Ni posle 18 godina od bombardovanja RTS-a nema odgovora ko je odgovoran; Miroslav Bojčić: Dokaza ima, Tužilaštvo ćuti

Dana 23. aprila navršiće se 18 godina od bombardovanja zgrade Radio-televizije Srbije u kom je stradalo 16 zaposlenih. Zbog čega sedište televizije nije evakuisano i zašto svi odgovorni nisu procesuirani, glavna su pitanja postavljena na debati Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

U noći 23. aprila 1999. godine u zgradi RTS-a bilo je 150 ljudi. Šesnaestoro je poginulo.

Već 18 godina javna je tajna da su radnici RTS-a namerno žrtvovani, tvrdi majka poginulog Nebojše Stojanovića.

„U osamnaestogodišnjem vremenskom rasponu, sazreli su i sami dokazi, a zločinci i njihovi pomagači više se ni ne kriju. Svi znaju istinu, mnogi su progovorili potpuno slobodno, evo na primer Hadži Antić, nedavno je izjavio da je izmestio TV Politiku iz zgrade jer je dobio upozorenje od NATO-a da će biti bombardovani. Kao što je i RTS dobio upozorenje“, kaže Žanka Stojanović, majka poginulog Nebojše Stojanovića.

Takva upozorenja u ratnom stanju su bila uobičajena, kaže tadašnji gradonačelnik Niša Zoran Živković: „Bilo je mogućnosti da se štete smanje. I one su smanjene, na sreću govorimo o vojnim objektima i nekim drugim objektima gde su padale bombe na prazne objekte, ali dobro. Ali zašto to nije sprovedeno i u slučaju RTS-a? Zato što je trebala žrtva“.

Jedini za sada osuđeni jer nije evakuisao zgradu je bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, koji je 2012. izašao iz zatvora. Ostali odgovorni nisu procesuirani.

„Tu ipak mora da postoji odgovornost onoga ko je nadležni rukovodilac. Oni su ih na ovaj nači prepustili da postanu takozvana kolateralna šteta. Radi nekog počinjem da mislim, radi nekog irelevantnog propagandnog cilja. Ogrešili su se i o ljudske i o božije ciljeve“, smatra penzionisani general Sreto Malinović.

Od 1999. do danas promenjeno je 12 ministara odbrane, zaduženih za istragu o zločinu. Jedan od njiih bio je i Dragan Šutanovac.

„Tebe kao čoveka, bivšeg ministara odbrane pitam da li si zadovoljan istragama unutar tog korpusa vezano za ovaj slučaj?“, pitala ga je novinarka Gordana Suša.

„Nisam zadovoljan uopšte, da nemate dilemu, bio bi zadovoljan kada bi postojala presuda koja bi tu rekla jednoznačno ko je za to kriv“, odgovorio je Šutanovac.

Debati nije prisustvovao niko iz Tužilaštva, tako da nije bilo odgovora na pitanja zbog čega je postupak zamrznut.

Bojčić o slučaju žrtava RTS: Dokaza ima, Tužilaštvo ćuti

Miroslav Bojčić, zastupnik porodica stradalih radnika RTS, kaže da postoje činjenice nesumnjivo dovoljne da bi se pokrenula puna tužilačka istraga o tom slučaju, ali da očigledno Tužilaštvo neće da procesuira te dokaze. Milan Antonijević iz Jukoma kaže da ne postoji nijedan izgovor zbog kog Tužilaštvo ne bi ušlo u ovaj postupak.

Tadašnji generalni direktor Dragoljub Milanović jedini je pravosnažno odgovarao, odsluživši desetogodišnju kaznu zatvora, ali pravni zastupnici i porodice žrtava tvrde da su i dalje ostala nerazjašnjena brojna pitanja koja impliciraju odgovornost brojnih drugih aktera u stradanju 16-oro zaposlenih javnog servisa.

Miroslav Bojčić, zastupnik porodica stradalih radnika RTS, kaže da je jedno od tih pitanja uloga vojske odnosno državnog vrha. Kaže da postoje činjenice koje su "nesumnjivo dovoljne da bi se pokrenula puna tužilačka istraga o odgovornosti vojnog vrha za žrtvovanje radnika RTS", ali da do nje nikada nije još došlo.

"Te činjenice su da je RTS u ratnim uslovima bila pod neposrednom ingerencijom Ministarstva odbrane odnosno Sektora za civilnu odbranu. Nesumnjivo je da je postojao oficir koji je bio nadležan da se pobrine za izvršenje naredbe Savezne vlade koja je postojala o evakuaciji televizije na sigurno - to je bio pukovnik Petar Pajčin. I nesporno je da je najmanje jedan član Glavnog štaba vojske tadašnje SR Jugoslavije znao za tačan trenutak napada i da je uoči njega izveo svoju ćerku... To je tadašnji pukovnik Dušan Vojvodić", navodi Bojčić.

Juče su na konferenciji za medije u NUNS-u pominjana skrivena obaveštenja, pisani tragovi i audio zapisi o pozadini ovog slučaja. Na pitanje o tome Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, kaže da bi time trebalo da se Tužilaštvo da se bavi.

Antonijević navodi da se radi o postupku koji je zamrznut i koji može da se nastavi. Govoreći o tužilaštvu, kaže da sve ovo govori o neodgovornosti tog državnog organa prema žrtvama, čije porodice traže istinu - da znaju ko je doneo tu odluku, da li su radnici žrtvovani...

Nema nijednog izgovora zbog kog tužilaštvo ne bi ušlo u ovaj postupak, kaže Antonijević.

Treba videti šta je sa dokazima koje je Bojčić izneo, kaže. Dodaje da ni u jednom postupku, i u postupku protiv Milanovića, nije se išlo šire u utvrđivanju odgovornosti.

Porodice nisu došle do istine i zbog toga postoji mogućnost da se pokrene postupak pred Ustavnim sudom, a kasnije postoji mogućnost za obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava, navodi Antonijević.

Bojčić kaže da postoji Komisija za ubistvo novinara čiji je to nominalni zadatak, ali dodaje da to telo stoji van pravosudnog sistema i da se zasniva na političkom autoritetu Vučića, koji je taj autoritet prebacio na predsednika te komisije.

"Predsednik te komisije Veran Matić i ta komisija u zadnje vreme ne rade", tvrdi Bojčić.

Samo Tužilaštvo očigledno neće da procesuira te dokaze, dodaje. Kaže da postoje dve linije tih dokaza koje su potpuno jasne - jedna je komandna linija, a druga - neposredni dokazi.

Postoji komandni niz (naredba, lice koje nije izvršilo naredbu Savezne vlade) koji je potpuno jasan i sam po sebi dovoljan za pokretanje istrage, istakao je Bojčić.

On navodi da porodice i zastupnici nikada nisu dobili izveštaje od ljudi koji su se bavili raščišćavanjem zgrade nakon bombardovanja. "Istragu je vodio tadašnji pukovnik Đorđe Trifunović. Mi nikada nismo dobili to. Međutim, sam Trifunović se pojavio kasnije kao zastupnik Milanovića", rekao je Bojčić.

On je dodao da je Trifunović imao određenu ulogu i u slučaju ubistva gardista na Topčideru, ali ništa nije precizirao.

Porodice žrtava se zapravo sve vreme suočavaju sa mogućima saučesnicima, sukrivcima, dodaje  Bojčić.

Antonijević kaže da se nada da će Komisija za ubistva novinara doći do određenih podataka i na taj način pospešiti istragu. Mnogo je stvari neraščišćeno iz devedesetih - pored toga i ubistvo Ćuruvije, pa i kasnije slučaj gardista sa Topčidera, i sve to pokazuje da postoji još mnogo stvari koje naše tužilaštvo mora adekvatno rešiti, zaključuje Antonijević.

(N1)