четвртак, 09. јул 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Нова.рс: Фабриковање “сукоба” - Како Вучић и Мило у условима сталне предизборне кампање хушкају грађане и на тај начин учвршћују власт
Хроника

Нова.рс: Фабриковање “сукоба” - Како Вучић и Мило у условима сталне предизборне кампање хушкају грађане и на тај начин учвршћују власт

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 27. мај 2020.

Дуга је листа свих проблема који су последњих година отворени у односима Србије и Црне Горе, али суштински између две државе постоји само један - неспремност и једне и друге стране да их реше. Могли су да се праве компромиси око Закона о слободи вероисповести, да се хапсе они који пале црногорске заставе у центру Београда, да се не форсира прича о пројекту велике Србије… Саговорници портала Нова.рс слажу се да и једној и другој страни одговара да у условима сталне предизборне кампање хушкају грађане и праве непријатеље једни од других, те да је то начин на који Вучић и Ђукановић учвршћују власт.

Вест да ће границе Црне Горе остати затворене за грађане Србије због и даље високог броја оболелих од коронавируса поново је подигла тензије између Београда и Подгорице. Српски званичници након такве одлуке практично су поручили грађанима да не иду у Црну Гору на море, а таблоиди из Србије суседну државу назвали су “фашистичком и расистичком”, а Мила Ђукановића “србомрзцем”.

Тензије у односима две земље подигнуте су и због усвајања Закона о слободи вероисповести, којим по оцени СПЦ-а Црна Гора жели да отме српске манастире. Највиши српски званичници јавно су тада подржали протесте које је Црква организовала црногорским улицама, док је почетком јануара, током протеста испред црногорске Амбасаде у Београду, дошло до покушаја паљења заставе Црне Горе.

Тада су и Црна Гора и Србија на разговор у министарства спољних послова позвали амбасадоре у Подгорици и Београду, али су они одбили да приме протестне ноте.

Ни у једном тренутку, ни са једне ни са друге стране, колико је медијима познато, није било покушаја да званичници две земље седну за сто и покушају да реше проблеме, који се годинама уназад гомилају. По оцени наших саговорника, и једнима и другима одговара да у изборној години хушкају и стварају непријатеље, али истичу да се све тензије не завршавају по окончању изборне кампање и да не служе само њој.

Тадић Мијовић: Два потпуно иста режима и ископирана система

Милка Тадић Мијовић из подгоричког Центра за истраживачко новинарство наводи да је јако лоше што су се појавили коментари у Београду који подсећају на деведесете, а након вести да ће границе Црне Горе према Србији остати затворене.

 “Било би значајно и званичнике и за медије, и са једне и са друге стране, да избегну хушкања. Неће само граница према Србији остати затворена, већ и према БиХ и Македонији. Јучерашњи наступ премијера Душка Марковића није добро осмишљен, јер је, на пример у Македонији, а можда и у БиХ, број заражених испод границе. Верујем да је реч о грубој омашци, јер привреда Црне Горе умногоме зависи од туриста из окружења, а нарочито из Србије и БиХ”, истиче Тадић Мијовић.

Она наводи да јој се чини да се наративи у Црној Гори и Србији користе ради учвршћивања власти, те да ни оне у Подгорици ни оне у Београду немају шта да понуде грађанима.

“Нема економије, нема владавине права, нема борбе против корупције… Једино што и једни и други могу да понуде грађанима су наративи из деведесетих и представе да су браниоци црногорских, односно српских интереса. Реторике су високо подигнуте. У службеној равни изгледа да нема никаквих односа између две земље и да су стопирани, али неформално ми делује да су врло живи односи између Вучића и Ђукановића и њихових породица. Са једне стране имате производњу сукоба, а са друге чврсте и испреплетене везе ове две владарске породице у Србији и Црној Гори”, оцењује Тадић Мијовић и додаје да је реч о два потпуно иста режима и ископирана система.

Вујачић: Сада није занимљиво постављати питање Срба у Хрватској или на Косову

Да потези власти у две државе и понашање њима блиских медија делују као национална хушкање и стварање непријатеља, потврђује и Иван Вујачић, професор на Факултету политичких наука у Београду. Он наводи да сви говоре да то има везе са изборима у једној и другој земљи и да обе стране траже таргете које треба гађати, али да се ствара зла крв и изазивају сукоби, коју у једном тренутку неће моћи да се контролишу.

 “Верујем да поруке које они шаљу нису упућене споља, једни ка другима, већ служе за унутрашњу политичку употребу. То је неки вид негативне хомогенизације становништва и процењује се да би то могло да донесе власти неки поен”, каже Вујачић.

Србија са готово свим земљама у окружењу има лоше односе. Раније су тензије константно биле подигнуте у односима са Загребом или Сарајевом, а сада су, већ неко време, окренуте према званичној Подгорици.

“Из Србије то сада највероватније креће према Црној Гори јер тамо постоји слабост становништва према Српској православној цркви. У овом тренутку није занимљиво постављати питање Срба у Хрватској или на Косову. Сада се могу усплалити масе на питању Срба у Црној Гори и СПЦ-а”, закључује Вујачић.

Попов: Србија је стално љута на “млађег брата”

Александар Попов из Центра за регионализам наводи да “тињајући” спор са Црном Гором постоји још од проглашења независности, да ју је Коштуница звао “квази државом”, а да су односи две државе били лоши и за време власти ДС-а у коалицијама са СПС-ом и ДСС-ом, чак гори него у једном периоду власти СНС-а.

 “Стално је било љутње на ‘млађег брата’. Никада се власти у Србији нису помириле са чињеницом да је Црна Гора независна држава, а не ‘млађи брат’. Кад је био последњи попис становништва у Црној Гори, Србија се у то отворено мешала да би се што више грађана изјаснио као Срби”, наводи Попов.

Он каже да је сваки проблем који постоји између две државе политизован, било да је реч о језику или цркви.

“Уместо да се састану две владе, као што смо се на пример састали са оном из Словеније, злоупотребљавају се ови догађаји за унутрашњу употребу. Важно је да политичари заједно седну и разговарају, а не да се подгревају непријатељства пред изборе, јер нема разлога за то”, сматра Попов.

(Нова.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер