петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Нема цензуре у штампи, оцењено анализом "Кварталног медијаметра"
Хроника

Нема цензуре у штампи, оцењено анализом "Кварталног медијаметра"

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 23. октобар 2019.

У штампаним медијима није присутна цензура, односно не постоји тема која не може бити обрађена, резултати су најновије анализе "Квартални медијаметар".

Анализа је показала и да су недељници умерено до радикално критични према власти.

Аналитичар Дејан Вук Станковић, представљајући резултате истраживања штампаних медија, који се односе на недељнике, казао је да ако негде постоји слобода медија то су онда управо недељни листови.

У истраживању су обухваћени НИН, Време, Нови Магазин, Недељник и Печат, а како је Станковић навео, радикално критичан став према власти имају НИН и Време, док су умерени Недељник и Нови магазин са тенденцијом да постану радикални, док Печат власт критикује по питању Косова и Метохије и антируских ставова у Србији.

"Слици власти придодају се и неки елементи криминализације, који су последица специфичних новинарских техника, као што је проналажење саговорника који унапред имају спремљену причу о криминалу, који никада није доказан на одговарајућим инстанцама, али је формирана слика у јавности да је власт нешто што је криминално", казао је Станковић.

Додао је да се користе јаки изрази када се описује власт, као што је израз "мафија", као и да у време када је један од кјључан захтева опозиција везан за медије, обновљена је и, како наводи, матрица да је власт свеприсутни контролор медија.

Ни слика опозиција није ружичаста, казао је Станковић и додао да је такође представљена негативно и то највише у колумнама.

Како додаје, дух политичких борби пренео се на ривалство међу медијима.

Поштују се професионални стандарди

Станковић је, одговарајући на питање главног и одговорног уредника НИН-а Милана Ћулибрка да ли се у недељницима поштују професионални стандарди, казао да се поштују.

Одговарајући на питање Ћулибрка о методологији, Станковић је казао да су то текстови са насловне стране, они који реферишу на насловну страу и колумне главних и одговорних уредника.

Објашњавајући шта мисли под радикалном критиком, Станковић је казао да то значи критика која доводи у питање шта год ради неки политички актер.

Ћулибрк је казао да се не доводе у питање све одлуке, већ само лоше, на шта му је Станковић одговорио да пошто се пише само о лошим одлукама, испада да нема ниједне добре.

Главни и одговорни уредник НИН-а је казао да су небројено пута послали званичне захтеве званичницима Србије за интервју, на шта они нису ни одговорили и упитао Станковића да ли би се његово мишљење о радикалној критици променило уколико би на насловној страни био на пример председник Србије који би рекао шта год би он хтео да каже на њихова питања.

Станковић је казао да на то питање не може одговорити и да не може да говори у име председника, премијерке и других министара.

"Не могу да анализирам те који неће, ја анализирам оне који су у текстовима", казао је Станковић.

Информер има највише текстова чији наслов је сензационалистички, а нема везе са текстом

Медијска аналитичарка Даница Лабан говорила је о резултатима истраживања дневних штампаних медијиа и навела да наслови у скоро 34 одсто текстова у дневним штампаним медијима не задоваљавају стандарде професионалног извештавања и садрже формулације које нису у складу са садржајем текста.

Од дневних листова анализирани су Ало, Информер, Курир, Данас, Блиц, Вечерње новости, Политика.

Око три четвртине наслова који не задовољавају стандарде забележено је у дневном листу Ало, док је 55 одсто таквих наслова у Куриру, а Информер има највише текстова чији наслов је сензационалистички, а нема везе са текстом.

"Највише наслова који испуњавају стандарде можемо пронаћи у дневним листовима Данас и Политика, то су наслови који задовољавају стандарде професионалног извештавања, с тим што Политика има благо закривљење које се односи на наслове који су у стандардима, али није у складу са текстом", казала је Лабан.

У Данасу се појавио само један наслов од 467 текстова који није био у складу са садржајем, а сензанционалистички наслови који немају везе са текстом не постоје у том листу, док је сензационалистичких наслова који имају везе са текстом 60.

У Блицу нема наслова који немају везе са садржајем, показала је анализа, а сензационалистичких наслова који су у складу са садржајем текста је око 40 одсто.

Од појединачних актера, највећи број текстова на насловницама дневне штампе у овом кварталу је имао Александар Вучић, следе Ана Брнабић и Ивица Дачић, док су од опозиционих лидера највише заступљени Драган Ðилас, Бошко Обрадовић и Вук Јеремић.

Од свих политичких актера највећи број негативниох текстова на насловницама и у другом кварталу 2019. године написано је о председнику Србије и то највише у Данасу,.

Најзаступљенија реч у насловима је Србија, а следе Косово и Срби.

Теме које су најзаступљеније су политички живот, Косово и Метохија, а о ЕУ је написано свега 2,68 одсто текстова.

(Б92)

 

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер