Ненад Радичевић: Шта нам доноси Штајнмајер - Берлин демантује да постоји 11 немачких услова за отварање преговора са ЕУ

1. Од 2013. није још поднет нацрт статута Заједнице српских општина (Немачка неће дозволити „Републику Српску на Косову”)

2. Свеобухватна истрага и проналажење криваца за паљење немачке амбасаде у Београду 2008.

3. Парк мира у Косовској Митровици

4. Поједина српска тужилаштва и судови и даље се проглашавају надлежним за простор Косова, иако је то кршење Резолуције 1244 СБ УН

5. Неслагања колико припадника српских полицајаца треба да се интегрише у Косовску полицију

6. Београд и даље директно исплаћује плате запосленима у институцијама на северу Косову

7. Није постигнут споразум о позивном телефонском броју за Косово

8. Нису изграђени чврсти објекти на административним прелазима

                                                                    *    *    *    *

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Данашњи долазак немачког шефа дипломатије Франка Валтера Штајнмајера у Београд биће нова прилика за српске власти да покушају да добију немачку подршку за скоро отварање преговарачких поглавља о чланству Србије у ЕУ што им, како сазнаје „Политика”, неће бити тако лако. У разговору са неколико високорангираних дипломата у Бриселу и Берлину „Политика” је покушала да открије шта је то што заиста Немци желе од Србије и како изгледа у српским медијима често помињана „листа 11 немачких услова” за отварање првих поглавља.

У берлинским дипломатским круговима се истиче да не постоје „немачки услови” нити „неки нови услови”, већ да је реч условима који су написани у кабинету високе представнице ЕУ за спољне односе и безбедност Федерике Могерини. Према речима дипломата, овај списак је написан на захтев Београда који се жалио да не жели да буде жртва тога што се у Приштини одуговлачило са састављањем нове владе те није било преговарача из Приштине.

И немачки аналитичар Бодо Вебер у јучерашњој изјави за радио Слободна Европа тврди да је прича „11 нових немачких услова” најобичнији спин, којим се прави намерна забуна са седам услова које је својевремено поставила парламентарна група ЦДУ, на челу са покојним Андреасом Шокенхофом.

Како „Политика” сазнаје, Берлин највише замера Београду што тврди да му је веома важно формирање Заједнице српских општина (ЗСО) а од средине јуна 2013. није поднео нацрт статута ЗСО, који би био основа за преговоре. У Берлину се, такође, може чути да уколико Србија изнесе максималистичке захтеве, „правећи од ЗСО неку врсту Републике Српске на Косову” то неће допринети убрзању преговора и постизању компромиса. Као евидентно неиспуњени услови наводи се и то да није постигнут споразум о позивном телефонском броју за Косово, као и да нису изграђени чврсти објекти на административним прелазима.

Док су постизање споразума о телекомуникацијама и питање препуштања Приштини контроле над хидроелектраном „Газиводе” у анализама српских медија представљени као две одвојене тачке у „11 немачких услова”, наши саговорници објашњавају да се у Бриселу ова тема посматра као један услов, док се у српским медијима на листи 11 услова не помиње „заиста немачки услов” а то је свеобухватна истрага и проналажење криваца за паљење немачке амбасаде у Београду 2008. Како немачке дипломате објашњавају, то није захтев ЕУ али је поменут у декларацији Бундестага и због тога је релевантан за политичку одлуку Берлина о отварању преговорачких поглавља Србији.

Уклањање Парка мира на мосту у Косовској Митровици, како тврде наши саговорници, није јасан услов ЕУ али јесте немачки јер Немци сматрају да је тај парк само заменио барикаде на том мосту те да је то у супротности са споразумом којим су се обе стране обавезале да ће радити на нормализацији односа.

Терезија Теглхофер, експерт Немачког савета за иностране послове у разговору за „Политику”, истиче да Немачка жели да избегне да нормализација односа са Приштином буде само једна од многих тема у преговарачком процесу, као и да решавање тешких питања буде померено за каснију фазу преговора.

„Због тога ће поглавља о односима са Косовом и о владавини права бити отворена прва у преговорима, и због тога Немачка међу осталим чланицама ЕУ има најзахтевнији став”, објашњава она и додаје да ће Србија бити оцењивана не по једној акцији већ по целокупним напорима да унапреди нормализацију односа. „Оно што Берлин жели да види од Србије су константни напори на примени Бриселског споразума, као и осталих споразума који су досад постигнути, а не само привремене или потезе у последњем тренутку како би се испунили захтеви ЕУ”.

Иако Београд сматра да је испуњен захтев да српске снаге са севера Косова буду интегрисане у Косовску полицију, „Политика” из дипломатских извора сазнаје да Брисел и Берлин не мисле тако. Саговорници „Политике” признају да је између Београда и Приштине постигнут споразум о овом питању, али да он није још примењен, као и да је кључна тачка спотицања колико припадника српских снага треба да се интегрише у Косовску полицију. Према речима наших саговорника, проблем је што је број људи у српским заштитним снагама веома велики за тако малу територију.

Саговорници „Политике” оцењују да је учешће представника Приштине на регионалним форумима више-мање испуњен услов, а да у српским медијима помињан захтев да се заустави шверц преко административних прелаза никад није био услов, као ни прихватање косовских пасоша – што је испуњено – већ да је споразум предвидео само прихватање да грађани Косова могу са личним картама да прелазе административне линије.

Београд сматра да је након локалних избора на Косову испуњен захтев да локалне српске власти буду интегрисане у косовски систем, али у Берлину се и даље указује да нису укинуте српске паралелне институције што није експлицитно наведено у Бриселском споразуму али „произилази из његовог контекста”. Берлину смета, између осталог, што се поједина српска тужилаштва и судови и даље проглашавају као надлежни за простор Косова, иако је то кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН, као и то што Београд и даље директно исплаћује плате запосленим у институцијама на северу Косову.

Уз истицање да је и споразум о правосуђу још само на папиру а не и примењен у пракси, саговорници „Политике” одају утисак да Брисел и Берлин немају намеру да праве компромисе око ових услова без обзира на то што би њихово пуно испуњавање могло да потраје месецима што би Србији само одложило отварање првих преговарачких поглавља.

Према речима Теглхоферове, оно што је сигурно јесте да Немачка, као и друге чланице ЕУ, неће да приме нову чланицу која има нерашчишћене односе и затегнутост са другом потенцијалном чланицом, што би могло да доведе до политичке блокаде унутар уније.

„Због тога, ако Србија жели да постане чланица ЕУ за неколико година, тешка питања односа Србије и Косова морају да буду решавана корак по корак и то објашњава зашто Берлин заузима чврст став о отварању првих преговарачких поглавља”, указује Теглхоферова.

(Политика)