Немања Ђорђевић: Био сам на протесту за науку, а не против власти

Сматрам да као директор Центра за промоцију науке треба да промовишем науку, а сем тога и Статут ЦПН-а предвиђа јавност у раду.

Одговорно тврдим да ЦПН има донете све правилнике и документа. Штавише, када сам започео мандат, тај правно-технички аспект је био прилично запостављен, а у међувремену је унапређен. Ако се те две ствари мени као директору ЦПН-а замерају као најлошије, мислим да је Центар радио далеко боље него што сам могао и да сањам - каже за Данас Немања Ђорђевић, директор ЦПН-а, коментаришући одлуку Управног одбора те институције који је покренуо процедуру за његову смену. Процедура је покренута због тога што је Ђорђевић у отвореном писму министру просвете, поводом полемике о ревизији изучавања теорије еволуције, изнео лични став, као став ЦПН-а. Други разлог је, по образложењу УО, то што нису донети сви правилници, али се не наводи о којим документима је реч.

* Реаговали сте на изјаву министра просвете листу Данас да се неће бавити петицијом за ревизију изучавања теорије еволуције. Међутим, то је само део изјаве. Сваком добронамерном читаоцу је јасно да министар није рекао да га је баш брига за петицију, већ да она није основ да се теорија еволуције избаци из наставних планова и програма.

- Моје писмо је написано пре тога и није одговор на министрову изјаву Данасу. Дакле, у писму не реагујем на његову изјаву већ на ћутање Министарства просвете.

* Оценили сте да покретање процедуре за Вашу смену представља угрожавање слободе мишљења и изражавања. Да ли сте имали сазнања да се Ваша смена планира месецима уназад? Управо је министар просвете пре неколико месеци ЦПН сврстао међу "сателитска тела" чијим радом држава није задовољна, спочитавајући им да имају превелики број запослених, да се не зна ко шта ради и где се одливају државне паре...

- Министар је у тој изјави рекао да су институције које је неформално назвао "сателитским" провераване и да у том тренутку проблем више не постоји, дакле говорио је у перфекту. Од свих тих институција које је помињао, ја сам једни који је на место директора дошао конкурсом. На отварању Научног клуба у Београду у априлу је био и министар и врло похвално је говорио о раду ЦПН-а и мом раду као директора.

* Дакле, нисте знали да вам се спрема смена?

- Могао сам да претпоставим да нешто није у реду у тренутку када су почетком маја промењена два члана УО ЦПН-а, али то није противзаконито и не мора нужно да буде лоше. Министар треба да се сагласи са решењем Управног одбора. Мислим да у Министарству просвете има довољно људи од интегритета који цене науку и да се неће сагласити са образложењем УО. ЦПН је формално део Сектора за технолошки развој у оквиру дела Министарства надлежног за науку. Сматрам да ће се у најмању руку са њима разговарати о овој теми, јер би у супротном то била нека врста неинституционалног решавања ствари.

* Али одлука је на министру, он нема обавезу да било кога консултује.

- То нисам ни рекао, већ да би ме чудило да се не разговара са сектором који је систематизацијом одговоран за рад ЦПН-а, пошто у том сектору постоје људи који се разумеју у науку и промоцију науке, а аргументи који се појављују у образложењу УО Центра нису аргументи за смену директора ЦПН.

* На то место се дошли са позиције шефа кабинета бившег министра Срђана Вербића и као његов близак пријатељ.

- Промоцијом науке се бавим пуних 11 година. Од 2006. сам радио у "Петници", као водитељ различитих научних програма, након тога сам био координатор "Фестивала науке"... Поносан сам што су сви кандидати који су се пријавили на конкурс кад и ја били изузетни, Центар је могао да има само различите верзије добрих прича. Мене је подржало свих пет чланова УО.

* Два члана одбора су такође Вербићеви пријатељи. Да ли бисте били изабрани за директора да нисте министров друг? У то време се говорило да је Вербић збринуо све своје пријатеље.

- Понављам, нећу да коментаришем спекулације. Треба да знате чињеницу да је научна заједница у Србији јако мала, са 13.000 истраживача, а од тога се промоцијом науке активно бави мање од 10 одсто. То што се људи који се баве промоцијом науке из "Фестивала науке", Петнице, ЦПН-а и Министарства просвете знају, значи да раде добро свој посао и да комуницирају, што је добро за промоцију науке. Као неко ко се тиме професионално бави од 2006, логично је да знам све те људе.

* Управо је део научне заједнице имао примедбе да је у ЦПН-у превелики број запослених који нису научници. Вама је замерано да као академски сликар немате одговарајуће квалификације за директора.

- Критеријуми за избор директор Центра су уређени Законом о научноистраживачкој делатности и ја их испуњавам. Они су уобичајени за било коју институцију, јер треба имати на уму да ЦПН није истраживачка институција. Када су запослени у питању, овде програм води доктор наука, преко две трећине запослених су са високим образовањем из свих научноистраживачких поља. Могу да разумем да су у историји сваке институције, па и ЦПН-а, постојала различита мишљења, како опште, тако и научне јавности, али мислим да је током мог мандата слика поправљена аргументима.

* Учествовали сте у недавном "Маршу за науку", којем се придружио Протест против диктатуре. Научници се нису оградили од тог протеста. Да ли је у реду да као државни функционер учествујете на протесту против власти и да ли мислите да сте због тога кажњени захтевом за смену?

- Немам информацију да је то разлог, нити желим да се бавим спекулацијама. Оно за шта бих потенцијално могао да будем кажњен стоји у образложењу Управног одбора Центра. Нисам био на протесту против власти. "Марш за науку" се одржава једном годишње у 600 градова на свету, а главни мотиви учесника те манифестације су да се повећа видљивост науке и укључивање истраживача у доношење важних одлука које се тичу научних политика. Волео бих да сам на "Маршу" видео више истраживача. Морам да напоменем да сам, када сам конкурисао за директора ЦПН-а, у биографији врло експлицитно навео да сам био учесник свих ранијих протеста подршке научницима.

* Помиње се и да ЦПН има огроман буџет.

- Од укупног буџета Министарства просвете за науку је опредељено 10 одсто, а од те цифре свега 0,5 одсто је буџет ЦПН-а. Када би се цео буџет Центра пребацио на плате, то не би било довољно за два дана плата истраживачке заједнице. ЦПН има најмањи буџет од свих поменутих "сателитских" институција. Морам да подсетим да је Министарство у децембру прошле године на своју иницијативу повећало буџет ЦПН-а за 5,6 одсто, и он сада износи 95 милиона динара. Тиме сам добио поруку да је наш буџет био недовољан.

* Колика је просечена плата, а колико ви зарађујете?

- Просечна нето зарада у Центру је око 70.000 динара, а ја као директор примам 119.000 динара.

(Данас)