Николај Патрушев: У полицентричном свету расту безбедносни ризици

Русија позива све земље да објаве рат тероризму

Русија је спремна да ради са свим државама и организацијама у интересу јачања стабилности у свету. Ово је на међународном састанку представника о питањима безбедности у Сочију изјавио шеф СБ Русије Сергеј Патрушев. Такав форум сазван је на руску инцијативу први пут.

Предлог Русије да се одржи масован међународни сусрет по питањима светске безбедности испоставио се врло траженим. На форум у Сочи допутовали су представници органа реда, специјалних служби и савета за националну безбедност из 43 земље, као и УН. У актуелним условима таква сарадња је једини исправан развој догађаја, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.

У условима успостављена полицентричног света питања безбедности стичу све већи значај, а тражење заједничких прилаза и решења у тој области треба да се воде колективно. Билатерални и мултилатерални контакти узајамно допуњују једни друге, јер се глобализација тиче и економије, и политике, и безбедности у свим њеним компонентама. Русија је спремна да ради са свим државама и организацијама у циљу јачања мира.

А свет је озложен многобројним претњама. Најпре, тежња међународних терористичких групација да дођу до оружја за масовно уништење и радиоактивних материјала. Ништа мање опасан изазов по међународну безбедност, како сматра Русија, није тенденција да се међународне криминалне групације уједињују са међународним терористичким организацијама. И тероризам је одавно напустио оквире појединих држава. Томе између осталог доприноси увећање тржишта незаконитог промета оружја, између осталог тешког. Често у том крвавом бизнису учествују корумпирани званичници. То значи да корупција такође прети светској безбедности. Један од главних извора прихода терориста остаје трговина наркотицима, као и трговина људима. Акутан је и проблем пиратерије, у суштини тероризма на мору. Ни са једним од набројаних проблема самостално не може да изађе на крај ни једна држава сета, сматра извршни директор Управе УН за спречавање криминала Јуриј Федотов.

Размере опасности су такве да ни једна држава, ма како снажна била, није у стању да сама изађе на крај са тим изазовима. Зато је неопходан заједнички координисани рад, сарадња, размена информација, узајамна подршка.

Русија предлаже конкретне кораке на даљем јачању глобалне безбедности. Тако је на форуму у Сочију још једном био изречен предлог да се формира специјални трибунал за пирате, попут Хашког. Други предлог Москве подразумева увођење сталног мониторинга криминалне ситуације у свету. При томе Русија сматра да је важно разрадити опште програме на супротстављању транснационалном криминалу у оквиру органиазција као што су УН, ЕУ, ШОС, ОДКБ. Треба успоставити размену информација и правну подршку, уклонивши пропусте у актуалном законодавству разних земаља. То ће омогућити да се избегну двоструки стандарди у оцени појединих догађаја и личности.

Како разликовати терористу од борца за слободу

СБ УН нашао је за сходно да се поново врати проблему међународног тероризма. До сада не постоји ни универзално одређење, чак ни заједничко за све земље схватање шта је то тероризам, посебно међународни.

Са таквим термином у УН увек су постојале тешкоће. У време хладног рата, када је свет био подељен на два табора, сваки од њих гледао је на питање с позиције своје идеологије и својих геополитичких интереса. Тако су једна иста лица могла да се сматрају терористима на Западу, али борцима за слободу по мишљењу комунистичког табора. Бивало је и супротно.

Прекидом хладног рата јединственост мишљења није постигнута. Они које Америка назива терористима негде на Блиском Истоку проглашавају се борцима за слободу у неким земљама трећег света.

Драматичне разлике виде се не само међу владама, већ и међу народима. После 11. септембра Америка се са чуђењем уверила да не саосећају сви са њом. У Русији, која је преживела експлозије у стамбеним зградама и друге акте терора од стране чеченских терориста, није могло бити ни речи о радовању. Постојало је само искрено саучешће, гомиле венаца положених испред америчке амбасаде. А на пример на палестинским територијама било је масовно и такође искрено народно ликовање.

Американци, и Запад уопште, извукли су своје закључке из виђеног. Њихов одговор на 11. септембар била су два рата, тајни затвори кроз које су прошле на десетине хиљада осумњичених. Ипак тероризма нема мање, сматра главни уредник листа „Русија у глобалној политици“ Фјодор Лукјанов.

„Терористичких напада таквих размера до данас није било. И, наравно, то је врло снажно утицало на перцепцију терористичке делатности и на тежњу великих земаља, пре свега САД, да се против тога боре. Снаге, средства, људски и интелектуални ресурси, који су после 11. септембра били ангажовани у борби против терористичких појава, наравно, немају преседана у историји. Истовремено не може се рећи да је захваљујући томе постигнута битна победа над међународним тероризмом. У свету нема мање тероризма. Они ратови који су били започети после 11. септембра, Авганистан и Ирак, нису довели до смањења терористичке опасности. Пре би се рекло супротно, они је умножавају, увећава се број оних који ратују против америчких трупа.“

„Осим тога, после 11. септембра Запад је уложио више напора да његово схватање међународног тероризма постане универзално. Ипак и ова замисао је успела само делимично и само привремено“, сматра Фјодор Лукјанов.

„Као прво, појам међународног тероризма постепено се повлачи из центра међународне политике. Ако је пре 5-7 година он имао одређујући значај, сада постаје јасно да изградња читавог међународног система не полази за руком у складу са односом према међународном тероризму. То је немогуће учинити окосницом међународних односа.“, закључује Лукјанов.

Испоставило се да свет за сада није спреман да се обједини у међународну антитерористичку коалицију. И стандарди код разних земаља за сада су разни. Вероватно зато представници чеченских терориста који врше терористичке акте у Русији добијају политички азил у Великој Британији.

(Глас Русије)