Нова.рс: "Батут" упорно крије податке о зараженима и преминулима од коронавируса

"Међу стручњацима се већ дуго шушкало да једна луциферска рука у Институту 'Батут' по петоро умрлих своди на једног и да је управо то разлог што се већ више од две недеље крије место боравка сваког таквог, наводно једино преминулог грађанина (кад би се навело да је Београђанин, у Новом Пазару би се чудили која је статистичка рупа прогутала њиховог земљака кога сахрањују у лименом сандуку)". (Проф. др Зоран Радовановић, 26. јун 2020)

Већ је на овом месту писано о томе да наново уведене конференције за медије Кризног штаба нису потребне ако ће грађани из њих да сазнају полуистине, неистине и спинове.

Нажалост, конференције су у наредним данима настављене управо на овај, нежељени начин, а унеколико су и погоршане јер су Ана Брнабић и Златибор Лончар у више наврата искористили дати медијски простор да вређају – што новинаре, што лекаре.

Оно што је остало исто јесте да јавност још није чула иоле прихватљиве податке и аргументе о томе због чега Институт за јавно здравље “Батут” и даље не објављује податке о месту где се налазе новозаражене особе: до 10. јуна то није био никакав проблем и ови подаци су објављивани свакодневно; од 10. јуна – нити једном.

Биле су на конференцијама за медије Кризног штаба и директорка “Батута” (др Верица Јовановић) и заменица директорке (др Дарија Кисић Тепавчевић), али јавност ни за јоту није ближа истини о томе шта се збива са ковид-базом “Батута”, због чега се подаци о зараженима не објављују, а камо ли да је постало ишта јасније откуд “дупло књиговодство” у бројању заражених и преминулих, што је пре месец дана открио БИРН.

“Нико ништа не крије, све је транспарентно и јавно”

И директорка и заменица су више пута до сада показале завидну способност да говоре и по десетак минута, а да не одговоре на постављено питање. А колико су наступи на конференцијама за медије били неоптерећени истином најбоље говори јучерашња изјава др Дарије Кисић Тепавчевић.

“Узорковање се врши у свим ковид болницама и амбулантама, свим заводима и институтима, више од 200 установа. (…) Ми објављујемо у 15х и то су обједињени резултати из свих тих пунктова који врше узорковање. Сви заводи и институти на територији своје надлежности на дневном нивоу објављују каква је епидемиолошка ситуација, нико ништа не крије, све је транспарентно и јавно.

Често се ти збирови разликују од онога збира у бази, односно, који ми објављујемо у 15х. То је и због сатнице и динамике уношења резултата. Сама чињеница да је на сваком сајту сваког института и завода све јасно наведено за сваки појединачни дан надам се да вам довољно говори. Сви бисмо желели да имамо податке истог момента, да се истог момента све обједињује, и те како бисмо то хтели и желели, идемо ка том унапређењу”, рекла је др Кисић Тепавчевић у недељу.

Довољно је само позвати др Кисић Тепавчевић да покаже, на пример, где се то на сајту београдског Завода за јавно здравље могу наћи подаци о зараженима у највећем жаришту – Београду, па да цела горња конструкција о томе да је све “транспарентно и јавно” падне у воду.

Но, из ове изјаве се рађа још питања: каква је онда то “Батутова” база података ако није у стању да сабере 200 бројева и избаци тачне резултате кад пристигну сви подаци из свих институција, макар са даном закашњења? Да ли је то уопште база података? Шта је то, ако не може да уради оно што најобичнија “ексел” табела уради у секунди? Зашто уопште онда Кризни штаб саопштава бројке ако нису прецизне?

И, не, није прихватљив уобичајени одговор да “тестови не лече” и да те бројке нису толико важне: грађанима су и те како важне. Заправо, уколико у својој околини немају неког зараженог или, не дај боже, преминулог од ковида, грађанима су ове бројке једина информација коју добијају о ситуацији са коронавирусом у Србији.

Кон: Подаци из базе – оријентациони

А колико су ове бројке збуњујуће – не за грађане, него за најистакнутије чланове Кризног штаба – најбоље говори изјава др Предрага Кона.

Упитан да ли се подаци који се саопштавају сваког дана на конференцијама за новинаре Кризног штаба односе на тестиране у последња 24 сата или обрађене тестове у последња 24 сата, Кон је рекао да ни он сам “најискреније не зна”.

“Ја у принципу почињем све више да користим податке локалних завода и Градског завода за јавно здравље. Кад се сабирају појединачни резултати које избацују локални заводи виде се да је то већи број, јасно да је оно што се саопштава из базе оријентационо и да морамо да имамо далеко бољу базу на коју се ослањамо”, навео је Кон у петак на Н1.

Организације траже податке, “Батут” не да

Попут наступа заменице директора у недељу, ни наступ директорке “Батута” у петак није био од користи за јавност жељну истине. Вратимо се неколико недеља уназад.

Био је 9. јул када је група од 88 организација цивилног друштва упутила захтев за информацију од јавног значаја Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, тражећи податке о укупном броју тестираних лица на ковид 19, оболелих, негативних, на кућном лечењу, у самоизолацији, излечених и лица која су преминула.

Дакле, на овај захтев, који је поднела Фондација за отворено друштво, “Батут” је у року од 48 сати морао да пошаље одговор који занима све грађане Србије – које су тачне бројке о зараженим и преминулим од ковида, као и где се ти новозаражени налазе.

Како је за Нова.рс рекла Невена Ружић, координаторка програма Фондације за отворено друштво Србија, захтевом су тражене и информације о директном приступу овом систему од стране лица ван Института.

Ружић подсећа да је закључком Владе Србије обавеза “Батута” била да све ове податке на дневном нивоу доставља Министарству здравља, а да Канцеларији за информационе технологије и електронску управу достављају податке у анонимизованом облику.

“У свом одговору, Институт је само упутио на интернет страницу коју је успоставила Канцеларија за информационе технологије и електронску управу (хттпс://цовид19.дата.гов.рс). Детаљним прегледом ове адресе јасно је да подаци на овој адреси нису изворни подаци, већ се преузимају са друге интернет локације (хттпс://цовид19.рс/), а за коју се наводи да је извор управо Институт”, рекла је Невена Ружић за Нова.рс.

Ружић каже да је “Батут” одговорио да ће накнадно бити достављени недостајући одговори, али до тога није дошло, па су удружења поднела жалбу Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Не само то – пошто су удружења тражила податке и од Канцеларије за информационе технологије електронску управу, сазнали су да од 10. јуна ни Канцеларија није добијала извештаје од “Батута”, него да су преузимали податке са јавно доступне странице хттпс://цовид19.рс/.

“Батут” тако није испунио обавезу да Канцеларији сваког дана до 14 часова податке о претходних 24 сата о излеченим, односно преминулим лицима, податке о лицима која су тестирана (позитивно, односно негативно на болест Цовид 19), лицима којима је изречена мера самоизолације, са подацима о локацији.

Е, сад се враћамо на наступ директорке “Батута” др Верице Јовановић од петка.

Тог дана је др Верица Јовановић изјавила да је она “током недеље проследила одговор на Фондацију која је у име 88 невладиних организација и удружења упутила захтев”, те да је тог дана, у петак, “добила још један допис” у коме је детаљно добила информације о томе шта је тачно био захтев и на који начин треба допунити оно што је већ проследила.

“Институт за јавно здравље Србије ће у потпуности одговорити на захтеве које су НВО и удружења доставила, ми смо на располагању, о времену не могу у овом тренутку да кажем, али у веома скоро време”, рекла је Јовановић, заборављајући да помене да је време када је морала да пошаље тражене податке одавно прошло, и да су се организације већ жалиле Поверенику због тога.

Штавише, на јасно питање новинарке Нова.рс – зашто на сајту после 10. јуна нема података о зараженима по градовима – др Верица Јовановић је рекла следеће:

“Податке по градовима, они ће такође, унапређењем самог тог софтвера то ће се реализовати. У овом тренутку и наши заводи и институти за јавно здравље објављују податке за територију округа, али ће и подаци са централног нивоа бити доступни вама, и по градовима и општинама и према окрузима. Имаћете све информације и податке, то је велики алат и врло значајан за све здравствене установе, нарочито за епидемиолошку службу, јер се тим путем прати кретање болести на територији наше земље.”

Опет – ни речи о томе како је тај софтвер тако фино радио до 11 дана пред изборе и свакога дана објављивао управо податке по градовима и општинама.

И још једном се мора поставити питање – ако је то велики алат, “врло значајан за епидемиолошку службу”, јер се тако “прати кретање болести” – шта онда ти епидемиолози могу да закључе из такве непотпуне и, како рече Ана Брнабић, јако лоше базе?

Како се може наслутити из горе поменуте изјаве др Кона, одговор на ово је – ништа. Остаје само још да се запитамо – ко је и колико пара добио да направи и одржава ковид базу “Батута”?

(Јелена Булајић и Радмило Марковић, Нова.рс)