субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Нова економија: План Србије да ове године увезе 70 одсто више угља него 2022.
Хроника

Нова економија: План Србије да ове године увезе 70 одсто више угља него 2022.

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 05. јануар 2023.

Србија планира да у 2023. увезе 4,8 милиона тона угља, што је 70 одсто више од процењеног увоза у 2022. години, пренела је Нова економија. Планирани извоз угља за ову годину износи 0,023 милиона тона, колико је био процењени извоз и за претходну годину, види се из Енергетског биланса Републике Србије за 2023. годину, који је усвојила Влада, крајем децембра 2022. године.

Укупне расположиве количине угља из домаће производње угља, нето увоза и залиха у 2023. години планиране су у износу од 8,051 Мтое (милион тона еквивалентне нафте).

Од ове количине највећа количина угља биће потрошена за трансформације (7,8 Мтое).

Потрошња за трансформације обухвата потрошњу за производњу струје и топлотне енергије (7,212 Мтое), потрошњу за прераду угља у сушари (0,1 Мтое) и потрошњу кокса за високе пећи (0,517 Мтое).

План је да се за производњу струје и топлотне енергије потроши 14 одсто више угља него што је била процењена потрошња за 2022. годину.

У 2023. години планирано је да се у Србији произведе мање од 36,8 милиона тона угља.

Убедљиво највише угља требало би да буде произведено из површинске експлоатације (36,18 милиона тона). У Енергетском билансу за 2023. године истиче да је ово три одсто више него што је процењена производња за 2022. годину.

Међутим, у Енергетском билансу за 2022. који је Влада утврдила у јануару те године, пише да се процењује да ће из површинске експлоатације бити произведено 38,45 милиона тона угља, што је више него што су процене за производњу у 2023. години.

Ове године, када је у питању површинска експлоатација, планирана је производња са површинских копова Колубаре у износу од 26,5 милиона тона и са копа Костолац у износу од 9,68 милиона тона.

Из рудника са подземном експлоатацијом планирана је производња од 400.500 тона, а из рудника са подводном екплоатацијом угља 216.000 тона.

У односу на Енергетски биланс за 2022. годину, процењена производња у Колубари је смањена са 29,1 милион тона на 26,5 милиона тона.

На сајту Електропривреде Србије (ЕПС) наводи се да се просечна годишња производња угља у Србији креће од 37 до 40 милиона тона угља. Додаје се и да је максимална годишња производња угља у ЕПС-у остварена 2011. године када је била 40,3 милиона тона угља.

Енергетски биланс је документ којим се утврдјују годишњи износи енергије и енергената потребни за сигурно и квалитетно снабдевање крајних купаца.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер