петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Никола Јовановић: Нова депонија у Винчи ће коштати грађане милијарду и по евра
Хроника

Никола Јовановић: Нова депонија у Винчи ће коштати грађане милијарду и по евра

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 04. август 2019.

 Спалионица отпада на депонији у Винчи представља велики ризик за животну околину и здравље Београђана, упозорио је у Новом дану ТВ Н1 Владимир Радојичић из Иницијативе "Не давимо Београд", док је шеф одборничке групе Савеза за Србијуу градском парламенту Никола Јовановић истакао да ће нова депонија у Винчи грађане коштати милијарду и по евра.

Постројење за енергетско искоришћење комуналног отпада и депонијског гаса Винча - тако се у званичним документима зове комплекс који би, према најавама, требало да реши проблем београдског ђубрета.

Међутим, гости Новог дана упозоравају да је заправо реч о обичној спалионици чији ће се рад одразити како на загађење ваздуха тако и на висину комуналних рачуна грађана.

Владимир Радојичић упозорио је да ће спалионица отпада у Винчи ослобађати тешке метале, те да је на недавној јавној расправи о утицају новог комплекса градске депоније на животну средину, речено да не само у Србији, већ на целом Западном Балкану, не постоји референтна лабараторија која се бави тестирањем опасних диоксина и фурана.

Београд ће фиксно месечно давати 38 милиона евра, плус велики број скривених трошкова - изградња инраструктуре, откуп електричне и топлотне енергије по доста већој цени од међународне тржишне - коштаће Београђане 1,5 милијарди евра, а француски партнер је рекао да ће инвестиција вредети 300 милиона евра

Представници инвеститора, додао је Радојичић, рекли су да ће слати узорке у лабараторије у Западној Европи.

"Говоримо о јако опасним супстанцама, ако се деси велики ексцес, ви немате пар дана (...) Дајте, људи, да имамо лабораторију да се обезбеди сигурност људи", казао је представник Иницијативе "Не давимо Београд".

Додао је и да ће град Београд, према уговору о јавно-приватном партнерству, инвеститору на месечном нивоу плаћати 38 милиона евра за спаљивање отпада, што у збиру за 30 година - колико ће трајати концесија - износи 1,1 милијарду евра.

Шеф одборничке групе Савеза за Србијуу градском парламенту и потпредседник Народне странке Никола Јовановић појаснио је да ће тај новац доћи из џепова грађана Београда.

"Београд ће фиксно месечно давати 38 милиона евра, плус велики број скривених трошкова - изградња инраструктуре, откуп електричне и топлотне енергије по доста већој цени од међународне тржишне - коштаће Београђане 1,5 милијарди евра, а француски партнер је рекао да ће инвестиција вредети 300 милиона евра", указао је Јовановић.

Додао је и да је 25. јула у Скупштини града донесена нова одлука о третману отпада којом се омогућава увођење тзв. таксе за прераду отпада због чега ће, према његовој рачуници, издаци Београђана за Инфостан бити 70 одсто већи.

 Радојичић је додао да су од Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) која ће финансирати пројекат, добили одговор да ће нова такса у почетку бити око 200 динара.

"Ми плаћамо неког да спали наш отпад, и додатно загади нашу околину, и онда ћемо енергију плаћати по два и по пута већој цени него у Европској унији", констатовао је он.

Јовановић је рекао да постоје две алтернативе: једна је да град сам узме кредит, изгради спалионицу по највишим стандардима, и кроз производњу енергије отплаћује зајам, па чак и остварује приход у буџету; друга и, према његовој оцени, још боља опција је да се усвоји тзв. "зеро wасте" приступ, где би се акценат ставио на рециклажу, чиме би се отворила нова радна места и профит генерисао без ризика по животну средину.

Радојичић се надовезао да за такве примере не траба гледати само најразвијеније европске државе, попут Шведсеке, већ да се и у релативној близини - у Љубљани - рециклира чак 80 одсто отпада, а индустрији прераде отпада је запослен велики број људи.

Јовановић је подсетио да је у Скупштини града већ затражио раскид уговора о депонији у Винчи и додао да је градски правобранилац утврдио да је превод уговора на српски језик лош и другачији у односу на енглеску верзију.

"Ми ћемо то искористити да позовемо на материјалну и кривичну одговорност свих лица која су потписала овакав штетан уговор", рекао је Јовановић и поручио да ће инсистирати да се уговор раскине или у најгорем случају модификује.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер