уторак, 16. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Никос Арванитес: Ко стоји иза Папандреуове одлуке о референдуму
Хроника

Никос Арванитес: Ко стоји иза Папандреуове одлуке о референдуму

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 04. новембар 2011.

Иза игре Папандреуа око референдума ускоро ће се видети да ли је ово лични став грчког премијера или иза њега стоји и неки страни ментор који “повлачи конце”, где су ЕУ и еврозона мета а Грчка колатерална штета монетарне кризе у Европи

Игра Руског рулета или најава пада владе

Иницијатива премијера Грчке Јоргоса Папандреуа да се организује референдум о спровођењу мера ММФ и ЕУ очигледно је у сфери политичке и националне коцке, односно судбина ЕУ је у рукама Грчке а Грчка је у рукама Папандреуа.

Папандреу покушава да притисне ЕУ да што пре добије паре од “финансијске инфузије“ и отпис дуга, али и да себе и своју партију спасе пораза, дакле покушај да се преко референдума очува Папандреу. Истовремено таква стратегија може да значи и бржи пут до пада владе и превремених избора. Искуство вишегодишње кризе у еврозони и Грчкој говори да је ближе политички пад владе ПАСОК-а.

Све мање поверења у владу

ЕУ не жели пад владе док се не крене у реализацију програма мера. Један број истакнутих чланова ПАСОК-а траже од Папандреуа да поднесе оставку после неочекиване најаве референдума о новом ЕУ споразуму о помоћи. Очигледно је да у делу ПАСОКА политику Папандреуа доживљавају као вид личне политичке самовоље и као велики државни ризик за Грчку али и еврозону. ПАСОК је све свеснији да сам не може да држи кормило Грчке у највећој кризи после Другог светског рата, па се тражи пут ка влади националног јединства или спаса.

Посланица ПАСОК-а Милена Апостолаки напустила је своју парламентарну групу, чиме је смањила број посланика који подржавају владу на 152 од укупно 300. То је пут ка паду владе и губитку поверења у Јоргоса Папандреуа. Могућ је и расцеп ПАСОК и тражење смене Папандреуа не само са места премијера већ и као лидера ПАСОК-а. Социјалистички посланик Васо Папандреу тражи формирање владе националног јединства и сазивање превремених избора.

„Позивам председника Републике да окупи политичке лидере ради формирања владе националног јединства како би се сачувао пакет помоћи, усвојен 27. октобра, и потом сазвали превремени избори“, рекао је Васо Папандреу.

Ко стоји иза Папандреуа?

Иза игре Папандреуа око референдума ускоро ће се видети да ли је ово лични став грчког премијера или иза њега стоји и неки страни ментор који “повлачи конце”, где су ЕУ и еврозона мета а Грчка колатерална штета монетарне кризе у Европи. У Грчкој тренутно преовлађује мишљење да је земља отишла предалеко дозвољавајући Европској унији и ММФ да воде економску политику земље у замену за спас од банкрота. Тачније, Грци већински сматрају да нове позајмице воде и новим ограничавањима суверенитета и јачим контролама међународних поверилаца.

Врх грчке државе очекују и тешки разговори са француским председником Николом Саркозијем и немачком канцеларком Ангелом Меркел, који су изјавили да су „одлучни“ у томе да буде примењен план за спасавање Грчке, који је доведен у питање изненадном најавом грчког премијера да ће тај план изнети на референдум. Председник Светске банке Роберт Зелик каже: “Мени то личи на коцкање. У овом тренутку не знам како ће бити формулисано питање, а још није јасно ни када ће референдум бити одржан”, и додаје: “Сасвим је сигурно да ће одлука Грчке додатно угрозити тржиште у време када су се људи понадали да ће договори држава еврозоне смањити неизвесност”.

Најавом референдума дошло је до поремећаја на берзама и до пада евра.

„Примили смо на знање најаву грчких власти о одржавању референдума. Уверени смо да је договор (постигнут на самиту еврозоне) најбољи за Грчку. У потпуности верујемо да ће Грчка поштовати преузете обавезе у вези с евром и међународном заједницом“, каже се у заједничкој изјави Ван Ромпеја и Бароза.

Треба сагледати како ће реаговати САД на овакво стање у ЕУ, еврозони и Грчкој, посебно пошто су САД затражиле смањени утицај ММФ-а на кризу у еврозони.

Евидентно је да Папандреу није донео одлуку о референдуму сам, већ да је примао “савете” од појединих моћних политичких кругова у Европи или ван ње. Најава референдума негативно утиче на грчке банке, али и на светске берзе. Иза оваквих потеза могу бити и неки много већи интереси “у сенци”.

(Балкан магазин)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер