Хроника

Ненад Радичевић: Нервоза на врху ЕУ

Штампа
петак, 09. децембар 2011.

Брисел – „Базука”, „еврогедон”, „дуо Меркози”, „супер Марио”, „пруска челична леди” – само су неки од израза који се протеклих седмица користе у описима борбе лидера Европске уније да спасу заједничку валуту, а све заједно чине правим холивудским трилером.

Уочи синоћњег почетка самита ЕУ, француски председник Никола Саркози додао je још један узнемирујући израз који описује могући будући сценарио у еврозони – експлозија.

„Европа се никад није налазила пред већим ризиком од експлозије”, рекао је у драматичном тону Саркози на јучерашњем састанку лидера Европске народне партије у Марсељу. „Морамо одмах да реагујемо. Што дуже будемо одлагали доношење ове одлуке, она ће нас више коштати, а све ће мање бити ефикасна.”

Ништа мање драматичан није био ни председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, који је упозорио европске лидере да их цео свет гледа и да на Европском савету морају да ставе разлике на страну и постигну договор о већој фискалној дисциплини – који ће вратити поверење финансијских тржишта у евро.

„Од свих шефова држава и влада очекујем да не дођу са речима шта не могу да ураде, већ с тим шта ће урадити за Европу. Оно што свет очекује од нас нису више национални проблеми, већ европска решења”, рекао је Барозо.

Управо су подељеност и различитост мишљења нешто што ће бити највећи изазов самита који је синоћ почео неформалном вечером у Бриселу, а наставља се данас.

Саркози и немачка канцеларка Ангела Меркел намеравају да придобију европске лидере за заједнички план решавања дужничке кризе у еврозони, који ће подразумевати промене делова Лисабонског споразума о ЕУ тако да се у еврозони уведе строжа буџетска дисциплина која би водила формирању праве фискалне уније.

Такозвани дуо Меркози предлаже и уједначавање корпорацијских пореза, увођење европског пореза на финансијске трансакције, као и увођење аутоматских казни за државе које прекораче лимит у буџетском дефициту од три одсто бруто домаћег производа (БДП), уведен још пре безмало 20 година Мастрихтским уговором о ЕУ.

Меркелова и Саркози кажу и да би спасилачки Европски фонд за финансијску стабилност (ЕФСФ) требало да буде замењен Европским механизмом за стабилност (ЕМС), али не до средине 2013, како је досад било предвиђено, већ до половине 2012.

Док Немачка и Француска планирају сређивање еврозоне, премијер Луксембурга, који председава Еврогрупи, Жан Клод Јункер рекао је за „Зидојче цајтунг” да се Немачка није са правом представила као оличење фискалне дисциплине.

„У последње три године увек је било између девет и једанаест европских земаља које су имале мањи јавни дуг од Немачке. Због тога је занимљиво да Немци сматрају како они, као једини дисциплиновани, увек морају да плаћају туђе дугове.

„То није тако”, рекао је Јункер, додавши да, уз сву причу о штедњи, Европа не сме да изгуби из вида ефикасну стратегију за подстицање економског раста.

Немачки јавни дуг је око 80 одсто БДП-а, што је поприлично изнад лимита од 60 одсто БДП-а који је одређен Пактом стабилности и раста.

Критике стижу и преко Ламанша, одакле долази британски премијер Дејвид Камерон одлучан да спречи увођење европског пореза на финансијске трансакције, које би највише погодиле финансијски центар у Лондону – Сити.

Аналитичари већ оцењују да ће управо он бити највећи губитник самита у Бриселу, без обзира на то како се он завршио. Иако је запретио ветом, „дуо Меркози” је већ најавио могућност постизања новог уговора само за чланице еврозоне и оних које желе да им се придруже, што би знатно смањило улогу Британаца. Осим тога, уколико дође до краха евра то ће најгоре погодити управо Сити.

Без обзира на исход самита, поједине централне банке европских земаља већ су почеле са припремама екстремних планова за случај да еврозону напусти нека од земаља или дође до распада монетарне уније.

Нервоза са врха ЕУ полако се шири целим континентом, а данас ће све очи бити упрте у Брисел у ишчекивању шта ће одлучити лидери ЕУ.

(Политика)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]