Ненад Гујаничић: Више од 100 хиљада клијената криптоберзе ФТX, која је банкротирала прошле недеље, вероватно ће остати без новца. Могу да очекују да им буде враћено од пет до 10 одсто депозита

Више од 100 хиљада клијената платформе за трговину криптовалутама ФТX која је банкротирала прошле недеље вероватно ће остати без новца и могу да очекују да им буде враћено од пет до 10 одсто депозита, каже за Н1 главни брокер у компанији Момент Секјуритис Ненад Гујаничић.

Гујаничић објашњава да је платформа порасла током 2019. и посебно током пандемијске 2020. године – када је бележила велики раст профитабилности и постала популарна, рекламирајући се на телевизијама, спортским догадјајима, што је привукло бројне улагаче.

Шта је изазвало њен банкрот, колико је новца изгубљено, и какве су последице?

Проблематично у раду платформе је, каже, то што су депозити клијената коришћени за ризична улагања.

„Ту је било свега, акције неких компанија, компаније Робин Худ и акције Твитера, али највећи су проблем неке квази криптовалуте и токени, оснивач неких од њих је био баш ФТX. Суштина је сукоб интереса, где је власник ФТX био и власник трговачке фирме за криптовалуте и велики део новца је отишао тамо“, каже Гујаничић.

Оно што се дешава на развијеним англосаксонским тржиштима је брзо реаговање, те власника платфорем ФТX вероватно чека затворска казна.

„Битније је – каква је последица по криптотржиште које је имало велики узлет, али је прилично слабо регулисано, и зато је плодно тле за разне преваре. С једне сте имали огромне зараде, што је привлачило људе, а са друге то је једна новотарија, без регулације, и као такво плодно тле за злоупотребе“, наглашава  саговорник Инфобиза.

Ова компаније је, наводи, била велика – у једном тренутку је тржишна капитализација била 30 или 40 милијарди долара.

„То је велика капитализација и за америчке прилике, али када говоримо о банкротству протраћени депозити улагача су величине пет до 10 милијарди долара“,  наводи он.

Тешко, каже, може бити неког домино ефекта, осим на криптотржиште, што се већ десило.

„Најпознатије криптовалуте су изгубиле на вредности, а банкротирале су и неке платформе. На страни пасиве су обавезе те платформе, депозити улагача, у доларима и биткоинима, и имовина од које би они требало да се наплате. Та имовина је тренутно десетак пута мања, него што су ти депозити, углавном је то неликвидна имовина, у том смислу клијенти не могу рачунати осим на пет до десет одсто своје имовине“, објашњава Гујаничић.

Нема, каже, тачних података да ли је било наших грађана као инвеститора.

„Поуздано знамо да одређен број грађана тргује на криптотржишту, али не учествује са великим износима. Обично улажу суму од које су спремни да се опросте. Нажалост, те атрактивне зараде су примамљиве а ми немамо неки завидан ниво финансијске писмености, и релативно лако ће просечни грађанин да се ухвати за неку рекламу, где ће се зарадити неки баснослован износ, док ће тешко пристати да купе акције компаније која послује 50 или 100 година, у том смислу могуће је да је било наших улагача, али то је сада тешко утврдити“, каже Гујаничић.

(Н1)