Никос Арванитес: Грчка незадовољна „ММФ демократијом”

Питање је колико ће дуго грчка влада и народ моћи да издрже притиске и захтеве ММФ и ЕК, а да се грађански сукоб и национални револт Грка према ММФ и ЕУ не претвори у шири облик насиља какво сада погађа државе Северне Африке и Блиског Истока.

Све је присутнија политика притиска ММФ и других банкарских институција ЕУ на сувернитет држава којима „помажу” да изађу из кризе а које су, посредно, преко банкарских система и механизама, и увукли у ресецију и презадуженост.

Балкан је под „ММФ демократијом”, која све више одређује унутрашњу политику и друштвени живот, прописујући „на кашичицу” како ће се у појединим земљама трошити буџетска средства и на који начин ће се обликовати монетарни и банкарски сектор у тим државама. При томе, ММФ и разна финансиска тела ЕУ постају све арогантнији и наступају са све већим степеном условљавања.

Портпарол владе Грчке Јоргос Петалотис је прекјуче (22. фебруара) жестоко критиковао инспекторе Европске уније (ЕУ) и Међународног монетарног фонда (ММФ) који надгледају спровођење реформи привреде те земље у оквиру споразума ЕУ и ММФ о зајму за њено спасавање.

„Тражили смо да нам помогну и ми у потпуности испуњавамо наше обавезе. Али, нисмо ни од кога тражили да се меша у наше унутрашње ствари,” рекао је Петалотис.

Поред ригорозних мера штедње, „кресања” јавне потрошње и смањења, односно, редуковања буџетских корсника, представници ММФ, Европске комисије (ЕК) и Европске централне банке (ЕЦБ) су тражили да Грчка до 2015. године приватизује 50 милијарди евра (68 милијарди долара) вредну државну имовину. Такав став ММФ-а јасно подсећа на почетни наступ утицајних политичара и економиста из Немачке, који су прошлог лета (2010. године) тражили да грчка влада продаје своја острва и државно земљиште. То је тада у Грчкој изазвало прави талас незадовољства.

Шеф мисије ММФ-а у Грчкој Пол Томсен, као и представник ЕК Сервас Деросе, отворено кажу: „Добро је познато да постоји огроман потенцијал за приватизацију. Свеобухватан план до 2015. године биће спроведен са циљем прибављања 50 милијарди евра у периоду од 2011. до 2015. године.”

Грчка треба да продаје своју државну имовину, махом земљу, да би се у наредне две године, до 2013. скупило 15 милијарди евера за смањејне дуга. Ово је умногоме у супротности са планом владе Јоргоса Папандреуа, којим је било предвиђено да се до 2013. године приватизује државна имовина у вредности од око седам милијарди евера, укључујући и продају четири авиона „ербас А340” и удео у једном од водећих грчких казина, као и у јавним компанијама у секторима одбране, железнице и рударства.

Грчка влада је пред великим искушењем: да ли да полаже рачуне пред политичким послодавцем - грчким народом или пред финансијским „зеленашем” – ММФ-ом. Зато није ни чудо што портпарол владе Јоргоса Папандреуа каже:

„Нећемо се ни са ким ценкати о нашем достојанству. Примамо наредбе само од грчких људи.” Петалотис додаје да „грчко државно земљиште неће бити продавано”.

Жељени циљ владе Грчке је да до 2014. сведе дефицит на испод три одсто БДП, што је ниво који захтевају прописи ЕУ. Тај циљ је веома тешко остварљив и тражи велику енергију читавог грчког друштва и политички консензус свих политичких фактора, којег нажалост још нема.

Шеф делегације ММФ-а Пол Томсен каже да се програм реформи, који спроводи влада Грчке, налази на критичној тачки док влада у Атини покушава да изведе крупне реформе које подразумевају смањење трошкова у готово свим секторима привреде, због чега су синдикати претходних седмица свакодневно организовали протесте на улицама главног града.

Статистика је неумољива: незапосленост у кризом погођеној Грчкој достигла је у новембру нови седмогодишњи максимум, док је инфлација и даље изнад пет одсто. Све то, уз настављање протеста против владиних оштрих смањења трошкова и повећања пореза.

Стопа незапослености је у новембру 2010 .године скочила на 13,9 одсто, са 13,5 процената у октобру, подаци су грчког статистичког бироа. Статистичка служба је јуче, такође, објавила да је инфлација у јануару 2011. године износила 5,2 одсто, што је непромењено стање у односу на децембар 2010 године.

Папандреува влада изашла је у сусрет мерама ММФ и ЕК, скресала је плате и пензије у јавном сектору и повећала порезе и старосне границе за одлазак у пензију. Поставља се, међутим, питање колико ће дуго сваких четири месеца грчка влада и народ моћи да издрже притиске и захтеве ММФ и ЕК, а да се грађански сукоб и национални револт Грка према ММФ и ЕУ не претвори у шири облик грађанског насиља какав сада погађа низ држава северне Африке и блиског Истока.

ММФ све више постаје политичко тело и нека врста финансијске „светске владе” која контролише националне владе у име главних спонзора и финасијера ММФ-а. Али, ММФ често води и политику која, преко кредита и зајмова, чини да су државе и владе земаља које су под протекторатом ММФ у својеврсном „дужничком ропству”.

(balkanmagazin.com)