петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Низом манифестација данас се обележава Сретење – Дан Државности Србије; Ана Брнабић и Александар Вучић у Орашцу, Зоран Ђорђевић на Опленцу
Хроника

Низом манифестација данас се обележава Сретење – Дан Државности Србије; Ана Брнабић и Александар Вучић у Орашцу, Зоран Ђорђевић на Опленцу

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 15. фебруар 2018.

Србија обележава Дан државности, као подсећање на Сретење 1804. године, када је подигнута револуција и почело ослобађање од Турске, и исти датум 1835. године, када је донет први модерни устав Србије.

Брнабић, Вучић, Додик и министри у Орашцу

У Меморијалном комплексу у Орашцу одржава се централна државна церемонија обележавања Дана државности.

14. 32 - Дан државности Србије честитали бројни светски званичници

Председник Србије Александар Вучић примио је данас честитке бројних светских званичника поводом обележавања Дана државности, који су му између осталих упутили председници Русије, Америке, Кине, као и британска краљица Елизабета.

Како је саопштила служба председника Србије, Вучићу су честитке упутили председник Русије Владимир Путин, председник Кине Си Ђинпинг, председник САД Доналд Трамп, председник Немачке Франк Валтер Штајнмајер, председник Француске Емануел Макрон, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган, председник Италије Серђо Матарела, председник Аустрије Александер Ван дер Белен.

Дан државности председнику су честитали и председници држава региона: председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић, председник Црне Горе Филип Вујановић, председник Грчке Прокопис Павлопулос, председник Румуније Клаус Вернер Јоханис, председник Албаније Илир Мета.

Честитке су упутили и председник Словеније Борут Пахор, председник Чешке Милош Земан, председник Пољске Анџеј Дуда, председник Финске Саули Нинисто, председник Швајцарске Алан Берзе, председник Казахстана Нурсултан Назарбајев, председник Азербејџана Илхам Алијев и председник Белорусије Александар Лукашенко.

Председнику Вучићу честитике су упутили и председник УАЕ шеик Халифа бин Зајед Ал Нахјан, председник Египта Абдел Фатах Ал Сиси, председник Кубе Раул Кастро, председник Мексика Енрике Пења Нијето, председник Алжира Абделазиз Бутефлика, председник Индије Рам Нат Ковинд, председник Габона Али Бонго Ондимба, председник Индонезије Ђоко Видодо, председник Вијетнама Тран Даи Куанг и председник Президијума Врховне Народне Скупштине ДНР Кореје Ким Јонг Нам.

Председник Вучић примио је и честитке краљице Велике Британије Елизабете ИИ, краља Шведске Карла Густава XВИ, краља Холандије Вилем-Александера, краља Белгије Филипа, цара Јапана Акихита, краља Марока Мухамеда ВИ, краља Саудијске Арабије Салмана бин Абдулазиза Ал Сауда и краља Свазиленда Мсвати ИИИ, као и принца престолонаследника шеика Мухамеда бин Заједа Ал Нахјана, потпредседника и премијера УАЕ шеика Мохамеда бин Рашида Ал Мактума и престолонаследника и заменика председавајућег Већа министара и МО Саудијске Арабије Мухамеда бин Салмана бин Абдулазиза Ал Сауда.

Дан државности председнику Вучићу честитали су и генерални гувернер Канаде ДЖули Пајет и генерални гувернер Аустралије Питер Косгроув.

12.10 - Свечана церемонија обележавања Дана државности је завршена.

11.56 - Данас је велики дан, дан када славимо Србију сећајући се предака, одајемо почаст онима који су који су поставили темеље наше модерне државе, рекао је председник Александар Вучић.

- Данас је Сретење, велики дан, Дан државности наше Србије, дан када славимо Србију и одајемо почаст онима који су поставили темеље наше државности - рекао је председник Вучић

- Пламен из Орашца осветлио је пут не само Србима, већ свима који су живели у ропству.

„Драги грађани Србије, славећи данашњи дан славимо две свете вредности за које су се наши преци изборили - славимо слободу и славимо српску државу“, рекао је Вучић у Орашцу

"Слобода без државе је анархија, а држава без слободе тиранија, учили смо за ова два века да једно без другог не иде", рекао је Вучић.

- На Дан државности желим да кажем да јесте дугачак пут пред нама, подигли су планинске венце услова, али ми смо потомци оних људи који су се овде пре 300 година окупљали и чела су нам високо и имамо да кажемо оно што је Ханибал рекао кад је кренуо на Рим: или ћемо наћи пут или ћемо га сами направити - рекао је Вучић. и додао: 

- Идемо ка чланству ЕУ, али нећемо занемарити наше пријатеље у Русији и Кини. Наша Србија је све снажнија, поштованија и уважена, а њена реч се све даље чује.

Он је истакао да су се Срби окупили 1804. због љубави према слободи и правди, да су из тог разлога успели да победе Отоманско царство и да су то две "свете вредности" које и данас окупљају Србе и које се прослављају.

Он је казао да је захваљујући мудрој политици којој "нас је господар Милош учио", Србија данас јака и поштована земља у свету.

Он је истакао да Србија мора да брине о свом потомству и да је тренутно највећи проблем са којим се суочава смањење броја становника.

"Можемо да изградимо фабрике и отворимо радна места, правимо клиничке центре, мостове и спроведемо све могуће и немогуће реформе, али нам је све то џабе ако нема људи ни народа, ако овде у нашој јуначкој Шумадији буде све мање деце", казао је Вучић.

Вучић је казао да се пре 70 година у Србији годишње рађало око 163.000 деце, а да је та бројка опала за 100.000.

"Земљу чине људи, а наша прелепа Србија остаје без људи због демографске рецесије, зато што се све мање рађамо и због исељавања за бољим и лакшим животом и зато морамо озбиљно да почнемо да се бавимо овим проблемом не само као влада и председник него целокупно друштво и заједница. Одавде из Оршаца треба да почнемо са борбом против нашег највећег непријатеља, нестајања, и не гајим илузије да ће бити лако", рекао је председник.

11.50 - Честитајући Дан Државности окупљенима у Орашцу Милорад Додик је поручио да нема бољег места да окупи Србе, јер како је оценио, оно сублимира тежњу Срба за слободом.

Присутнима се обратио председник Републике Српске Милорад Додик речима "Помоз Бог".

- Овај народ није произвео само једног Карађорђа, већ многе јунаке и хероје, због идеје која се зове слобода. Прошли смо многе заблуде, иумеђу њих и Југославију, али само зато што смо хтели слобуду и за себе и за друге. Али зато данас српски народ има две државе - Србију и Републику Српску. Али смо сви један, српски народ - рекао је Додик.

- Од Орашца нема бољег места да окупи Срби. Данас када је Србија враћена српском народу, Срби су морали да прођу многе историјске препреке - рекао је Додик.

11.39 - Венце на гроб вожду Карађорђу положили су Александар Вучић и Милорад Додик, a потом је уследио уметнички програм "Корак ка Европи".

11.25 - Патријарх Иринеј држи опело палим устаницима.

11.00 - Почиње централна државна церемонија обележавања Дана државности у Орашцу.

Свечаност у Орашцу одржава се у присуству председника Републике Александра Вучића, премијерке Ане Брнабић и председника Републике Српске Милорада Додика.

Присутни су и министри у Влади Србије, представници дипломатског кора, Војске Србије и велики број грађана.

Пре почетка државне церемоније, патријарх српски Иринеј служио је литургију, којој је присуствовао министар Ненад Поповић.

Сретењска беседа у Крагујевцу

У старој Крагујевачкој скупштини одржана је Свечана академија поводом  Сретења, Дана државности под слоганом "Престони град трагови идентитета".

Министар културе и информисања Републике Србије Владан Вукосављевић одржао је беседу у Крагујевцу, где је 1835. године донет Сретењски устав који је поставио темеље модерне српске државе.

Вукосављевић је поручио да "дуж целог нашег историјског пута стоје успомене велике као шуме" по којима је овај историјски крај добио име.

"У тим шумама чујемо гласове својих предака и преко дугих векова пружамо им руке и тражимо њихово друштво. Послушајмо пажљиво те гласове", рекао је министар културе.

Прича о првом српском уставу део је велике саге о борби нашег народа, за слободу и за државу, поручио је министар.

У складу са обичајима, назван по верском празнику или по свецу, како се и сви велики законодавни акти наименују, а званично "Устав Књажевства Србије" овај устав је рађен по западноевропским моделима, највише по узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. и белгијски устав од 1831. године. Био је и један од првих демократских устава у Европи.

"Ипак, прича о првом српском уставу део је велике саге о борби нашег народа, за слободу и за државу", навео је Вукосављевић у беседи и подсетио да је након пропасти српске средњовековне државе и падања у отоманско ропство доведен у питање и сам опстанак народа.

Министар Вукосављевић је подсетио да су векови пролазили у бунама, страдањима, сеобама, отпорима насилној исламизацији, у злопаћењу сваке врсте и да је једина извиискра која је значила светлост у тами била неумрла свест о некадашњој слави, о блиставим дворовима, витезовима, замковима, краљевима, принчевима, принцезама, о сјају једне велике државе и једног великог историјског народа достојног баштиника бесмртне славе и сјаја Византије.

"Без те свести, народ би, у дугом историјском трајању под бруталном окупацијом, прихватио свест и карактер роба и тако кренуо у самопоништавање и историјско нестајање. Није случајно Вук рекао да су нас спасили вера православна и гусле јаворове", истакао је Вукосављевић.

Како је казао, прво је представљало духовну вертикалу, уточиште и утеху, веру, а друго мешавину историје и мита ону благотворну и лековиту смесу која даје наду, соколи душу и крепи посустали дух.

"Коначно, историја и мит, две су стране истог новчића, оног којим се плаћају опстанак и слобода", напоменуо је Вукосављевић у Крагујевцу.

Николић: Освајање слободе, искорак који чувамо

Градоначелник Радомир Николић је у својој беседи поручио да "два века чувамо сећање на искорак који се догодио баш овде, а тиче се освајања слободе".

"Ми се са поносом тога сећамо, славимо. Обележавамо широм Шумадије, овога дана на овом месту славимо нови живот нације, покушај одвајања од тужне слике ропства. Устав је свакако био круна тих дана, велико дело, доказ зрелости. Народ је славио у вароши када је донет. Трајао је само 14 дана, али ето нас да га поменемо 183. пут. Дуго се памти слобода", рекао је Николић.

У уметничком делу програма изведени су игрокази  Књажевско-српског театра по мотивима драма "Конак у Крагујевцу" Данка Поповића, "Јоаким" Добривоја Илића и "Милош Велики" Милована Витезовића, у режији и адаптацији Драгана Јаковљевића.

Оно што у овом празничном дану очекује Крагујевчане је и обележавање Дана Књажевско-српског театара, уметнички програм глумаца Књажевско-српског театра и Градског камерног хора Шлезингер "Театар! Театар треба чинити!".

А на Великој сцени – представа "Башта сљезове боје", Бранка Ћопића у режији Марка Мисираче, након чега следи додела награда и признања поводом Дана театра.

Ђорђевић полаже венац на гроб вожда Карађорђа поводом Дана државности Србије

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић положиће венац Владе Републике Србије и одати почаст вожду Карађорђу у цркви Светог Ђорђа, на гробу вожда Карађорђа на Опленцу, поводом Дана државности Србије – Сретења, у четвртак, 15. фебруара, у 13 часова.

Венце ће, поред министра, положити и делегација Министарства одбране и Војске Србије, представници Општине Топола, удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани.

Вулин положио венац код споменика Незнаном јунаку на Авали

Поводом Дана државности, министар одбране Александар Вулин, као изасланик председника Републике, положио је венац код споменика Незнаном јунаку на Авали.

Како је саопштило Министарство одбране, министар је венац положио у пратњи начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића и команданта Команде за обуку генерал-потпуковника Ђокице Петровића.

"Србију су стварали устанци и уставобранитељи. Слобода и правда су највише вредности које су створиле Србију. Од наших старих научили смо да слобода није једном дана, већ је највиша вредност за коју се живи и бори сваког дана. Генерације устаника су избориле наше право на избор и наше право на слободу. Не смемо бити мање храбри ни мање мудри од наших предака. У част предака, за славу потомака!", записао је Вулин у Спомен књигу.

Србија низом манифестација обележава Дан државности, као подсећање на Сретење 1804. године, када је подигнута револуција и почело ослобађање од Турске, и исти датум 1835. године, када је донет први модерни устав Србије.

Дан државности честитао Си Ђинпинг

Председник Србије Александар Вучић примио је честитке председника Кине Си Ђинпинга поводом Дана државности.

"Последњих година кинеско-српски односи одражавају одличан тренд развоја, медјусобно политичко поверење се непрекидно продубљује, сарадња у свим областима се стално шири и тиме се доприноси заједничкој добробити двеју земаља и двају народа. Придајем велику пажњу развоју кинеско-српских односа и спреман сам да заједно са Вама, заједничким трудом, промовишемо Свеобухватно стратешко партнерство Кине и Србије и да се подигну на нове степенице, са циљем стварања још веће добробити двеју земаља и двају народа. Желим Вашој цењеној земљи просперитет, а народу срећу и здравље", наводи се у честитики кинеског председника Ђинпинга, коју је Вучићу уручио амбасадор Кине Ли Манчанг.

Вучић је Манчангу уручио писмо којим председнику Ђинпингу честита Лунарну нову годину са жељама за напредак Кине и благостање пријатељског кинеског народа, саопштено је из кабинета председника Србије.

Председница Хрватске: Искрене жеље за бољитак и благостање

Председник Вучић примио је и честитку председнице Републике Хрватске Колинде Грабар-Китаровић.

“Поводом прославе Сретења, Дана државности Републике Србије, упућујем Вам, у име држављана Републике Хрватске и у своје име, срдачне честитке, као и искрене жеље за бољитак и благостање Ваше државе и њених грађана. Изражавам наду да ћемо у години која је пред нама заједнички радити на унапређењу билатералних односа наших двеју држава, као и на изналажењу начина, заједно са нашим Владама, за решавање кључних отворених питања, која их предуго оптерећују. Сарадња Републике Хрватске и Републике Србије, као два суседа, има посебан значај за целу југоисточну Европу”, поручила је Грабар Китаровић.

Грабар Китаровић је навела и да ће Хрватска наставити да преноси своја искуства из процеса европских интеграција и пружа подршку Србији на захтевном путу према чланству у Европској унији и заједничкој европској будућности.

Орашац спреман за прославу и госте

У меморијалном комплексу Први српски устанак у Орашцу, последње припреме обављене су јуче. Сваке године грађани тог краја и Србије обележавају годишњицу подизања Првог српског устанка, а први пут после 214 година од тог историјског датума, прослави ће присуствовати и српски председник. Очекује се долазак великог броја грађана, домаћих и страних званичника.

Меморијални комплекс Први српски устанак потпуно је обновљен уочи данашњег празника. За санацију од поплава, држава и Аранђеловац уложили су 2,7 милиона динара.

"Влада Србије и локална самоуправа уложиле су велика средства да среде простор, чак у Марићевића јарузи изградили смо мањи амфитеатар и оно што морам да нагласим, 1804. године група храбрих људи, њих око 30,0 са Ђорђем Петровићем, Станојем Главашом, Теодосијем Марићевићем су се скупили и то је био први организовани српски устанак у нашој историји", каже председник општине Аранђеловац Боран Радовић.

Дан државности биће обележен и у Старој скупштини у Крагујевцу где је 1835. године донет Сретењски устав који је поставио темеље модерне српске државе. Сретењску беседу ове године говориће Владан Вукосављевић, министар културе и информисања.

Ђурић честитао Сретење, а "посебно Србима на Косову"

Београд -- Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић честитао је свим грађанима, а посебно онима који живе на КиМ, Дан државности.

"Данас када прослављамо своју државност, али и уставност, можемо рећи да нас Косово и Метохија у садашњости, као и у прошлости, дефинише као државотворни и политички колектив, и да ћемо, док год као колектив постојимо, полагати право на земљу нашег заједничког искона", поручио је Ђурић.

Карађорђева устаничка Србија настала је захваљујући вековима чуваној државотворној свести и снажним темељима некада моћне државе Немањића на које је надзидана нова државна грађевина, навео је ДЈурић, истичући да су ти темељи били и јесу на Косову и Метохији, и да их оданде нико и ништа не може изместити. 

Ђурић је навео да наши грађани на Косову и Метохији, центру Старе Србије, треба са поносом да истичу припадност српској држави, и да стрпљиво раде на снажењу њеног институционалног, политичког и економског утицаја у нашој јужној покрајини, саопштила је Канцеларија за КиМ.

Подизање устанка

На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић – Карађорђе.

Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

Према речима немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

Сретењски устав донет 1835. године

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.

Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.

Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.

Велике силе сматрале су га превише либералним – у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.

Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.

Сретењски устав - један од најдемократскијих у Европи

Сретењски устав био један од најдемократскијих у Европи у то време, изјавио је историчар Предраг Марковић и додао да је кнез Милош био див државништва.

Како је рекао, Милош није правио разлику измедју државе и свог имања.

Дан државности обележава се као подсећање на Сретење 1804. године, када је подигнут устанак и почело ослобадање од Турске, и исти датум 1835. године, када је донет први модерни устав Србије.

Марковић, је гостујући у Дневнику РТС, рекао да је Србија спојила две дивне традиције и да ниједна земља то нема.

"Једна традиција је борбена, имамо народ који се подигао на устанак. Ниједан народ није успео као Срби, а после је донет и Сретењски устав, најдемократскији устав источно од Белгије и Француске", напомиње Марковић.

Додаје да у једној генерацији која се крије од "сече кнезова", долази до устанка и најдемократскијег устава.

"Тим уставом је Србија постала демократскија земља од Француске, Аустрије, Русије. У том периоду Србија највише личи на Америку", објашњава Марковић.

Како је казао, кнез Милош био "див државништва".

"Он није правио разлику између државе и свог имања и водио је државу као посед. Ниједан Србин у то време није могао да остане без имовине, држава га је штитила и знао је шта је државни интерес", каже Марковић.

Истиче да су сваке године Срби хтели да га смене и да су у то време биле чешће побуне него суше.

"Али Милош не само да је преживео збацивање с власти него се и вратио", каже Марковић.

(Агенције)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер