Небојша Медојевић: Тоталитаризам и светиње

 Један од највећих антикомуниста и демократа и реформаторе Европе, чешки дисидент Вацлав Клаус је у свом чувеном говору на Институту за економију у Лондону, 25. марта 1991. године, рекао пророчке речи о транзицији:

Демократија, владавина права, поштовање људских права и слобода, равноправност и једнакост грађана пред законом нису могући ако једном засвагда не раскрстимо с комунистичком диктатуром и тоталитаризмом.

Зато се данас, 31 годину после пада Берлинског зида, црногорско друштво и даље суочава с отвореним питањима која су карактеристична за претполитичка тоталитарна друштва.

Поштовање закона, једнакост грађана пред законом, поштовање религијских права, слобода говора и изражавања, уставне гаранције имовине, одвојеност Цркве од државе, данас су отворена политичка питања која поларизују земљу и постају узрок нестабилности и сукоба.

Све успешне земље у транзицији су ова питања решила одмах након формалног увођења вишепартијског система. Одмах након нужних мера дисконтинуитета са тоталитарном прошлошћу (отварања досијеа тајних служби, лустрација, осуда политичких злочина и рехабилитација жртава политичког прогона, забране рада комунистичких партија…).

Нажалост, црногорски комунисти су одлучили да прескоче ову кључну фазу транзиције и да на темељима тоталитаризма граде демократску и правну државу с ефикасном тржишном економијом.

Сама промена власништва над имовином и приватизациона пљачка, разарање традиционалног система моралних вредности, прихватања глобализације и неолибералног концепта, без темељних политичких промена, довели су до креирања неодрживог и нестабилног хибрида.

Зато је Демократски Фронт (ДФ), не само против антихрићанског ДПС-а, већ и против болесног система који производи трајну корупцију и трајно сиромаштво. Смена ДПС-а је „conditio sine qua non” нормализације односа и почетка политичке, моралне, институционалне и економске обнове друштва.

Тоталитарни поредак Ђукановића је нестабилан и неодржив. Он производи друштвене конфликте. Неподношљиви осећај неправде. А неправда која постане ендемска, односно трајна и системска, тј. модус операнди режима на власти, неминовно доводи до социјалних, верских, етничких, политичких тензија и нестабилности.

Масовна употреба полиције, тужилаштва и судова у репресији према грађанима који конзумирају своја елементарна људска права и слободе указује да се температура друштвених процеса и конфликата подиже и да се приближавамо тачки после које неће бити повратка на мирна политичка решења.

Кад влада почне да влада декретима, наредбама, супротно Уставу и својим одлукама масовно крши основна људска права и слободе, кад се дерогира уставна позиција Парламента, купује уређивачка политика приватних медија новцем из буџета, кад се од стране владе ствара болесна друштвена клима да је свако критичко мишљење или отпор кршењу људских права непријатељски акт према држави, јасно је да држава и друштво срљају ка сукобима. Постајемо ризично друштво.

Ако томе додамо и извесни банкрот јавних финансија и дужничко ропство и енормни јаз између малог броја екстремно богатих (припадника владајуће класе) и огромне већине екстремно сиромашних, лако се може уочити зашто је смена актуелне власти императив за спречавање најгорег сценарија дестабилизације и сукоба.

Искуства других бивших комунистичких земаља недвосмислено показују да је хибрид тоталитаризма и слободног друштва неодржив, а ја бих рекао и опасан.

Зато је борба за слободу вере, слободу изражавања и политичког деловања, заштиту имовине и статуса СПЦ много више од тога. То је у суштини побуна народа због неправде и неслободе.

И у праву је митрополит Амфилохије кад је казао да је „овај народ после 75 година постао слободан”.

Народ осећа неправду која долази из болесног и потрошеног система, заснованог на личној власти једног човека. Ендемска корупција, ендемско сиромаштво и ендемски криминал. То је, нажалост, слика Милове Црне Горе данас.

То угрожава саме темеље државе Црне Горе и њеног друштвеног бића.

Требало нам је 29 година да почнемо да схватамо пророчке речи Вацлава Клауса из 1991. године.

Један од лидера Демократског фронта

(Политика)