Нова.рс: Откуд у Србији много више мртвих лекара него у Хрватској?

Пре пар сати докторка Марина Тошић, специјалиста опште медицине у Дому здравља у Зрењанину, преминула је од ковида 19. У претходна два дана, од исте болести преминуле су још две њене колегинице, др Соња Ракочевић, педијатар у КБЦ Приштина и докторка Звездана Старчевић, педијатар у Клиничком центру у Новом Саду. Њиховим трагичним смртима број преминулих лекара у Србији се, према подацима Синдиката лекара и фармацеута, од почетка пандемије попео на 70. Истовремено, за исти временски период и под сличним условима, у Хрватској је умро један доктор, иако је број заражених био висок као и у Србији.

“Заиста ми је тешко да поверујем да је толики број колега преминуо од ковида, а камоли да покушам да објасним зашто се то догодило”, каже за Нова.рс доктор Иво Ивић, шеф Клинике за инфектологију КБЦ у Сплиту. Иако највећа регионална болница са 3.200 запослених, која “покрива” скоро пола милиона грађана те је уједно и највећи ковид центар у Далмацији, КБЦ Сплит није изгубио ниједног лекара током епидемије.

 “Било нас је пуно заражених и лекара и другог особља, али са сигурношћу могу рећи да ниједан лекар у Сплиту није преминуо”, каже др Ивић, напомињући да је шокиран бројем преминулих колега у Србији, посебно јер број преминулих лекара у целој Хрватској не прелази једноцифрен број, од који већина није ни радила у ковид систему.

Хрватска искуства

“Оно о чему ми водимо рачуна како би заштитили колеге је да “приоритет” у борби против ковида дајемо млађим лекарима. Практично, нико од колега ко има више од 50 година није у дирекном контакту са пацијентима, нити у ковид болницама”, наводи др Ивић један од начина на који суседна земља покушавам да заштити своје здравствене раднике.

Он је такође истакао да сви у ковид систему у Хрватској врло стриктно прате протокол, да су довољно опремљени, али и да се сами чувају. С обзиром да ни у Словенији није забележен ни један смртни случај лекара током епидемије, заиста је необјашњиво зашто у Србији лекари сада већ свакодневно губе животе због вируса. Синдикат лекара и фармацеута и Уједињени против ковида су најавили истрагу како би утврдили шта је изазвало овако високу смртност међу српским лекарима.

“Битно је напоменути да су ту наведени сви лекари, не само они који су радили са ковид пацијентима и у црвеној зони. Међутим, велика већина преминулих јесте заражена на радном месту”, каже епидемиолог проф. др Зоран Радовановић за Нова.рс, подсећајући да у Србији још увек није познато какву опрему лекари користе и колико их она заправо штити.

Он је истакао и да власт ове смрти више не може да “оправдава” као летос “безобразним коментарима да су се лекари заразили јер су били на летовању и ко зна где” . Председник Синдикара лекара и фармацеута доктор Раде Панић тврди да је, према бази података доступној СЛФ од 70 преминулих лекара, педесеторо заражено на радном месту.

Стално изложени вирусу

 “Највећи број тих људи је од самог почетка епидемије па до обољевања био константно у ковиду, односно у црвеној зони. Дакле, нема смене кадра, нема добре организације, лекари су били преоптерећени и исрцпљени и уз то константно изложени вирусу”, каже др Панић, наводећи да је управо та дуготрајна експозиција вирусу угрозила велики број лекара из ковид зона. Такође, Панић сматра и да узрок у смртност лекара треба тражити у томе што је једно време као услов за хоспитализацију пацијената био серолошки тест.

“Серолошки брзи тест на антитела који у првих пет дана, када је пацијент заправо најинфективнији, даје негативан резултат. Многи пацијенти су тада ушли у болницу да су били позитивни, али нису тако препознати и ту се и заразио велики број здравствених радника”, каже Панић. Међу зараженима је и велики број медицинских сестара, али изузев спорадичних објава о смрти на друштвеним мрежама, о броју преминулих сестара и техничара у Србији се ништа не зна.

“Сестрински синдикат је тек пре петанестак дана почео да прикупљају неке податке о смртности, али не знам да ли ће моћи ретроактивно да дођу до њих. Према мојим сазнањима, у том синдикату не постоји воља да се замере власти и то је и разлог зашто не знамо колико је смртних случајева било међу сестрама и техничарима” каже Панић.

(Нова.рс)