петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ненад Кецмановић: Шта ће рећи Ангела Меркел
Хроника

Ненад Кецмановић: Шта ће рећи Ангела Меркел

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 23. август 2014.

У предизборној БиХ у целини, а посебно у РС, све делује нормално, мирно и стабилно у односу на неке земље у балканском региону. Истовремено, из ширег међународног окружења непрестано стижу слутње о немирима поводом избора 12. октобра.

Најпре су се у иностраним медијима и изјавама дипломата, још крајем прошле године, појавили позиви незапосленим и социјално угроженим у БиХ да и пре избора „најуре корумпиране и неспособне политичаре”. Затим је заиста дошло до масовних протеста, али искључиво у бошњачким градовима, а Дорис Пак је отворено изразила „жаљење што се нису проширили и на РС”.

Нешто касније, поједини функционери САД и ЕУ саопштили су да би поздравили изборну смену власти у РС, али је истраживање америчког НДИ показало да ће, упркос томе, бирачи у октобру продужити мандат актуелном руководству РС. А онда је почетком овог месеца домаћа јавност изненађена ненајављеним доласком британско-америчког појачања Еуфору на Бутмиру поред Сарајева и на Мањачи поред Бањалуке. И још више објашњењем да су „дошли због гушења немира поводом октобарских избора”.

Напокон, јавио се и бивши високи представник Волфганг Петрич, који је изборе у РС ставио у контекст обнове хладног рата Русија – Запад. Петрич је, наиме, био учесник консултативне расправе стручњака и дипломата, која је одржана у Берлину, у функцији припреме Конференције о економској сарадњи земаља западног Балкана у процесу приближавања ЕУ, коју је за 28. август сазвала канцеларка Меркел. Иако је, дакле, тема главног скупа регионална економска сарадња, према интервјуу који је бивши високи представникдао сарајевском „Авазу” (11. 8), испада да се расправа водила искључиво о БиХ и само из политичког угла. Шта је Петрич конкретно изнео „као своје и ставове већине учесника”?

Већ у првој реченици оптужио је Додика за мањак евроентузијазма, што би, ваљда, требало да буде смртни грех председника Републике Српске, у којој 64 одсто становништва уопште није заинтересовано за евроинтеграције. Штавише, он „додицима” назива људе „које већ годинама гледамо како одлучују, од Мостара, преко Бањалуке, до Сарајева, и не желе у ЕУ”, а при томе не помиње ситницу да су ти „додици” демократски изабрани, нити се пита зашто су не само Срби, него и водећи Хрвати и Бошњаци у БиХ евроскептици.

Петрича је наљутило и то што повољан кредит у Бањалуку стиже из Москве, а не из Брисела, који није ни хтео да га да. Зашто? Зато што би планирани банкрот „српске” половине БиХ делегитимисао актуелно руководство и срушио га на изборима или на улици. А крајњи циљ је долазак на власт у РС еврокооперативне гарнитуре, било на изборима или на улици. Но, није то једино што подсећа на украјински сценарио.

„У фебруару су нас социјални протести изненадили. Не смемо себи допустити да нам се исто деси ако се ускоро понове. Сад је добра прилика да направимо план. Видећемо шта ће гласачи одлучити, али ми, Запад, морамо бити спремни и морамо имати план... То се више не може радити само бонским овлашћењима, већ ићи напред”, поручује Петрич. Већ поменуто повећање америчког контингента поред Бањалуке ради сузбијања немира у октобру указује да бар с војног аспекта план већ постоји, и то је ваљда оно средство јаче од бонских овлашћења.

Али Петрич опет о Русији: „Ми већ сада видимо шта се догађа другде у свету, посебно у Европи, после руске анексије Крима. Гласови за сецесију постају јачи.” Да ли Петрич мисли на Српску или на Косово, или на Каталонију и Шкотску? Под анексијом се у стручној литератури подразумева оно што је Аустроугарска 1908. урадила с БиХ, а не ово што су Руси урадили с Кримом. Роберт Купер, бивши високи функционер ЕУ, образложио је политику „двоструких стандарда”. Постмодерни народи (а то су они) у међусобним односима следе норме међународног права, док у односима према модерним (а то смо ми) треба да се служе „лажима, преварама и другим манипулацијама”.

Разумеју Срби те односе, а Додик не умишља да је „мали Путин”, како тврди Петрич.

Иако му се приговара политички некоректна реторика, он никада није рекао оно што је Викторија Нуланд, државна потсекретарка САД, рекла за ЕУ. Напротив. Али уз мали услов: да на путу у ЕУ неће да изгуби РС. Волео би да ЕУ буде равноправна заједница европских држава и народа, како је и била пројектована, а не америчка или немачка ЕУ. Али, боже мој... Бар индиректно и привремено повлачење САД са Балкана и препуштање ојачалој Немачкој вођства у ЕУ, можда и не мора донети лошији третман Срба и РС, упркос ружним успоменама из два светска рата. Тим више што се у последњем извештају добро обавештене Међународне кризне групе први пут, уместо централизације БиХ, помињу „трећи ентитет” и „федерација”.

Петрич је у праву да „треба обратити пажњу на то шта ће 28. августа рећи Ангела Меркел”. Лош предзнак је што се као неформални гласник с консултативног састанка јавио баш Петрич. Бошњаци су га, као високог представника, били ухватили у лобирању да немачка фирма багателно купи лиценцу за мобилног оператера. А Срби запамтили по „аеродромским декретима”, којима је наметао законе и при уласку у авион на одласку из БиХ. Данас би, уместо избора, наметнуо руководство Републике Српске као услов за ЕУ.

(Политика) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер