Nenad Radičević: Nervoza na vrhu EU

Brisel – „Bazuka”, „evrogedon”, „duo Merkozi”, „super Mario”, „pruska čelična ledi” – samo su neki od izraza koji se proteklih sedmica koriste u opisima borbe lidera Evropske unije da spasu zajedničku valutu, a sve zajedno čine pravim holivudskim trilerom.

Uoči sinoćnjeg početka samita EU, francuski predsednik Nikola Sarkozi dodao je još jedan uznemirujući izraz koji opisuje mogući budući scenario u evrozoni – eksplozija.

„Evropa se nikad nije nalazila pred većim rizikom od eksplozije”, rekao je u dramatičnom tonu Sarkozi na jučerašnjem sastanku lidera Evropske narodne partije u Marselju. „Moramo odmah da reagujemo. Što duže budemo odlagali donošenje ove odluke, ona će nas više koštati, a sve će manje biti efikasna.”

Ništa manje dramatičan nije bio ni predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, koji je upozorio evropske lidere da ih ceo svet gleda i da na Evropskom savetu moraju da stave razlike na stranu i postignu dogovor o većoj fiskalnoj disciplini – koji će vratiti poverenje finansijskih tržišta u evro.

„Od svih šefova država i vlada očekujem da ne dođu sa rečima šta ne mogu da urade, već s tim šta će uraditi za Evropu. Ono što svet očekuje od nas nisu više nacionalni problemi, već evropska rešenja”, rekao je Barozo.

Upravo su podeljenost i različitost mišljenja nešto što će biti najveći izazov samita koji je sinoć počeo neformalnom večerom u Briselu, a nastavlja se danas.

Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel nameravaju da pridobiju evropske lidere za zajednički plan rešavanja dužničke krize u evrozoni, koji će podrazumevati promene delova Lisabonskog sporazuma o EU tako da se u evrozoni uvede stroža budžetska disciplina koja bi vodila formiranju prave fiskalne unije.

Takozvani duo Merkozi predlaže i ujednačavanje korporacijskih poreza, uvođenje evropskog poreza na finansijske transakcije, kao i uvođenje automatskih kazni za države koje prekorače limit u budžetskom deficitu od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), uveden još pre bezmalo 20 godina Mastrihtskim ugovorom o EU.

Merkelova i Sarkozi kažu i da bi spasilački Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) trebalo da bude zamenjen Evropskim mehanizmom za stabilnost (EMS), ali ne do sredine 2013, kako je dosad bilo predviđeno, već do polovine 2012.

Dok Nemačka i Francuska planiraju sređivanje evrozone, premijer Luksemburga, koji predsedava Evrogrupi, Žan Klod Junker rekao je za „Zidojče cajtung” da se Nemačka nije sa pravom predstavila kao oličenje fiskalne discipline.

„U poslednje tri godine uvek je bilo između devet i jedanaest evropskih zemalja koje su imale manji javni dug od Nemačke. Zbog toga je zanimljivo da Nemci smatraju kako oni, kao jedini disciplinovani, uvek moraju da plaćaju tuđe dugove.

„To nije tako”, rekao je Junker, dodavši da, uz svu priču o štednji, Evropa ne sme da izgubi iz vida efikasnu strategiju za podsticanje ekonomskog rasta.

Nemački javni dug je oko 80 odsto BDP-a, što je poprilično iznad limita od 60 odsto BDP-a koji je određen Paktom stabilnosti i rasta.

Kritike stižu i preko Lamanša, odakle dolazi britanski premijer Dejvid Kameron odlučan da spreči uvođenje evropskog poreza na finansijske transakcije, koje bi najviše pogodile finansijski centar u Londonu – Siti.

Analitičari već ocenjuju da će upravo on biti najveći gubitnik samita u Briselu, bez obzira na to kako se on završio. Iako je zapretio vetom, „duo Merkozi” je već najavio mogućnost postizanja novog ugovora samo za članice evrozone i onih koje žele da im se pridruže, što bi znatno smanjilo ulogu Britanaca. Osim toga, ukoliko dođe do kraha evra to će najgore pogoditi upravo Siti.

Bez obzira na ishod samita, pojedine centralne banke evropskih zemalja već su počele sa pripremama ekstremnih planova za slučaj da evrozonu napusti neka od zemalja ili dođe do raspada monetarne unije.

Nervoza sa vrha EU polako se širi celim kontinentom, a danas će sve oči biti uprte u Brisel u iščekivanju šta će odlučiti lideri EU.

(Politika)