уторак, 23. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Нова.рс: Ко је исушио лековите изворе Врњачке Бање
Хроника

Нова.рс: Ко је исушио лековите изворе Врњачке Бање

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 19. септембар 2021.

 Пресушивање извора у Врњачкој Бањи покренуло је низ нових питања када је реч о томе ко је све у најпознатијем туристичком месту у Србији ископао бунаре за воду. Према нашим сазнањима, извори Језеро и Слатина, који су остајали без воде, нису једини који су угрожени. Уколико се не заустави неконтролисано бушење земље у потрази за подземним водама, Врњачка Бања би могла да остане без лековитих вода.

– Све ставке у постојећој студији изводљивости о заштити минералних вода у Врњачкој Бањи су прекршене. Скупштина општине Врњачка Бања је овај документ усвојила пре 15 година. Данас не знамо ко је све и на којим дубинама ископао бунаре. У овом тренутку, озбиљно је угрожено неколико извора у Врњачкој Бањи – каже за „Нову“ некадашњи одборник Добривоје Љубичић.

У решењу о давању сагласности фирми „Ждрело“ из Петровца на Млави, која је власник аква-парка, за „геолошка истраживања и експлоатацију минералних сировина из бунара“, што је, иначе, један од ретких докумената о изворима који Општина Врњачка Бања поседује, пише да је фирма дужна да проток од 0,3 литра у секунди преусмери за потребе Врњачке Бање, док би за своје потребе могли да задрже највише 2,5 литара у секунди.

Извор Слатина без воде два месеца

Како смо сазнали, код термоминералних извора, вода иде путем самоизлива, односно не користе се пумпе коју би воду црпле. Велику улогу игра подземни гас који воду потискује ка површини.

Аква-парк „Врњачке терме“ у свом поседу или концесији, имају термоминерални извор, који је на дубини од око 600 метара и за њега користе пумпу за извлачење воде. Како смо сазнали, вршена су одређена краткорочна испитивања на његов утицај на остале изворе у околини и наводно је закључено да прописана потрошња не утиче на изворе Језеро и Слатина.

Међутим, у пракси није било тако. Прошлог лета, одмах на почетку пуњења базена у „Термама“, доток воде на овим изворима је опао. Према нашим сазнањима, овај аква-парк је користио пумпе јачине која није прописана. То је била иницијална каписла да извори пресуше.

Занимљиво је да је више утицало на извор Језеро него на Слатину иако је она ближа „Термама“. Овог лета идентична ситуација је задесила и Слатину, у којој нема воде већ два месеца.

Скупштина општине Врњачке Бање је у тендеру за земљиште где се налазе „Терме“, првобитно расписала исти без термоминералног извора. Касније је на седници скупштине одлучено да и извор иде у пакету.

Бушење рађено по прописима

Мониторинг над термоминералним изворима у Бањи врши Специјална болница „Меркур“, у сарадњи са Рударско-геолошким факултетом. Међутим, према речима шефа правне службе у овој болници Божидара Вучковића, они немају потребу да имају комплетан увид у то ко све има бушотине у Бањи.

– Не бих употребљавао израз неконтролисано бушење. Оно је рађено по свим прописима који су предвиђени законом. И сви ти радови су изведени у тим регулативама – објашњава Вучковић.

Иако смо се Министарству рударства и енергетике обратили са питањем да ли постоји база података о броју базена и аква-паркова у Врњачкој Бањи, односно одакле се повлачи вода, одговор нисмо добили. С обзиром на то да је Министарство рударства и енергетике задужено за издавање дозвола за бушотине, тражили смо списак базена у Врњачкој Бањи којима су издате дозволе за извлачење воде, за који проток, и на којим дубинама су бушотине, али смо остали без одговора.

Ко је газда „Терми“?

„Врњачке терме“ припадају Рекреативно-угоститељском центру „Ждрело“ из Петровца на Млави чији су власници Драгиша и Милан Милојевић. Осим у Врњачкој Бањи, они поседују још три аква-парка: у Сокобањи, Бањи Ждрело, и на Озрену.

У Агенцији за привредне регистре, Милојевићи нису уписани као законски заступници, али је њихова породична фирма „Гиле гас“ из Остриковца, као и они појединачно уписани као чланови са новчаним улогом.

Милан Милојевић, власник аква-парка „Врњачке терме“, рекао је раније за „Нову“ да све раде по прописима, и да све може да се преконтролише у сваком тренутку.

– Свако вече искључујемо пумпу. Наша бушотина је најдубља и налази се на 650 метара. Тврдим да ми нисмо кривци за смањен притисак на извору Језеро. Општинска инспекција нас сваког дана обилази – изјавио је Милојевић након што је пошлог лета пресушио извор Језеро.

(Нова.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер