субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Николај Борђужа: Постоји механизам за улазак Србије у ОДКБ, али одлука о томе је суверено право Срба, политика Запада је да подели словенске народе
Хроника

Николај Борђужа: Постоји механизам за улазак Србије у ОДКБ, али одлука о томе је суверено право Срба, политика Запада је да подели словенске народе

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 20. октобар 2016.

 Београд -- Генерални секретар Организације за колективну безбедност и сарадњу Николај Борђужа рекао је да је политика Запада оријентисана ка подели словенских народа.

Он каже да постоји механизам за улазак Србије у ОДКБ, али да је одлука о томе "суверено право Срба".

Борђужа за Спутњик каже да је категорички против тезе "ако ниси с нама, ти си против нас" и да су те поруке које Србији стижу са Запада "још једна потврда да је у току покушај да се вештачки прекину вишевековне везе међу словенским државама".

Борђужа сматра да свака држава треба да има нормалне контакте и добру сарадњу и са земљама Запада, и са земљама Истока, како би имала заокружену спољну политику.

"Због нечега све те земље које постављају ултиматуме Србији не ограничавају своје контакте са другим државама, а од својих партнера то траже - од Србије, Украјине или Бугарске. Сетите се гасне епопеје са 'Јужним током'. Зато мислим да је то погрешно", рекао је Борђужа.

На питање може ли Србија у перспективи да постане чланица ОДКБ-а, он је одговарио да механизам за то постоји, али да је пре свега важно да се заједнички ради на подизању нивоа безбедности наших земаља.

Што се тиче тога хоће ли Србија ући у ОДКБ, то је суверено право Срба. Ако донесу такву одлуку биће нам драго, механизам уласка у организацију постоји. Ако донесу друкчију одлуку, само да сарађују са нама, и то ћемо поздравити", рекао је Борђужа, који је у Београду боравио због учешћа на конференцији "Тероризам и електронски медији".

Суштина, сматра он, није у ком својству ће земља бити, него је најважније да се заједничким напорима подигне ниво безбедности и искључи могућност различитих терористицких аката или неких других кризних појава.

"Ми на томе и радимо и зато наша сарадња у било којем облику иде у корист и Србији, и државама чланицама ОДКБ-а", сматра Борђужа, који каже да је сарадња Србије и ОДКБ-а добра.

Упитан да прокоментарише то што Западу и НАТО, како тврди Спутњик, смета тесна војна сарадња Србије с Русијом и "с времена на време" заједнички маневри са чланицама ОДКБ-а, он каже да логика развоја свих догадаја данас говори да НАТО и Американци воде политику "завади па владај".

"Воде политику да никако не дозволе обнову тесних контаката међу словенским народима. Управо је зато у Украјини био организован државни преврат, притом, организован са стране. Управо зато се Украјина користи само за једно - да се поцепа наше словенско јединство и то се дешава свуда, па и у Србији", сматра Борђужа.

Иако о томе, како каже, раније није говорено, "данас је све тако огољено и видимо како Американци и њихови вазали раде и у Сирији, и у Украјини, да више нема смисла ћутати о томе".

"Та политика је оријентисана само на једно - да подели словенске народе", тврди Борђужа.

Говорећи о примедбама на рачун заједничког хуманитарног центра Србије и Русије у Нишу, међу којима и тврдње да је то "шпијунски центар", генерални секретар ОДКБ каже да су бројна објашњења западних партнера "смешна", па и када је реч о "шпијунском центру“.

Тај центар, објашњава он, формиран је да би се пружила помоћ, пре свих Србији у случају великих техногених или природних катастрофа, да се не би чекало да стигну авиони из Русије са помоћи и спасиоцима, него да се оперативно реагује на лицу места на све такве кризне ситуације.

"Сматрам да тај центар може да ради ако његови радници буду социјално заштићени и ако буду имали јасан правни статус. Било би добро да то питање буде решено што пре, али схватамо да је та одлука на руководству Србије и то је суверено право Срба. Ми ћемо одлуку прихватити каква год да буде, али ако имамо у виду да је центар формиран да би се пружала помоћ тој држави, неопходно је да тај правни статус буде јасно дефинисан", поручио је Борђужа.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер