наиме, сви држављани Србије који потпадају под дефиницију резидента по поменутом Закону, дужни су да плате порез и доприносе.

Према члану 7 поменутог закона, обвезник пореза на доходак грађана је резидент Републике Србије, за доходак остварен на територији Републике Србије и у другој држави. Сви држављани Србије који потпадају под дефиницију резидента по поменутом Закону, дужни су да плате порез и доприносе.

Резидент Републике, у смислу овог закона, јесте физичко лице које:

1) на територији Републике има пребивалиште или центар пословних и животних интереса, или

2) на територији Републике, непрекидно или са прекидима, борави 183 или више дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години.

То значи да је довољно да испуните један од горе наведених критеријума, како бисте по закону били третирани као резидент који мора да плаћа порез и доприносе. На пример, преселили сте се у Немачку пре десет година и радили тамо, али нисте одјавили пребивалиште из Србије. Или, одлазили на привремен рад у неку земљу Европске уније на 90 дана, враћали се у Србију, а онда опет ишли на рад. Без обзира на то што сте плату зарадили у иностранству, Србија вас обавезује да њој платите порез и доприносе за ПИО и здравствени фонд, наводи “уфп.рс“, или “Удружење фриленсера и предузетника Србије”.

Поменуто Удружење даље наводи висину пореза.

Порез је 10% пореске основице, а допринос за ПИО и здравствени фонд 25,5%, односно 10,3% целе зараде.

Пореску основицу добија се тако што се од плате одузима месечна неопорезива сума. Та сума износи 16 500 динара (141 евро) током 2020. године (и увећава се сваке године). То значи да на плату од 1000 евра за порез плаћате 10% од 1000 – 141 = 859 евра, односно 85,9 евра.  Ако сте ту плату примили 2019. године, порез вам је већи зато што је месечна неопорезива сума била мања, али ћемо у рачуници користити суму за 2020. пошто је то најповољнији рачун. Без обзира на неопорезиву суму, од зараде од 1000 евра Пензионом фонду плаћате 25,5%, што износи 255 евра, а здравственом фонду 103 евра.

Укупно, Србија захтева да јој платите 443,9 евра од 1000 које сте зарадили ван Србије. За дванаест месеци рада ван земље, ваш дуг према Србији пење се на 5326 евра! Ако сте при томе користили девизни рачун из банке регистроване у Србији да примате ту плату, налазите се у регистру који је Пореска управа добила од тих банака. Ако сте користили страни девизни рачун, Србија од страних банака може тражити информације о рачунима својих резидената. Намера државе Србије је да наплати порез и доприносе за неколико година уназад са каматом, која износи нешто преко 10% годишње.

Удружење даље наводи:

Ако је порез на вашу плату плаћен у другој држави, можете бити ослобођени дела пореза Србији. Два су услова за то. Први је да Србија са том државом има уговор о избегавању двоструког опорезивања. Други је да ви имате доказ да је порез за вашу плату већ плаћен у иностранству.

На овај начин се ослобађате дела пореза. На пример, ако је ваш послодавац платио у другој држави 50 евра на име пореза, а Србија потражује од вас 85,9 евра, онда Србији плаћате разлику (35,9 евра).

Шта ако је пензионо и здравствено осигурање уплаћено у иностранству?

У закону о доприносима и закону о порезу нема помена о ослобађању од доприноса. Дакле, то што сте уплаћивали пензионо осигурање у неки инострани фонд не ослобађа вас обавезе према Србији. И даље сте дужни да платите допринос за ПИО и здравствени фонд Србије. Као пореском резиденту, где год да се налазите и где год да радите, Србија од вас захтева доприносе. Укупно 35,8% сваке зараде морате платити Србији на то име. Порез не морате платити само ако је у иностранству плаћен већи порез него што би био у Србији. Доприносе морате.

Подсетимо, након што је Пореска управа Србије објавила да сви који остварују приход у иностранству радом преко интернета имају обавезу да тачно израчунају свој порез, почеле су додатне муке за предаваче страних језика, програмере, јутјубере и остале фриленсере који се на овај начин издржавају или доприносе кућном буџету.

До сада су се на многим форумима и сајтовима појавила објашњења како би то требало да се уради, након којих су искрсавала и нова упуства и зачкољице.

Све ово није оставило збуњеним само фриленсере, већ и поједине рачуновође.

Једно је међутим остало јасно – а то су казне за неплаћање пореза који неки нису плаћали пет година.

Из Пореске управе су раније за Нова.рс рекли да су за пореске обавезнике који не поднесу пријаве и не измире своје обавезе прописане прекршајне казне по Закону о пореском поступку и пореској администрацији, а предвиђено је и кривично дело пореске утаје сходно Кривичном законику.

“Физичко лице које остварује приходе из иностранства, а за остварене приходе не поднесе Пореској управи пореску пријаву кажњава се новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара”, поручили су из Пореске управе.

Додају да, за оне који порез пријаве, али га не плате следи новчана казна у износу од 50 одсто утврђеног пореза, а не мања од 5.000 динара.

Осим тога, Кривичним закоником прописано је и кривично дело пореске утаје. Више о томе можете прочитати ОВДЕ.

(Нова.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер