Ненад Радичевић: Немачки политичари критикују а генерали хвале Русе

 Франкфурт, Хајделберг – Ни минхенски договор о прекиду непријатељстава у Сирији није умањио све веће дипломатске тензије између Немачке и Русије, које се из дана у дан подижу откад је крајем јануара шеф руске дипломатије Сергеј Лавров оптужио немачке власти да проблеме са мигрантима „гурају под тепих”, наводећи и пример тинејџерке Лизе Ф., немачке држављанке руског порекла која је наводно силована пошто је била отета 30 сати. Од тада немачки званичници, за разлику од немачких генерала и експерата, све отвореније критикују руске потезе у Сирији, док је на мети руских званичника углавном немачка политика према избеглицама.

Међутим, када је канцеларка Ангела Меркел у Анкари, у очигледној жељи да одобровољи турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да пристане да сарађује са ЕУ у заустављању избегличког таласа, рекла да је „шокирана патањама десетина хиљада људи који су изложени бомбашким нападима, као и руском бомбардовању”, дипломатске трзавице су експлодирале. У дипломатским формулацијама, Путинов портпарол Дмитриј Песков рекао је Меркеловој да пази шта прича.

„Ми још једном позивамо све да веома пажљиво и одговорно бирају речи, имајући у виду већ деликатну ситуацију у Сирији”, рекао је Песков, додајући да Русија није добила ниједан кредибилан доказ о цивилним жртвама бомардовања, као и да нико није протестовао против „варварских акција терориста” када су они нападали у прошлости сирисјки режим. „Тада нико није давао ову врсту изјава”.

Тензије нису смањене ни када је јуче рано ујутру у Минхену, након маратонски дугог састанка, склопљен договор светских сила о окончању непријатељстава у Сирији, па је портпаролка немачке владе Кристијана Вирц прво истакла обавезе Русије.

„Речи морају да буду праћене делима. И ту (немачка) влада истиче Русију као прву која је обавезна да то учини”, изјавила је она и додала да је Русија „војном акцијом на страни режима Башара ел Асада недавно озбиљно компромитовала политички процес”.

У сличном тону је реаговао и шеф немачке дипломатије Франк Валтер Штајнмајер, који је објаснио да договор значи прекид сукоба између сиријске опозиције и Асадових снага, али да ће бити дозвољено да се напади на терористичке групе Исламска држава (ИД) и Нусра фронт наставе. Будући да се Русија није обавезала да ће прекинути бомбардовање у Сирији, западне силе и даље сумњају да Русија неће гађати само положаје поменуте две терористичке групе, него и сиријске опозиције.

„Имамо искуство из прошлости и због тога данас не говорим о пробоју (у мировним преговорима). Тек ћемо наредних дана видети да ли је у путању пробој или не”, рекао је Штајнамајер, очигледно алудирајући на своја искуства у преговорима са Лавровим и Путином у Минску, као и потоње неуспехе Русије да примени све обећано у договору о прекиду ватре у Украјини.

Међутим, за разлику од министара и портпаролке немачке владе, некадашњи начелник генералштаба немачке војске Харалд Кујат сматра да је руско бомбардовање противника Асадовог режима омогућило да почне мировни процес.

„Својом војном интеренцијом, Русија је омогућила мировни процес” рекао је за дневни лист „Пасауер ноје пресе” бивши први човек Бундесвера, истичући да је до септембра 2015. године сиријски грађански рат био у ћорсокаку и да „ни Американци, нити Европљани нису имали стратегију за мирну Сирију, нити су били спремни да се масовно ангажују... Руси су то урадили и то је отворило прозор за политичко решење”.

Према речима овог пензионисаног генерала, до руске интервенције снаге сиријског режима су биле на ивици пораза.

„Дао бих им још неколико недеља. Онда би Сирија доживела колапс а ИД би преузела земљу”, сматра Кујат и додаје да би потом ИД изводила нападе на Либан и чак на Израел, што би имало „далекосежне последице” на Немачку и цео Запад.

За разлику од западних влада, па и саме Меркелове, Кујат не сматра да Русија намерно настоји да погорша ситуацију за цивиле у Алепу, где њена авијација помаже у офанзиви Асадових трупа.

„Путинов циљ је да подржи напредовање сиријских трупа ка подручјима под контролом ИД-а, а Алеп је био препрека на том путу јер је под контролом сиријске опозиције”, каже он.

Руски премијер Дмитриј Медведев је у јуче објављеном интервјуу за диселдорфски пословни лист „Ханделсблат” истакао да би слање страних копнених снага у Сирију могло да покрене још један дуготрајни рат у свету, истичући да све стране морају бити принуђене да седну за преговарачки сто.

„Погледајте шта се догодило у Авганистану и многим другим земљама, да и не говорим о јадној Либији”, указао је руски премијер. „Американци и наши арапски партнери морају добро да размисле: Желе ли дуготрајни рат? Мисле ли да заиста могу да га брзо добију? То је немогуће, нарочито у арапском свету. Тамо се свако бори против сваког”.

(Политика)