Нова.рс: Извештај Стејт департмента о Србији нови прст у око Вучићу

 Бројне су оптужбе за корупцију у Влади Србије, али се оне не истражују. Полиција је оптуживана за бруталност и тортуру, али казне нема. Судство је подложно корупцији и политичком утицају, а највиши званичници и посланици коментаришу отворене истраге и рад судија и тужилаца. Новинари су изложени претњама. Високи функционери штите ратне злочинце. И тако у недоглед. Овако из угла америчког Стејт департмента изгледа стање људских права у Србији током 2022. године.

У извештају за претходну годину Стејт департмент се бавио изборима у Србији, корупцијом, правима новинара, стањем у затворима, односом према мањинама, ЛГБТ заједници, женама…

Готово да нема области у Србији у којој људска права нису озбиљно нарушена. Иако се не може рећи да то већ нисмо знали.

Говорећи о изборима у Србији, Стејт департмент пише да су априлски избори били неравноправни и да су фаворизовали председника Србије. Бележе се и неоправдани притисци на запослене у јавном сектору да подрже Александра Вучиц́а и владајуц́у Српску напредну странку, као и злоупотреба административних ресурса. У извештају пише и да је вец́ина јавних и приватних емитера са националном покривеношц́у фаворизовала Вучића и СНС.

Некажњивост моћних

Посебна пажња Стејт департмента посвећена је корупцији и то оној високој.

У извештају закључују да се спорадично воде истраге, али само кад су у питању ниже и средње рангирани званичници.

 “Истраге о оптужбама за корупцију које су укључивале високе владине званичнике, укључујуц́и министре или политички повезане појединце нису постојале, што је допринело перцепцији некажњивости моц́них или добро повезаних”, наводи се у извештају.

На мети критика је и глорификовање ратних злочинаца, а посебно се наводи мурал Ратку Младићу, који су власти одбијале да уклоне. У том контексту спомињу се и бивши министар унутрашњих послова, а сад директор БИА Александар Вулин, као и градоначелник Београда Александар Шапић који су отворено давали подршку осуђеним ратним злочинцима. Кад је Вуллин у питању, наводи се и да континуирано користи увредљиве називе за албанску заједницу, упркос упозорењима да то не ради.

О полицијској бруталности

У извештају Стејт департмента говори се и о стању у српским затворима, који се у глобалу оцењују као лоши, а посебан део посвећен је полицијској бруталности. Наводи се да су припадници безбедносних снага често прекорачивали овлашћења. Иако је то Уставом забрањено, каже Стејт департмент, постоје извештаји да је полиција тукла притворене и малтретирала осумњичене, најчешће током хапшења или притвора, покушавајући да добије признање.

Спомиње се и 11 жалби које су грађани Новог Сада поднели против представника полиције, оптуживши их за тортуру у периоду од 2020. до 2021. године, али се истиче да ниједан полицајац није суспендован.

У извештају се наводи и да су међународне и домаће невладине организације наводиле да је судство подложно корупцији и политичком утицају.

“Владини званичници и народни посланици наставили су да јавно коментаришу отворене истраге и рад тужилаца и судија”, наводи Стејт департмент.

Напади на новинаре

Кад су медији у питању, оцењује се да је тржиште презасићено владиним и провладиним медијима. Додаје се и да су највећи дистрибутери плаћеног садржаја Јунајтед Медиа и Телеком Србија, која је у већинском државном власништву.

“Медији зависе од државе за рекламе, што погодује владајућим фигурама, а опозициони лидери немају приступ медијима”, наводи Стејт департмент, а кад су напади на новинаре у питању истичу да их је Независно удружење новинара Србије регистровало укупно 132, од тога девет физичких.

“Етничко чишћење административним путем”

Преставници мањина тврде да су изложени “етничком чишћењу административним путем”.

“Етнички Албанци су били изложени дискриминацији и непропорционалној незапослености. Лидери етничких Албанаца у Србији наводе да је влада несразмерно подвргла етничке Албанце “пасивизацији” како би смањила званични број етничких Албанаца који живе у Србији. Члан 18. Закона о пребивалишту грађана у Србији дозвољава Министарству унутрашњих послова да лица избрише из матичне књиге ( пасивише их) ако се утврди да тренутно не живе на адреси пријављеног лица. Полиција рутински доноси ову одлуку кроз спонтане куц́не посете. Иако се често спроводи током радног времена, довољна је једна посета у којој особа није присутна да се утврди нерезидентност на адреси”, наводи се у извештају.

(Нова.рс)