Нела Кубуровић: У правосуђу готово да нема политике, а Нацртом уставних амандмана њен утицај ће бити још мањи

Министарка правде Нела Кубуровић каже да ни сада политике готово да нема у правосуђу. Она указује да ће Нацртом уставних амандмана утицај политике бити још више елиминисан, одбацујући као неаргументоване критике појединих струковних удружења и дела цивилног сектора.

"Политике готово да ни сада уопште нема у правосуђу. Колико год то неком деловало невероватно, али заиста јесте тако. Високи савет судства и Државно веће тужилаца и сада имају поприлично широку аутономију", прецизирала је Кубуровић у интервјуу за Недељник.

Она прихвата критику на важећи Устав према коме Народна скупштина има улогу у поступку избора судија и председника судова и истиче да је управо то Нацртом амандмана отклоњено.

На примедбе Удружење тужилаца које тврди да Нацрт амандамана има за циљ остваривања потпуне контроле тужилаштва, министарка правде је подсетила да је потребно је правити разлику између положаја тужилаца и судија.

"Основна улога државе је да гони починиоце кривичних дела и полуга која то остварује је тужилаштво. У већини европских земаља министар правде је врховни тужилац или је тај који именује све тужиоце и даје упутство за њихово поступање", нагласила је Кубуровић.

Она је указала да је у првобитном тексту амандмана било предвиђено да тужиоце бира Врховни савет тужилаца (ВСТ), али да је то променењено имајући у виду мишљење Републичког јавног тужиоца, које је послато са потписом свих апелационих тужилаца, којем су се придружили и остали тужиоци на руководећим позицијама.

"Након тога предлог је промењен да се они бирају у Скупштини. Заменике јавних тужилаца ће, како је предложено и првим нацртом, самостално бирати ВСТ и њихов избор неће бити потврђиван у Скупштини, како се то чини данас", прецизирала је министарка правде.

Поводом критика на састав високих савета судија и тужилаца, Кубуровић је указала да је у младим демократијама каква је Србија установљена пракса да постоје самостална независна тела која раде на избору судија, вредновању њиховог рада, напредовању, али и одлучивању о њиховој одговорности.

"Та тела треба да представљају баланс, односно равнотежу различитог састава. Свакако један део треба да буду судије изабране од својих колега који представљају аутентичне представнике судске власти. Управо један од недостатака садашњег Устава је и да поред тога што судије предлажу своје представнике, они су морали да буду потврђени од Скупштине. Сада је и то укинуто", нагласила је Кубуровић.

Она је истакла да Венецијанска комисија ни у једној својој препоруци не говори о томе да судије треба да буду већина у Високом савету судства (ВСС), већ само да најмање половина морају да буду судије.

"Уколико имате у виду такве препоруке, онда Министарство правде није прекршило установљени стандард", напоменула је министарка правде одбацујући критике да ће избором "истакнутих правника народна скупштина односно политика добити одлучујућу улогу у ВСС".

"До сада је ВСС, иако су судије биле у већини, имао претежну улогу предлагача, а Скупштина је одлучивала о избору. Једина улога где је Високи савет самостално одлучивао било је напредовање судија, односно утврђивање сталности њихове функције. Сада је то измењено", нагласила је она.

Напомињући да верује да ће се Венецијанска комисија позитивно изјаснити о Нацрту амандмана, Кубуровић је указала да је састав ВСС са пет судија и пет истакнутих правника добар баланс, како не би имали сталешки систем где ће судије саме о себи да одлучују.

Подсетила је да је Министарство прихватило захтев струке да у ВСС не постоји “златни глас”, који , како је напоменула, није био предвиђен да би неко имао превласт, већ да се омогући да савет не буде у блокади.

Нацртом је сада предвиђено да ће уколико ВСС по одређеним питањима, која ће бити утврђена законом, не донесе одлуку у року од 30 дана, бити распуштен.

"Не говоримо о свим одлукама савета, већ само о оним које ће конкретно бити прецизиране законом. Неће се савет распустити, рецимо зато што није донео одлуку о упућивању судије на службени пут", нагласила је Кубуровић.

Упитана за замерку зашто истакнути правник мора да има правосудни испит, јер онда, наводно, професор права не може да има тај статус, Кубуровић је одговорила питањем "ко каже да професори права немају положен правосудни испит".

(Танјуг)