Немачка влада верује да ће Грчка "испунити своје задатке"

БЕРЛИН – Немачка канцеларка Ангела Меркел неће понудити Атини помоћ током планираног сусрета са грчким премијером Јоргосом Папандреуом у Берлину у петак, изјавио је портпарол немачке владе на редовној конференцији за новинаре.

„Посета грчког премијера у петак увече служиће за дискусију о ситуацији и потврду добрих немачко-грчких односа”, додао је портпарол, указујући да садржај разговора између немачке канцеларке и грчког премијера „неће бити обећавање помоћи”, пренела је агенција ТАСР.

Портпарол је додао да је немачка влада поздравила одлуку Атине да усвоји нове мере за консолидацију јавних финансија.

„Влада верује да ће Грчка испунити своје задатке, оснажити своје поверење и подржати стабилност евра”, пренела је агенција ТАСР изјаву портпарола немачке владе.

Изјава Немачке је, међутим, уздржанија него што су Грци очекивали. Атина, наиме, после усвајања додатних мера штедње, рачуна на помоћ Европске уније (ЕУ), а свакако и на подршку њене најмоћније економије - Немачке, указују аналитичари.

„Оправдано сада очекујемо солидарност ЕУ”, изјавио је данас Папандреу током телевизијског разговора са председником Грчке Каролосом Папуљасом.

Грци с пажњом очекују сусрет свог премијера са немачком канцеларком, јер је Немачка један од главних зајмодаваца Грчке. Нема сумње да ће став Берлина према грчкој кризи увелико утицати и на позицију коју ће у односу на тај проблем заузети и друге чланице ЕУ, указују аналитичари.

Меркелова, која је раније упутила позив премијеру Грчке да посети Немачку 5. марта, изјавила је ових дана да јој је циљ да утиче на смањивање тензија изазваних буџетском кризом у Грчкој.

„Вол стрит џорнал” је објавио да у Немачкој и Француској постоји расположење да тамошње државне банке и инвститори купе грчке обвезнице вредне тридесетак милијарди долара, што би било од изузетног значаја за ту земљу, али и за стабилност евро зоне.

Грчка влада је данас усвојила нове обимне мере за смањивање буџетског дефицита. Ради се већ о трећем пакету штедње за последња три месеца, који би Атини требало да помогну да добије финансијску помоћ.

Укупно би те мере штедње државној каси требало да донесу 4,8 милијарди евра, при чему ће половина бити остварена на основу уштеде у издацима, а других 50 одсто од повећања пореза, преносе агенције.

Саставни део нових грчких мера је повећање пореза на додату вредност (ПДВ) на 21 са садашњих 19 процената, затим повећање потрошачког пореза на бензин, дуванске и алкохолне производе, као и ограничавање бонуса за запослене у јавном сектору за 30 одсто.

Мере штедње обухватају и замрзавање плата у јавном сектору у овој години.

(Танјуг)