Хроника

Никола Самарџић: Вучићево јасно опредељење да не попушта пред претњама антиевропске и варварске опозиције је охрабрујуће

Штампа
субота, 13. јануар 2018.

 Најављено активније британско ангажовање на Западном Балкану одвијаће се упоредо с Брегзитом, и без обзира на Брегзит.

Парламент (Дом лордова) објавио је анализу, с недвосмисленим порукама, актуелне регионалне нестабилности, у којој је улога Србије, и у интегративном и у дезинтегративном, и у стабилизаторском и дестабилишућем смислу, на централном месту. Извештај се односи и на Албанију, БиХ, Косово, Македонију и Црну Гору.

УК је од 1992. непрекидно војностратешки ангажовано у југословенском конфликту који је поново ескалирао покушајима удара у Македонији и Црној Гори, намењених ометању европске и атлантске интеграције и инсталирању квислиншких, проруских влада. Нове претње насиљем и дезинтеграцијом више нису аутономне политике одметнутих кругова у Београду. Периферни статус Западног Балкана више не може бити изговор занемаривању безбедносних приоритета ЕУ пред нелегитимним притисцима Русије и Кине. Тим пре ако се узме у обзир да такви приоритети нису проактивне агенде западнобалканских влада које се угодније осећају у контексту национализма, изолационизма и кокетирања с коруптивним утицајима антидемократских сила.

Британски утицај није занемарљив без обзира на дилеме и контроверзе Брегзита. Али је логично питање, зашто, у таквим околностима, УК инсистира на европској интеграцији ЗБ. Глобални и регионални утицај превазилази оквире сваког појединачног односа УК са ЕУ или неинтегрисаним европским државама. Британија је међу најмоћнијим и политички најутицајнијим државама-чланицама НАТО. Она своју снагу извлачи из посебних односа са САД (у којима је такође посредница између старог и новог континента и њихових система), из историјског и стварног присуства у Комонвелту (који је и даље најмоћнија глобална институција), али из елемената унутрашњег уређења (демократски парламентаризам, владавина права, сигурност власништва и улагања, дипломатско и обавештајно знање и искуство, мануфактуре и културе, итд). УК никад није у пуном капацитету интегрисано у ЕУ (политике, финансије), али би било погрешно очекивати да Брегзит постане граница пуног дисконтинуитета у односима с континентом. У оном смислу и у оној мери у којој се Брегзит сматра погрешном одлуком, о томе не постоје аргументи који нису у пуном капацитету доступни британској или глобалној јавности.

Снага званичног документа парламента УК управо је у одржању линије европског партнерства. Један од најупечатљивијих аргумената је наведена изјава француског председника Макрона да је проширење ЕУ на ЗБ "кључни чинилац мира и стабилности на нашем континенту", како се регион не би одметнуо "ни према Русији нити према Турској", или били којој другој ауторитарној сили која не дели нити уважава европске вредности. Указује се и на изјаву премијерке Брнабић да су за Србију важни и ЕУ интеграција и реформе саме по себи.

Последњи дани, узбудљиви и хектични, охрабрују Вучићевим јасним опредељењем да не попушта пред претњама опозиције, претежно антиевропске и варварске. У оквире реалног оптимизма спадају стабилизација Македоније и Црне Горе, потреба за косовским компромисом и увиђање да национални интерес налаже очување целовитости БиХ и њену регионалну и европску интеграцију.

(Данас)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]