четвртак, 17. август 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ни после 18 година од бомбардовања РТС-а нема одговора ко је одговоран; Мирослав Бојчић: Доказа има, Тужилаштво ћути
Хроника

Ни после 18 година од бомбардовања РТС-а нема одговора ко је одговоран; Мирослав Бојчић: Доказа има, Тужилаштво ћути

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 21. април 2017.

Дана 23. априла навршиће се 18 година од бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије у ком је страдало 16 запослених. Због чега седиште телевизије није евакуисано и зашто сви одговорни нису процесуирани, главна су питања постављена на дебати Независног удружења новинара Србије.

У ноћи 23. априла 1999. године у згради РТС-а било је 150 људи. Шеснаесторо је погинуло.

Већ 18 година јавна је тајна да су радници РТС-а намерно жртвовани, тврди мајка погинулог Небојше Стојановића.

„У осамнаестогодишњем временском распону, сазрели су и сами докази, а злочинци и њихови помагачи више се ни не крију. Сви знају истину, многи су проговорили потпуно слободно, ево на пример Хаџи Антић, недавно је изјавио да је изместио ТВ Политику из зграде јер је добио упозорење од НАТО-а да ће бити бомбардовани. Као што је и РТС добио упозорење“, каже Жанка Стојановић, мајка погинулог Небојше Стојановића.

Таква упозорења у ратном стању су била уобичајена, каже тадашњи градоначелник Ниша Зоран Живковић: „Било је могућности да се штете смање. И оне су смањене, на срећу говоримо о војним објектима и неким другим објектима где су падале бомбе на празне објекте, али добро. Али зашто то није спроведено и у случају РТС-а? Зато што је требала жртва“.

Једини за сада осуђени јер није евакуисао зграду је бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић, који је 2012. изашао из затвора. Остали одговорни нису процесуирани.

„Ту ипак мора да постоји одговорност онога ко је надлежни руководилац. Они су их на овај начи препустили да постану такозвана колатерална штета. Ради неког почињем да мислим, ради неког ирелевантног пропагандног циља. Огрешили су се и о људске и о божије циљеве“, сматра пензионисани генерал Срето Малиновић.

Од 1999. до данас промењено је 12 министара одбране, задужених за истрагу о злочину. Један од њиих био је и Драган Шутановац.

„Тебе као човека, бившег министара одбране питам да ли си задовољан истрагама унутар тог корпуса везано за овај случај?“, питала га је новинарка Гордана Суша.

„Нисам задовољан уопште, да немате дилему, био би задовољан када би постојала пресуда која би ту рекла једнозначно ко је за то крив“, одговорио је Шутановац.

Дебати није присуствовао нико из Тужилаштва, тако да није било одговора на питања због чега је поступак замрзнут.

Бојчић о случају жртава РТС: Доказа има, Тужилаштво ћути

Мирослав Бојчић, заступник породица страдалих радника РТС, каже да постоје чињенице несумњиво довољне да би се покренула пуна тужилачка истрага о том случају, али да очигледно Тужилаштво неће да процесуира те доказе. Милан Антонијевић из Јукома каже да не постоји ниједан изговор због ког Тужилаштво не би ушло у овај поступак.

Тадашњи генерални директор Драгољуб Милановић једини је правоснажно одговарао, одслуживши десетогодишњу казну затвора, али правни заступници и породице жртава тврде да су и даље остала неразјашњена бројна питања која имплицирају одговорност бројних других актера у страдању 16-оро запослених јавног сервиса.

Мирослав Бојчић, заступник породица страдалих радника РТС, каже да је једно од тих питања улога војске односно државног врха. Каже да постоје чињенице које су "несумњиво довољне да би се покренула пуна тужилачка истрага о одговорности војног врха за жртвовање радника РТС", али да до ње никада није још дошло.

"Те чињенице су да је РТС у ратним условима била под непосредном ингеренцијом Министарства одбране односно Сектора за цивилну одбрану. Несумњиво је да је постојао официр који је био надлежан да се побрине за извршење наредбе Савезне владе која је постојала о евакуацији телевизије на сигурно - то је био пуковник Петар Пајчин. И неспорно је да је најмање један члан Главног штаба војске тадашње СР Југославије знао за тачан тренутак напада и да је уочи њега извео своју ћерку... То је тадашњи пуковник Душан Војводић", наводи Бојчић.

Јуче су на конференцији за медије у НУНС-у помињана скривена обавештења, писани трагови и аудио записи о позадини овог случаја. На питање о томе Милан Антонијевић, директор Комитета правника за људска права, каже да би тиме требало да се Тужилаштво да се бави.

Антонијевић наводи да се ради о поступку који је замрзнут и који може да се настави. Говорећи о тужилаштву, каже да све ово говори о неодговорности тог државног органа према жртвама, чије породице траже истину - да знају ко је донео ту одлуку, да ли су радници жртвовани...

Нема ниједног изговора због ког тужилаштво не би ушло у овај поступак, каже Антонијевић.

Треба видети шта је са доказима које је Бојчић изнео, каже. Додаје да ни у једном поступку, и у поступку против Милановића, није се ишло шире у утврђивању одговорности.

Породице нису дошле до истине и због тога постоји могућност да се покрене поступак пред Уставним судом, а касније постоји могућност за обраћање Европском суду за људска права, наводи Антонијевић.

Бојчић каже да постоји Комисија за убиство новинара чији је то номинални задатак, али додаје да то тело стоји ван правосудног система и да се заснива на политичком ауторитету Вучића, који је тај ауторитет пребацио на председника те комисије.

"Председник те комисије Веран Матић и та комисија у задње време не раде", тврди Бојчић.

Само Тужилаштво очигледно неће да процесуира те доказе, додаје. Каже да постоје две линије тих доказа које су потпуно јасне - једна је командна линија, а друга - непосредни докази.

Постоји командни низ (наредба, лице које није извршило наредбу Савезне владе) који је потпуно јасан и сам по себи довољан за покретање истраге, истакао је Бојчић.

Он наводи да породице и заступници никада нису добили извештаје од људи који су се бавили рашчишћавањем зграде након бомбардовања. "Истрагу је водио тадашњи пуковник Ђорђе Трифуновић. Ми никада нисмо добили то. Међутим, сам Трифуновић се појавио касније као заступник Милановића", рекао је Бојчић.

Он је додао да је Трифуновић имао одређену улогу и у случају убиства гардиста на Топчидеру, али ништа није прецизирао.

Породице жртава се заправо све време суочавају са могућима саучесницима, сукривцима, додаје  Бојчић.

Антонијевић каже да се нада да ће Комисија за убиства новинара доћи до одређених података и на тај начин поспешити истрагу. Много је ствари нерашчишћено из деведесетих - поред тога и убиство Ћурувије, па и касније случај гардиста са Топчидера, и све то показује да постоји још много ствари које наше тужилаштво мора адекватно решити, закључује Антонијевић.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате избор Ане Брнабић за премијера Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер