Никола Јовановић за „Нова.рс“: Горанa Весића ће грађани памтити као злог кловна наше политичке стварности који је уништавао Београд – град који мрзи, јер никад није пристао на њега

"Горана Весића грађани ће памтити као злог кловна наше политичке стварности, који је уништавао Београд - због неузвраћене љубави Београда према њему. Јасно је да Београђани желе промене и да су већински против ове власти, а на нама је да докажемо да смо вредни њиховог поверења и да понудимо решења како да живот у престоници буде достојанствен", рекао је у интревјуу за Нова.рс Никола Јовановић, шеф одборничке групе Савеза за Србију у Скупштини града Београда.

Према његовим речима, српска опозиција има реалне изгледе, али и дужност, да сруши власт Српске напредне странке у Београду. Како каже, катастрофалне грешаке и чињеница да је престоничка власт само у последња два месеца донела велики број контроверзних одлука, учврстила је Београђане у уверењу да је време за смену оних који управљају највећим и главним градом Србије.

За почетак, како коментаришете одлуку да се промене имена појединих улица у Београду?

То је последица потпуног непознавања улоге, духа и ширине овог града. Београд јесте српска престоница, али и град који чија се светлост види много даље од граница наше земље. Београд је био главни град свих бивших заједничких држава, не због тога што је то одлучено за неким столом са зеленом чојом, већ зато што је зрачио културом и отвореношћу. Горан Весић сада хоће да укине улице које се зову по топонимима са којима је Београд имао везу и пре Краљевине Југославије, што је вид простоте и сузбијана духа овога града. И то ради он, особа која не зна разлику између архитекте Бранка Пешића и некадашњег градоначелника Београда Бранка Пешића. Да ли би се највећи српски писци, Андрић и Црњански, доселили у Београд којим управља Весић? Он не разуме посебност и трајање Београда, па све чинити да направи привид да све почиње од Вучића, односно власти Српске напредне странке.

Заменик градоначелника је неколико пута истакао да има жељу да остави свој траг у Београду. Како вам изгледа његово завештање престоници? По чему ће Београђани памтити Весића?

Памтиће га као злог кловна наше данашњице. Он је разровао наш град, да би створио привид да се нешто ради. Бројке показују да се никад мање није радило. Јавне градске инвестиције су само 10 одсто градског буџета, односно ни 100 милиона евра годишње, а багери паркирани месецима и годинама су њиихова Потемкинова села. Београд је дефакто умртвљен, а паре се испумпавају за бесконачне радове који суштински не доносе нов квалитет. Естетика његових пројеката је сценографија за Задругу коју преплаћује новцем нас Београђана, док се комунална инфраструктура града дословце распда. Поплаве, насеља без грејања, аутобуси које грађани сами гурају по снегу, сеча стабала где год стигне да би забетонирао нешто, ево сада и сеча плућа града Кошутњак – то је средње име и легат Горана Весића у Београду.

А због чега то Весић ради?

Ја сам убеђен да он мрзи Београд, јер овај град никад није пристао на њега. Вучић на претходним београдским изборима морао да га сакрије иза Зорана Радојичића, Аје Јунг и Бранка Коцкице. Њега није било на званичном постеру СНС за изборну кампању. Већ тада је било јасно да га Београђани не желе, али он се на “мала врата” провукао и сад дефакто узурпира функцију градоначелника, противно закону и статуту. За време његовог деловања, није направљена ниједна нова школа нити обданиште у Београду, гледано од фазе формирања парцеле. Он је укинуо бесплатне уџбенике за ђаке, помоћ породиљама и тринаесту пензију за најсиромашније пензионере. Весић није оставио ниједан велики инфраструктурни пројекат Београду. Иза њега нема мостова, јер ће срушити и један који већ имамо. Слагао је људе и за канализацију на левој обали Дунава.

“Весићев буџет је као Бермудски троугао”

“Весићев буџет је као Бермудски троугао: паре нестају. Сваке године све већи, а никад мања давања за грађане. Прошле године је буџет био за 200 милиона евра већи него у време Ђиласа, а инвестиције за преко 100 милиона мање. То би значило да треба да има 300 милиона евра више за људе (социјалну политику), али сва давања су укинута! Зато питам, где су тих 300 милиона евра нестали?!?

Напустили сте Народну странку, чији сте били истакнути члан и један од оснивача. Након свега, шта је био главни разлог због чега нисте остали у тој партији?

Главни разлог је био то што се нисам сложио са председником странке око нашег даљег наступа у Београду. Сматрао сам да одборничка група, коју смо од старта формирали заједнички, мора да остане заједно и да јединствено наступамо у Београду. Верујем да само тако имамо шансу да победимо на следећим, слободним изборима. Из двогодишњег рада на терену, знам да је Београђанима који су против ове власти, једно од првих питања “да ли ћете бити сложни” и “да ли имате шансу да победите”. Та шанса постоји само ако наступимо јединствено.

Упркос наводима да ће Јеремић напустити Савез за Србију, делује да је све утихнуло након вашег одласка из странке. Чини ли вам се да је читава та прича била само повод за обрачун са вама и осталим “непослушним” кадровима?

Не мислим тако. Своје саборце из Народне странке сматрам пријатељима и желим им све најбоље. Суштина је да је странка донела формалну одлуку да наступа самостално у Београду, што следствено значи самостални наступ и на свим другим нивоима. С друге стране, ја сам, радећи са Београђанима претходне две године, схватио да они очекују апсолутно јединство, чак до тог степена да сматрају да мора да постоји јединствена опозициона организација. Мислим да грађани престонице сваки потез у супротном правцу не би ни опростили нити разумели.

“Нисам се чуо са Јеремићем”

Јесте ли се након свега чули и разговарали са Вуком Јеремићем? Шта Вам је рекао?

Ми смо водили разговоре пре него што сам поднео оставку. Након тога се нисмо чули. Мислим да је потребно да прође одређено време да разуме колико је та одлука за мене била тешка, али једина поштена према самом себи и суграђанима које представљам.

Мислите да вам је замерио?

Сигурно да никоме није свеједно, јер ми смо дуго заједнички радили и друговали. Вероватно је ту било и емоција са свих страна. Ја њега и даље сматрам пријатељем и истинским борцем за демократију, човеком који је много учинио за престиж Србије у свету. Ипак, морао сам да искажем солидарност са одборницима са којима сам заједно “у рову” већ две године и нисам могао да следим нове “инструкције” које су противне мојим препорукама. У тој варијанти, једино што ми је остало било је да изађем из приче у коју више не верујем.

Ипак, остали сте шеф одборничке групе СзС у престоничкој Скупштини. Да ли ћете се придружити у једном моменту некој од странака из опозиције? Помиње се Странка слободе и правде Драгана Ђиласа?

Тренутно сам независни одборник, а уједно и председник опозиционе групе Савеза за Србију у Скупштини града Београда. Док ме моје колеге одборници подржавају, водићу одборничку групу. То је само њихова одлука. Радићу и без тога, све док верујем да грађанима можемо да пружимо наду у победу.

 Шта то значи? Да ћете се учланити у неку од постојећих партија или ћете основати сопствену организацију?

По том питању ћу се консултовати са одборницима и својим саборцима и донећу одлуку о начину како могу најбоље да допринесем борби против Горана Весића и Александра Вучића. Шта год да одлучим, бићу у рову против напредне власти.

Што ипак не искључује могућност да једног дана будете члан неке странке?

Не искључујем могућност да се прикључим некој опозиционој организацији која би била стожер опозиционог фронта у Београду и борбе против ове власти. Оног момента кад одлука сазри, ја ћу обавестити своје колеге и јавност, али тренутно делујем самостално. Морам да нагласим да моја одлука о напуштању Народне странке нема никакве везе са другим организацијама, већ само са незадовољством одлукама моје бивше странке да наступа одвојено у Београду. Иако има инсинуација да сам то урадио из неког “личног интереса”, ја сам на личном плану поднео само жртве кад сам одлучио да следим свој осећај.

Поред Народне, помиње се да и покрет Двери разматра самостални наступ и излазак и заједничког опозиционог фронта. Каква је судбина српске опозиције?

Мислим да српска опозиција има реалне изгледе да сруши режим, пре свега због корупције и криминогености ове власти. Они су само у претходних месец дана направили неколико кримогених потеза. Организовали су фингирано надметање за продају Београђанке, која се заправо није ни догодило. Све то да би је продали по што лошијој цени за град, унапред договореном купцу. За комуналну милицију су набавили луксузне џипове за 87 милиона динара, што нико у свету није радио. Надували су цену за метро до 6 милијарди евра, иако је реална 2. 2 милијарде. Притом, према њиховом пројекту, главна линија иде од ливаде до ливаде. Најавили су бетонирање и станоградњу у споменику природе, плућима Београда – Кошутњаку, што би значило 30 хектара шума и зеленила мање.

И због тога ви мислите да Београђани не подржавају власт и да ту имате шансе?

С обзиром да смо указивали на све ове ствари и показивали како би ми радили, верујем да ће Београђани, на првим слободним изборима, гласати да се ова власт сруши. Уосталом, показатељ тога је и бојкот, који је у Београду био успешан. Када искључите њихове махнације, ни 30 одсто грађана престонице није изашло на њихове, фаличне изборе. То показује да Београђани желе алтернативу и да су против ове власти. Због тога је важно да све личне и страначке сујете оставимо по страни и да нам свима буде циљ победа над Вучићем и Весићем.

Ипак, та евентуална победа у Београду Вас неминовно упућује на сарадњу са властима са којом тренутно не желите да разговарате. Да ли бисте се консултовали са Вучићем и Владом Србије око одређених градских пројеката?

Паралелно са Београдом, опозиција мора да победи и на председничким изборима. Победа мора бити комплетна. Чак и услучају победе искључиво у Београду, ја сам убеђен да би после неколико месеци пала власт и нивоу Србије.

Али, да ли бисте у том међувремену сарађивали са властима и како би то изгледало?

Искрено мислим да би таква кохабитација била само привремена и да та два система вредности не могу да функционишу заједно и да би губитак за Београда за СНС имао домино ефекат.

А шта бисте радили у случају да до промене дође само у Београду? Да ли би у том случају престоница постала “изоловано острво” као што је то у претходном периоду био Шабац?

Београд је исувише велики град, са значајно већим буџетом. У главном граду Србије је могуће обезбедити квалитет живота за људе који неће у потпуности зависити од тога ко је на другим нивоима власти. Град од два милиона становника може и мора да функционише много аутономније, а власт која победи на наредним изборима мора да има већу одговорност за конкретан живот људи у Београду.

(Нова.рс)