Nikola Čelar: Kod Ušća suprotan koncept od onoga što je stav saobraćajne struke. Kružne raskrsnice se nikada ne primenjuju u rešavanju problema zagušenja. Gradimir Stefanović: Beograd ide u potpunu blokadu saobraćajnog sistema

Katedra za planiranje i regulisanje saobraćaja Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu demantovala je izjavu gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da u našoj zemlji ne postoje stručnjaci iz oblasti saobraćajnog inženjerstva koji bi se bavili kružnim tokom na Slaviji i postavljanjem semafora u samom kružnom toku, što je gradonačelnik najavio. Kada je u pitanju kružni tok na Ušću, šef katedre profesor Nikola Čelar za N1 kaže da je primenjen koncept suprotan od onoga što je stav struke.

„Izrečena tvrdnja je netačna i uvredljiva prema mnogobrojnim stručnjacima koji su se školovali na Univerzitetu u Beogradu i koji su svoje znanje, veštine i decenije rada posvetili unapređenju saobraćajne struke, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. U tom smislu, smatramo neutemeljenim tvrdnje pojedinaca koji, očigledno, nisu upoznati sa stanjem i razvojem saobraćajne struke“, rekao je u pisanoj izjavi za N1 prof. Nikola Čelar, diplomirani inženjer saobraćaja i šef Katedre za planiranje i regulisanje saobraćaja Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Gradonačelnik Šapić je ocenu o srpskim saobraćajnim stručnjacima izneo dok je podučavao medije i građane kako će se ubuduće koristiti semaforisani kružni tok kod Ušća. Šapić je tom prilikom najavio postavljanje semafora i na drugim kružnim tokovima u gradu, a prvi sledeći na redu je Autokomanda.

Profesor Čelar kaže da „na žalost“ stručnjake sa Saobraćajnog fakulteta niko nije konsultovao prilikom planiranja i izrade ovih projekata, dodajući da „drugačije stručno mišljenje, u ovoj situaciji i pretpostavljamo i u mnogim sličnim, nije bilo poželjno“.

„Stručno mišljenje po pitanju navedenog je nedvosmisleno u celoj struci, ne samo na Saobraćajnom fakultetu – kružne raskrsnice se apriori nikada ne primenjuju u rešavanju problema zagušenja, odnosno povećanju kapaciteta, takozvane protočnosti“, ističe profesor.

On objašnjava da kapacitet kružnih tokova direktno zavisi od „vrednosti protoka vozila“, što znači – ukoliko je protok veći, kapacitet je manji.

„Najefikasniji način regulisanja saobraćaja na osnovnoj uličnoj mreži je primena klasičnih direktnih semaforisanih raskrsnica upravljanih u realnom vremenu sa usklađivanjem rada semafora duž određenih koridora ili u zonama (tzv. ‚pametni semafori‘). Semaforisana kružna raskrsnica nema veći kapacitet od klasične semaforisane raskrsnice i predstavlja iznuđeno rešenje“, kaže profesor.

Kada su u pitanju konkretne raskrsnice o kojima gradonačelnik govori, on kaže da je na primeru kružnog toka kod Ušća primenjen suprotan koncept od onoga što je stav struke.

„Generalno, logičan životni ciklus kružne raskrsnice da se, posle decenija rada, transformiše u semaforisanu kružnu, a nakon dostizanja određenog saobraćajnog opterećenja ista dekomponuje u klasičnu (direktnu) semaforisanu raskrsnicu. Na primeru kružnog toka na Ušću primenjen je suprotan koncept, odnosno korak u nazad. Zaključak je da navedena transformacija u kružnu nije imala nikakvo stručno opravdanje“, izjavio je profesor.

Kada je u pitanju postavljanje semafora u kružnom toku na Slaviji, on objašnjava da bi to zahtevalo ozbiljniju građevinsku rekonstrukciju, uz eliminaciju ukrštanja sa pešačkim tokovima, sa formiranjem traka u kružnom toku između susednih prilaza za nakupljanje vozila i ističe da je u trenutnoj situaciji to nemoguće izvesti.

Međutim, pre Slavije gradska uprava će se baviti postavljanjem semafora na Autokomandi. Profesor ni u ovom slučaju ne veruje da će semafori poboljšati situaciju.

„Primena svetlosnih signala na Autokomandi je veoma upitna i možda bi bolja varijanta bila ići u smeru transformacije u klasičnu semaforisanu raskrsnicu sa primenom automatskih ili adaptibilnih sistema rada signala (tzv. ‚pamentnih semafora‘). Odabir odgovarajućeg saobraćajnog rešenja na navedenim lokacijama bi zahtevalo detaljne analize kako funkcionisanja predloženih rešenja na nivou pojedinačnih raskrsnica tako i uticaja predloženih rešenja na šire okruženje“, ukazuje sagovornik N1.

Saobraćajne gužve u Beogradu narasle su do te mere da prete da dovedu do potpune blokade saobraćajnog sistema, rekao je nedavno za N1 saobraćajni inženjer Gradimir Stefanović.

Profesor Čelar kaže da je problem saobraćajnog zagušenja u Beogradu višedecenijski i da ima karakter progresivnog napredovanja, što je, prema njegovim rečima, isto svuda u svetu.

Dodaje da se do rešenja može doći kombinacijom mera koje se tiču saobraćaja, ali u većoj meri i urbanizma.

„Rešenja za ublažavanje zagušenja potrebno je potražiti u kombinaciji mera poput kompletiranja nedostajuće saobraćajne infrastrukture, primene savremenih sistema upravljanja, unapređenju javnog prevoza, forsiranju nemotorizovanih vidova kretanja, izrade planova održavanja i slično., ali i u dosta većoj meri u sferi urbanizma – kontrolisane gradnje, zauzimanja zelenih površina, kontrole stepena motorizacije, demografske politike i sično“, objašnjava profesor Čelar.

Saobraćajni inženjer: Sa 50 godina iskustva tvrdim – novi most preko Save neće biti gotov do Ekspa

Saobraćajni inženjer Gradimir Stefanović, koji živi i radi u Londonu, rekao je da je priča o premeštanju Starog savskog mosta na Dunav – utopija za vrtićku decu. On je istakao da može da tvrdi da ovi most neće biti gotov za dve i po godine, odnosno do manifestacije Ekspo 2027.

Inženjer Stefanović, koji se u Novi dan javio iz Londona, nasmejao se na vest o premeštanju Starog savskog mosta, pitajući zašto gradska vlast krije dobru vilu koja će to da učini.

„Zašto kriju koja je ta dobra vila koja će da prenese most od 400 metara, a neće trebati rasklapanje, čišćenje… ništa. To je utopija za decu iz obdaništa“, rekao je Stefanović.

On dodaje da od odluka srpskih vlasti mora da štiti imidž Srbije i srpskih saobraćajnih eksperata, jer ne može da prihvati da mu neko prebaci: „srušićete most, a dolazi EKSPO“, „vi Srbi zagušiste se potpuno, a rušite most“.

„Stigli smo do tačke kada više nema varanja i laganja, grad ide u ‚gridlok‘ a to je potpuna blokada saobraćajnog sistema“, istakao je inženjer.

Objašnjava da su trenutni radovi na saobraćajnicama posledica dugog perioda neodržavanja, zbog čega se došlo do „dubokih rupa“ koje sada moraju da se popravljaju i srede pred Ekspo.

Kada je u pitanju Stari savski most, sagovornik N1 kaže da ne veruje da će biti gotov za dve i po godine, kao što vlast obećava.

„Ne mogu da prihvatim da se most sruši i bio sam protiv rušenja, jer je 2014. godine preko mosta išlo 5,7 miliona putnika. Mi sad odsecamo te putnike. Tramvaji ne znam kuda će ići, ne znam ni kuda će iz Depoa na Novom Beogradu dolaziti u grad“, kazao je inženjer.

Ističe da sa 50 godina svog iskustva može da tvrdi da novi most neće biti gotov do Ekspa 20207. godine.

„Mi još gledamo ovaj most i moguće je da kroz nečije glave prolaze ideje ‚nemojte da rušite‘. Ako se sruši ne verujem da će novi most biti gotov i mi ostajemo bez jednog mosta“, dodao je.

(N1)