Немачка: Грчка да прода острва и некретнине да намири дугове

Берлин - Политичари, чланови владајуће немачке конзервативно-либералне коалиције, траже од канцеларке Ангеле Меркел да не обећава Грчкој финансијску помоћ.

Јозеф Шларман, представник удружења малих и средњих предузетника у немачкој Хришћанско-демократској унији (ЦДУ) предложио је да грчка држава прода некретнине и фирме које поседује, јер "свако ко је банкротирао, мора да учини све да намири своје повериоце".

Истовремено, шеф групе младих посланика ЦДУ Марко Вандервиц каже да би Грчка требало да прода ненастањена острва. На иронично питање да ли искључује могућност продаје насељених отока и расељавање Грка који на њима живе, он је рекао да би то био "превелики посао" и да насељено острво "ионако нико неће да купи".

Иначе, рачуна се да Грчка има две хиљаде острва од којих је 227 настањено.

Франк Шефлер, финансијски стручњак Либерала који владају у коалицији са ЦДУ, упозорио је канцеларку да би обећање финансијске помоћи Грцима значило "кршење немачког права".

Шеф минхенског института за привредна истраживања Ханс-Вернер Зин је, после објављивања мера грчке владе за излазак из кризе, оценио да је "сваки покушај да се Грчка стабилизује и задржи у зони евра, само бунар без дна".

Он је истакао да би било боље да Грчка иступи из евро-зоне, јер ће у противном заједничка валута бити тешко и дугорочно уздрмана. Излазак Грчке би чак помогао другим земљама, чланицама те зоне, да превазидју последице финансијске кризе и рецесије.

Зин је оценио да, "пошто Грчка није у стању да рефинансира дугове, остале земље чланице евро-зоне могу само да јој поклоне новац или да обезвреде валуту што је у евро-зони тешко јер може да иде само заједно са смањивањем цена и плата".

Са друге стране, председник грчког парламента Филипос Пецалникос наводи да "Грци не очекују да их Немци спасу" јер су тај задатак "поставили сами себи". "Грчкој не треба ваш новац, већ ваша солидарност и подршка да би се одбранила од напада међународних шпекуланата", поручио је Пецалникос.

Односи Немачке и Грчке видно су захладнели од избијања финансијске кризе изазване милијардским буџетским дефицитом који је достигао скоро 13 одсто бруто друственог производа Грчке. Уље на ватру долива свакодневно својим извештавањем и булеварска штампа.

Грчка је најавила да планира да у блиској будућности емитује нове десетогодишње обвезнице деноминоване у еврима и да је одредила пет банака које ће руководити тим емитовањем.

Саопштење је уследило само дан након што је влада те земље одлучила да предузме додатне строге мере, укључујући смањење плата запослених у јавном сектору, замрзавање пензија и повећање пореза, ради смањења свог превеликог фискалног дефицита.

Грчка Агенција за управљање јавним дугом је именовала "Барклиз кепитал", ХСБЦ, "Националну банку Грчке", "Номуру" и "Пиреус банку" за руковођење емитовањем нових обвезница које доспевају за наплату 19. јуна 2020. године.

Аналитичари указују да ће ту продају с пажњом пратити финансијска тржишта, како би на основу интересовања инвеститора за грчки дуг проценила дубину кризе у земљи.

Грчка планира да ове године позајми око 54 милијарде евра путем емитовања државних обвезница, а до сада је успела да прикупи око 13 милијарди евра.

(Бета)