Нова.рс: Дупла функција председника Србије без става Уставног суда

Десет година на власти са Српском напредном странком (СНС), исто толико председник те партије и шест година шеф државе, политички је биланс Александра Вучића од доласка СНС-а на власт у Србији 2012. године.

Од ступања на највишу дужност 2016. прате га критике дела јавности да крши Устав тиме што је истовремено председник Србије и председник странке.

Милосављевић: Онај ко је изабран за председника Републике морао би да поднесе оставку на функцију председника странке

За одговор којим би се званично разрешила дилема Радио Слободна Европа (РСЕ) питао је Уставни суд Србије.

„Сагласно закону, Уставни суд одлучује о повреди Устава од стране председника Републике у поступку који покреће Народна скупштина на предлог једне трећине укупног броја народних посланика“, навео је Уставни суд 1. августа у одговору за РСЕ.

Како ове иницијативе до сада није било, власт и њени критичари на свој начин и даље тумаче уставни Члан 115 о неспојивости функција: „Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.“

Миленко Јованов, шеф посланичке групе СНС-а у Скупштини Србије, тврди да су Вучићеве функције у складу са Уставом.

„Када прочитате оно што пише у актима, апсолутно је могуће да неко буде на челу државе и на челу политичке странке“, рекао је Јованов на питање РСЕ.

Богољуб Милосављевић: Да представља све грађане

Опозиција у протеклој деценији није имала прилику да формално постави ово питање јер је у мањини у парламенту. За њу је оно актуелно и после 1. августа и конституисања новог скупштинског сазива у ком изборна листа са именом Александра Вучића има 120 од 250 места.

Телевизија Пинк пренела је комплетну 65-минутну прес конференцију председника Србије Александра Вучића, 11. август 2019.

Одговарајући на питање РСЕ „Да ли је Уставом Србије прописано да председник Републике може истовремено да буде и председник политичке партије“, Уставни суд навео је да не одлучује о поднесцима којима се траже правни савети и мишљења „како се иступима у јавности не би прејудицирао исход евентуалног поступка који би могао да буде предмет одлучивања пред Уставним судом.“

Богољуб Милосављевић, професор уставног права на Правном факултету Универзитета Унион у Београду, каже да функције председника Републике и партије нису спојиве.

„Председник мора да репрезентује све грађане Србије. Није прописано да представља само оне који припадају његовој странци или форсира интересе једног дела грађана“, додао је Милосављевић за РСЕ.

Он напомиње да нема простора за различита тумачења, иако се Уставни суд тим питањем није бавио.

„Онај ко је изабран за председника Републике морао би да поднесе оставку на функцију председника странке“, додаје.

Цвијетин Миливојевић: Прегршт неиспуњених обећања

До сада је било двадесет најава Александра Вучића да ће отићи са чела СНС, забележио је политички аналитичар Цвијетин Миливојевић, бивши предавач на београдском Факултету политичких наука (ФПН).

„Сваки пут је тиме директно признавао да свесно крши Устав“, каже Миливојевић и додаје да је индикативно да ниједно од тих обећања није испуњено.

Миливојевић: Живимо у временима у којима је лаж истина и ропство је слобода. Дакле слагати нешто је најмањи проблем

„Живимо у временима у којима је лаж истина и ропство је слобода. Дакле слагати нешто је најмањи проблем“, додао је Миливојевић.

Александар Вучић је први човек СНС од 2012, када му је партију „оставио“ лидер напредњака Томислав Николић, претходно обећавши да ће се повући са страначке функције по избору за председника Србије.

Николић је поднео оставку на место председника СНС у мају те године рекавши да жели да буде председник свих грађана. Обећање је одржао поручивши да „пуна срца“ странку оставља на управљање Вучићу.

„То тако мора. Порасло дете, осамосталило се“, рекао је тада Николић.

Један од чланова српског устава гласи да „председник Републике изражава државно јединство“.

Десет година после промене председника СНС-а, актуелно је последње Вучићево обећање изречено у марту да са чела странке одлази након формирања нове Владе Србије. Парламент је конституисан 1. августа и председник државе има рок од 90 дана да одреди мандатара.

Средином јула Драган Ђилас, један од лидера опозиције, након консултација о саставу Владе изјавио је да је Вучић потврдио да на јесен одлази са чела СНС.

Вучић ће сву власт сконцентрисати у својим рукама, срозавајући још дубље ионако слабе институције система, сматрају аналитичари

СНС: Ако треба, 100 спотова подршке

Убрзо је СНС објавио спот у ком функционери те странке, Невена Ђурић и Владимир Орлић, нови председник Скупштине Србије, позивају Вучића да остане председник партије.

„Сопствена странка позива га да погази реч. То је скандалозно. А видео им вероватно треба јер без Вучића на изборима не би освојили ништа“, рекао је за РСЕ стручњак за комуникацију и медије Игор Авжнер.

Он је од двехиљадитих до данас био саветник за медије у три владе и радио кампање за председнике, премијере, министре, странке и глобалне корпорације. Српска напредна странка на изборима, од месних заједница, преко општинских, градских и парламентарних, наступа под именом партијског лидера. На претходним у априлу листа је била без имена партије – Александар Вучић / Заједно можемо све.

Напредњак Миленко Јованов каже да је оправдан партијски позив Вучићу.

„Зато што је он најбољи међу нама. Поносимо се што смо чланови странке коју води председник Вучић. И није нам проблем и стотину таквих спотова да снимимо“, навео је Јованов.

Српска напредна странка саопштила је у новембру прошле године, на петој изборној скупштини те партије, да ће председник СНС Александар Вучић остати на челу те странке до парламентарних избора у априлу.

У саопштењу се наводи да ће након избора бити одржана ванредна скупштина на којој ће бити изабрани нови председник партије и заменик председника.

Статут СНС прописује да мандат председника странке траје четири године, да га страначка скупштина по правилу бира тајним гласањем, али и да избор може бити јаван уколико тако одлучи највише партијско тело.

Да ли ће Александар Вучић коначно дати оставку у странци, сматра Игор Авжнер, питање је „од милион долара“.

„Када бих знао одговор, сутра бих се кладио и постао богат човек“.

Претходници радили исто

До доласка СНС на власт председник Србије у два мандата био је Борис Тадић, који је такође истовремено обављао функције шефа државе и странке. За председника Републике и Демократске странке (ДС) изабран је у истој години, 2004. На страначкој функцији остао је до новембра 2012. и избора Драгана Ђиласа за председника ДС. Две године касније напустио је ту партију.

Претходно се, од 2000. до 2003, и Војислав Коштуница истовремено налазио на функцијама председника Савезне Републике Југославије (СРЈ), коју су чиниле Србија и Црна Гора, и првог човека Демократске странке Србије (ДСС). Потом је био српски премијер, а партију коју је основао 1992. напустио је 2014.

По увођењу вишестраначја и распада Социјалистичке Федеративне Републике Јгославије (СФРЈ), за првог председника Србије 1990. изабран је Слободан Милошевић, у исто време и председник Социјалистичке партије Србије (СПС) која је ’89. проистекла из Савеза комуниста. Председник СПС-а остао је и током мандата председника СРЈ од ’97. до 2000, све до до смрти у притвору Хашког трибунала 2006. када га је формално наследио Ивица Дачић.

Шеф државе води партију и у Црној Гори

Када су у питању земље региона, исто стање као у Србији је у Црној Гори.

Председник државе је председник Демократске партије социјалиста (ДПС) Мило Ђукановић. Босна и Херцеговина има колективно Председништво од представника три народа. Милорад Додик истовремено је и на челу партије Савез независних социјалдемократа (СНСД), Жељко Комшић такође је председник странке – Демократска фронта (ДФ), док Странку демократске акције (СДА) члана БиХ председништва Шефика Џаферовића води Бакир Изетбеговић.

Председник Хрватске Зоран Милановић, некадашњи председник Социјалдемократске партије (СДП), оставку на функцију у странци поднео је 2016.

Шеф државе Северне Македоније је Стево Пендаровски из Социјалдемократског савеза (СДСМ) који предводи премијер Димитар Ковачевски. Косовска председница је Вјоса Османи, из Демократског савеза Косова (Лидхја Демократике е Косовëс – ЛДК) чији председник је Љумир Абдиџику (Лумир Абдиxхику).

Председник Словеније је Борут Пахор изабран са Здружене листе социјалдемократа (ЗЛСД), док је на челу словеначких социјалдемократа данас Дејан Жидан.

(Нова)