Хроника

Нова.рс: Мењају се закони о парламентарним и председничким изборима; један бирач моћи ће својим потписом да подржи кандидатуру више изборних листа

Штампа
среда, 19. јануар 2022.

За мање од месец дана почиње предизборна кампања, а власт тек сада мења законе о парламентарним и председничким изборима који доносе низ новина. Тако се редослед председничких кандидата више неће одређивати жребом, један бирач својим потписом моћи ће да подржи више изборних листа, продужавају се рокови за приговоре, а на гласања ће моћи да изађу и грађани који су делимично лишени пословне способности.

Избори за народне посланике и одборнике у Скупштини града Београда, као и за председника Републике, биће одржани 3. априла. Свега два и по месеца раније биће промењени сви изборни закони, који ће донети новине како у процедурама, тако и у правима самих бирача.

Наиме, Влада Србије усвојила је предлоге закона о избору народних посланика, председника Републике и локалним изборима, а њихове одредбе резултат су преговора власти и опозиције, али и дијалога са представницима ОЕБС-а.

Једна од новина јесте да ће један бирач моћи да подржи више изборних листа током прикупљања потписа, што до сада није био случај. Ову одредбу предложио је ЦЕСИД, уз образложење да се тиме повећава политичка конкуренција.

Кандидовање за предстојеће изборе биће лакше за мањинске листе, којима ће, уколико закони буду усвојени, бити довољно да прикупе 5.000 потписа, уместо досадашњих 10.000.

Као најважнију новину Бојан Клачар, програмски директор Цесида, истиче увођење тростепености у заштити права због неправилности током спровођења гласања на бирачким местима.

“Ако је на бирачком месту учињена нека неправилност, подносиоци изборних листа могу да, прво, поднесу локалној изборној комисији захтев за поништавање гласања на бирачком месту. Ако тај захтев буде одбијен или одбачен, следеће правно средство би представљао приговор Републичкој изборној комисији, против чијег решења по приговору би подносилац проглашене изборне листе имао право жалбе пред Управним судом. Наведена права се Предлогом закона признају и бирачу ако је на бирачком месту на којем је уписан у извод из бирачког списка неосновано спречен да гласа или ако му је приликом гласања повређено право на слободно и тајно гласање”, објашњава Клачар.

Повећавају се и рокови за приговоре и то са 48 на 72 сата, било да је реч о подносиоцу изборне листе или бирачу.

“Оно што је битна новина јесте то да се рокови за подношење приговора против одлука локалних изборних комисија и РИК-а више неће рачунати од часа доношења тих одлука, већ од часа њиховог објављивања на веб-презентацији, што ће битно унапредити право на правну заштиту”, наводи Клачар.

По актуелном закону, право да бира посланика и да буде биран за посланика има пунолетан пословно способан грађанин са пребивалиштем у Србији. Уколико предложени закон буде усвоје у парламенту, право да бирају и да буду бирани имаће и грађани који нису у потпуности лишени пословне способности.

Промене на гласачком листићу

“Лице делимично лишено пословне способности може да бира народне посланике и да буде бирано за народног посланика ако суд решењем о делимичном лишењу пословне способности није утврдио да је неспособно да врши изборно право”, пише у одредбама предложеног закона.

Промене ће се видети и на гласачком листићу. Осим што ће на њему бити наведене изборне листе са именима и презименима првог кандидата, стајаће и две напомене - прва да се гласа само за једну изборну листу, заокруживањем редног броја испред назива те листе, а друга да је гласање тајно.

Биће наведено и да се гласање обавља иза паравана и да након што попуни гласачки листић, бирач треба да га пресавије тако да се не види како је попуњен и да га тако пресавијеног убаци у гласачку кутију.

Једна од нових одредби тако је и право представника изборних листа и домаћих и страних посматрача да присуствују штампању, бројању и паковању гласачких листића и њиховом достављању РИК-у, локалним изборним комисијама и бирачким одборима пре и после гласања.

Нови закон биће дужи у односу на постојећи, али из разлога што ће се у њему наћи неке одредбе које су до сада биле наведено само у подзаконским актима.

У предложеном закону тако се наводи да бирач има право да затражи од локалне изборне комисије информацију о томе да ли је у изводу из бирачког списка евидентирано да је гласао на изборима, док је РИК надлежан за информације о томе да ли је у изводу из бирачког списка евидентирано да је бирач гласао на бирачком месту у иностранству.

Када је реч о председничким изборима, новина је и да се редослед кандидата за председника Србије на гласачком листићу више неће одређивати жребом, него према редоследу којим су прихваћене њихове кандидатуре.

И на листићу на председничким изборима стајаће две напомене - прва да се гласа за само једног кандидата, а друга да је гласање тајно и да бирач треба да пресавије тако гласачки листић да се не види како је попуњен.

(Нова)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]