Немачки стручњаци: Београд неће моћи још дуго да балансира између Запада и Русије

Немачки стручњаци за Данас о спољној политици Србије

Букурешт, Берлин, Београд - Заоштравање тензија на релацији Запад-Русија након недавног рушења малезијског авиона изнад источне Украјине примораће Србију да у наредном периоду прекине политику балансирања између ЕУ и Москве, оцењују за Данас спољнополитички стручњаци из Немачке.

Коментаришући изјаве председника Републике Српске Милорада Додика о отцепљеној украјинској покрајини Криму као могућем узору за РС, наши саговорници изражавају уверење да Србија неће ризиковати свој европски пут, односно да ће наставити да подржава територијални интегритет БиХ.

Франц-Лотар Алтман, професор међународних односа на Универзитету у Букурешту и члан УО Асоцијације за Југоисточну Европу из Минхена, каже за Данас да најновији догађаји, нарочито околности у вези с рушењем малезијског авиона, „које је вероватно изазвано ракетним бацачем који су испалили проруски побуњеници у Украјини“, доводи Београд у веома тешку ситуацију.

„Досад су западне државе показивале извесно разумевање за позицију Србије, која се нашла у сендвичу између Москве и ЕУ, али сада ће то разумевање престати. Европска идеја, у принципу, односи се на промовисање зоне мира и слободе кретања, што Србија треба да свесрдно подржи. Србија треба да покаже солидарност са жртвама и подржи распоређивање међународних стручњака како би почела истрага о несрећи, а то не прихватају проруски побуњеници“, наводи Алтман.

Немачки аналитичар констатује да Србија треба јасно да се одреди, јер Запад више неће толерисати „неодређени став Београда“, наглашавајући да кандидатура за ЕУ не значи само добијање средстава.

Када је реч о поруци Додика да би Република Српска могла да следи пример Крима, Алтман оцењује да би то подразумевало уједињење РС са Србијом. „Ипак, Србија уопште не жели да ризикује свој европски пут прихватајући такав корак када су практично све државе широм света осудиле руско преузимање Крима“, закључује овај стручњак.

Бернд Хитеман, генерални секретар Европског покрета Немачке, одговарајући на питање Данаса да ли очекује да западне државе појачају притисак на Србију да усклади спољну политику са ЕУ, каже да је потребно „дискутовати о садржини, а не идеологијама из прошлости“.

„Источноевропске државе такође подржавају слободу и европску интеграцију. Спољна политика представља део поглавља 31 у процесу преговора о приступању, па је усклађивање нормално. Али, у сваком случају треба бити свестан да свака држава чланица ЕУ има право вета, што ће се једног дана односити и на Србију. Нажалост, ЕУ још не говори једним гласом“, указује Хитеман.

Поводом Додикових изјава, он истиче да је незамисливо да ће Србија следити руски начин и оружано подржати „кримски пример“. „За разлику од Русије, Србија истински следи европски пут, који искључује оружана решења“, сматра Бернд Хитеман.

Предраг Симић: Необичан инцидент с Кирбијем

Извињење Амбасаде САД у Београду због „погрешног“ коментара амбасадора Мајкла Кирбија о ставу Србије према територијалном интегритету Украјине крајње је неочекиван и необичан дипломатски инцидент, а тај случај показује да се Србија налази у веома компликованој ситуацији у тренутку суноврата односа САД и Русије, рекао је за Данас Предраг Симић, председник Форума за међународне односе Европског покрета у Србији, коментаришући ревидирање првобитне Кирбијеве изјаве да свет неће поздравити „неосуђивање територијалног интегритета Украјине“, на коју је у среду реаговао и премијер Србије. Према његовим речима, САД желе да неутралишу Русију и сигурно би им било важно да се Београд „јасно одреди“. Симић подсећа и да су пре два месеца избиле варнице између страних дипломата и премијера Вучића због навода ОЕБС о угроженој слободи медија у Србији.

Марија Стојановић

(Данас)