четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Немања Ненадић: Највећи ризик од Закона о експропријацији лежи у томе што Влада Србије може било шта да прогласи „пројектом од значаја за државу“– рецимо, неки тржни центар
Хроника

Немања Ненадић: Највећи ризик од Закона о експропријацији лежи у томе што Влада Србије може било шта да прогласи „пројектом од значаја за државу“– рецимо, неки тржни центар

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 08. децембар 2021.

Највећи ризик од Закона о експропријацији је у томе што је Влада Србије “неомеђена критеријумима”, тако да може било шта да прогласи пројектом од значаја за државу, каже Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија.

“Може да прогласи, рецимо, да је неки тржни центар од интереса за Републику Србију. Нема органичења која би се тицала општег интереса”, рекао је Ненадић у емисији Студио Ливе на телевизији Н1.

Председник Србије Александар Вучић раније је рекао да ће Влада предложити измена и допуне Закона о експропријацији, који јос није потписан. Транспаретност Србија је саопштила да би у овом тренутку такво решење било двоструко незаконито.

Како Ненадић објашњава, прва незаконистост се огледа у томе што закон који није ни проглашен не може да се мења, а друга у томе што би морала да се организује јавна расправа која би трајала најмање 20 дана.

“И овај Закон о експропријацији, усвојен у новембру, није био на јавној расправи”, подсећа Ненадић и каже да тиме није испуњен законски услов, због чега су настали бројни проблеми.

Представници власти тврде да се тај закон не доноси због пројекта компаније Рио Тинто, која жели да експлоатише литијум у Србији, јер је она наводно већ откупила сво земљиште за изградњу рудника.

Ненадић каже да се то објашењење показало неистинитим јер има много људи који још нису продали имовину, али додаје да би грађани свакако требало да добију објашењење због ког пројекта се доноси закон, ако не због Рио Тинта.

Он наглашава да измене Закона о експропријацији у члану 20 омогућавају да се експропријација не ради само за пројекте од очигледног општег интереса, као што је комунална инфраструктура, већ и за “пројекте под окриљем међудржавних споразума”.

“Кад се закључи међудржавни споразум, практично било шта може да буде предмет њихове реализације”, говори програмски директор Транспарентности.

Према његовим речима, јавне набавке су још већи проблем од експропријације, јер споразуми о међудржавним пројектима садрже одредбу да се на њих не примењује Закон о јавним набавкама.

Последица тога је да мамо пројекте који су вредни милијарде евра, а унапред су познате фирме које ће их радити, каже Ненадић.

Функционерска кампања неће бити довољно ограничена

На питање о функционерској кампањи, Ненадић каже да измене Закона о електронским медијима и Закона о спречавнају корупције нису довољне да је ограниче.

Сматра да предложено решење да медији 10 дана уочи избора не извештавају о активностима државних функционера “неће решити практично ништа”.

“Биће забрањено медијима да преносе свечана отварања инфраструктурних објеката, али неће бити забрањено да преносе, рецимо, када дођу министри, председник, премијер да обилазе радове”, рекао је он.

Додаје да такође неће бити забрањено да се преносе такве промоције ако учествују људи који нису на изборним листама, као што су многи министри.

Насупрот томе, каже да је коалиција ПрЕУговор, чији је Транспарентност део, предлагала да се у закону о спречавнају корупције уреди шта би функционери могли да раде у кампањи.

Представници власти ће “на свој начин” искористити најаву отварања кластера

Говорећи о најављеном отварању кластера 4 у преговорима Србије са ЕУ, који се односи на зелену агенду и одрживу повезаност, Ненадић каже да је интерес Србије да се отворе кластери, али и да ЕУ не буде попустљива по питању испуњавања стандарда.

“Нећемо ми ништа изгубити тиме што отварамо преговарачко поглавље, напротив, то је само шанса да кроз тај додатни надзор са стране се испрати да ли су реформе одговарајуће”, рекао је он.

Сасвим је могуће да ће представници власти на свој начин и за своје потребе искорисити ту најаву, додао је Ненадић.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер