Небојша Крстић: Ја држим да председник Вучић води добру, озбиљну, зрелу и реалистичну државну политику

Маркетиншки стручњак Небојша Крстић послао је писмо листу “Данас”, у ком одговара на колумну Светислава Басаре у којој писац баш и није био благонаклон према њему.

“Уредниче Данаса,

Ваш колумниста Светислав Басара изволео је свој текст од 13. 12. 2017. посветити мојој маленкости, па дозволите сада ви мени да му у вашем цењеном листу одговорим. Тим пре што је господин Басара, поред неколико (углавном тачних) оцена мога деловања, поставио и пар конкретних питања, те бих искористио вашу евентуалну добру вољу и добре уређивачке обичаје који налажу да се чује и друга страна и покушао да му дам адекватне одговоре. Наравно, у складу са својим невеликим могућностима.

Што се тиче, дакле, Басарине оцене мога деловања, она гласи (цитирам): "Вучићев најугледнији и најгрлатији пропагандиста и парадржавни човек без преседана и портфеља". Ово ме асоцира на мисао Теофила Панчића који за моју маленкост (у Времену, пре пар бројева) каже да је Вучићев "проевропски" апологета (Теофил ставља наводнике на проевропски).

Ако занемарим те наводнике, мислим да су и Светислав и Теофил у праву. Наиме, ја држим да председник Вучић води добру, озбиљну, зрелу и реалистичну државну политику. Једини разлог што о њој говорим похвално у јавности, уместо у некаквом затвореном кругу својих познаника, јесте то што о томе не говоре они којима је то посао. Они који су се од појаве вишестраначја у Србији залагали за модерну и европску Србију која уместо у митологији живи у реалности, или не препознају да је Вучић данас онај ко спроводи ту визију или се праве да то не виде.

Teofile, ko tebi guši glas? Daj reci, raskrinkaj ga! https://t.co/72gGgmzjOh

Nebojša KrstićDecember 14, 2017

Бити реалан и објективан у оцени Вучићевог учинка није у данашњој Србији ни лака ни једноставна ствар. Много је зле интелектуалне и медијске енергије уложено у стварање патолошке атмосфере и формирање непомирљивих полова по угледу на оне из деведесетих. Зато већина јавних делатника игра на сигурно, за своју публику, понављајући у бескрај мантре и флоскуле карактеристичне за табор коме припадају, а зарад јефтиног ефекта и сигурног аплауза. Ту је Басара изузетак. И Теофил је покушао да направи искорак у време када је сасвим исправно дефинисао "беле листиће" као идиотски покрет, али се брзо покајао, ретерирао и вратио својој читалачкој бази која, комесарска каква је, не трпи никакве менталне екстраваганције и соло излете. А то је штета зато што је мало интелигентних људи у јавном етру, а много оних који га на различите начине трују и загађују. Управо зато апострофирам и Басару у Панчића, обојица су људи способни за разумно и апстрактно размишљање, а понекад и за уочавање различитих нијанси у деловању политичких чимбеника, и оних на власти и оних опозиционих, а само је питање њихове воље и храбрости хоће ли своју способност да искористе.

Da li ste kupili Danas i pročitali moj odgovor Basari?@OnlineDanas pic.twitter.com/YBggoRvKYs

Nebojša KrstićDecember 15, 2017

За разлику од лоших ствари које имају само једни ману - да су лоше, свака добра ствар има хиљаду мана, па тако и Вучић. У новинама које троше огромну количини хартије и олова да те лоше прикажу још лошијим, ја ћу се сконцентрисати на добре - Вучић за последњих шест година ни у једној стратешки важној теми није омануо. И не само то, он је данас, у контексту квалитета личности, странака и покрета који чине алтернативу његовој власти, једина сила која Србију везује са могућношћу да реши свој најмалигнији проблем (Косово), промени Устав и постане чланица ЕУ. За неке је ово што тврдим бласфемија прве врсте, али сигуран сам не и за оне који имају мозга у глави. Зато мислим да је обавеза свих власника функционалног централног нервног система којима је европска Србија на срцу да, уместо да буду део линч гомиле и бесловесне навијачке руље, буду својом објективном и непристрасном критиком у функцији остварења циља, а то је, да поновим, модерна, уљуђена и европска Србија.

Ово је, у кратким цртама, разлог због ког сам ја "Вучићев апологета" и "Вучићев најугледнији и најгрлатији пропагандиста и парадржавни човек без преседана и портфеља", а то намеравам да останем и даље, све док видим да Вучић ради оно што је од суштинске важности и од користи за земљу. Праштаћу му разне ситне грешке, фаулове, кораке, три секунде у рекету... све док земљу држи на стратешки исправној трајекторији упркос хистеричном вербалном линчу који доживљава од стране оних који су декларативно на истој политичкој линији... и упркос потенцијално експлозивној притајености оних који јесу за њега, али не и за његову политику. (Ово моје праштање можда звучи патетично, али оно је последица искуства: наиме и сам сам имао прилике да грешим, али и да будем сведок грешака еx председника у моментима када је свака могућа одлука погрешна и када се избор своди само на бирање оне која је најмање лоша.)

Басара исправно каже да сам у праву када тврдим "да у Србији постоји читава једна каста професионалних незадовољника који смисао својих живота проналазе у жучној критици (непорецивог иначе) бесмисла овдашњих режима (свих боја)." Каже и да сам у праву кад тврдим "да вечити критичари дупетом не мрдају да би земљу Србију пресаздали у складу са њиховим високим стандардима", али, додаје Бас - нисам у праву што мудро прећуткујем да ни Тадић раније ни Вучић сада ни у сну нису помишљали да "вечним критичарима" пруже шансу да докажу да нису лењивци и критизери "на празно".

Nova kolumna Svetislava Basare
https://t.co/uvzI9aMAKp

Dnevni list DanasDecember 13, 2017

Хм. Па ко је раније Тадићу, а данас Вучићу, уместо одговора питам Басару, пружио шансу да спроводе своју политику? Нико, брате. Сами су се изборили за то. Ђинђић пре њих.

Узимам у обзир чињеницу да су неки од вечних грађански критизера свих "режима" били у власти (пада ми на памет Србијанка Турајлић као државни секретар у министарству образовања у време, ако се не варам, министра Гаше Кнежевића) и сасвим сам сигуран да нисам никог од њих упамтио по неком успеху. То што они нису упамћени по својим резултатима, њима не смета да критикују друге, али ја то и не могу да им замерим јербо знам како власт тј. државна управа функционише. То вам је један инертан систем потпуно отпоран на реформе. Управо због тога, свака, па и најмања промена на боље драгоцена је и у крајњој инстанци - једино могућа. Велике промене система не дешавају се готово никад на о рук и одједном, већ мукотрпним и спороходним миц по миц путем који је често за просто око невидљив, а за злобнике идеалан да би се, што би Басара рекао - ибретили. Дакле, онај ко (увек) мисли да би знао и могао боље од сваког ко је од (рецимо) 2000. до данас водио Србију, треба сам да се испрси и понуди бирачима, а не да пита зашто му Вучић није дао уредничко место у Политици. Тадић, кад смо већ код тога, није ником дао то уредничко место. У његово време, то је радио Управни одбор Политике на челу са Соњом Лихт - на јавном конкурсу. Па је изабран уредник из корпе са именима само оних који су на конкурс аплицирали.

И последње Басарино важно питање, више тврдња, гласи отприлике овако: "Тадић онда (а Вучић сада) има више сељачко-политичке рачунице да пред домаћом и (нарочито) страном јавношћу паламуди о европском путу Србије, док у стварности предност даје дупеувлакачима, тутумрацима, лопужама и преварантима."

Ово и јесте суштина моје замерке моралним гигантима који све виде и све знају и који такви какви су, велелепни и узвишени, седе на свом Олимпу са кога сипају покуде и негодовања, док је демократски изабрани државник практично принуђен да своју војску формира од нас смртних, грешних, недостојних и необразованих (међу којима свакако има и одређена количина дупеувлакача, тутумрака, лопужа и превараната). Ја сам сасвим сигуран да би Тадић ономад, а Вучић данас, бирао боље кад би бољи уместо на Олимпу живели у Србији и кад би желели да испрљају своју божанску чистоту блатом конкретног ангажмана који би им навукао на врат увреде, сатанизацију, етикетирање, омаловажавање, као и неизбежну титулу "издајника опозиције". Да зло буде веће, били би избачени са ноблес панела и округлих столова на којима се тако отмено изражава забринутост за стање у друштву. Треба ли да подсећам да се Вучић, рецимо, уопште није либио да заграби из хјуман рисорса и Ђинђићеве и Тадићеве владе и да је без лажног стида и фолирања узео приличан број квалитетних људи за своју владу, практично све који га нису одбили? Извор квалитетног кадра, нажалост, у Србији није неограничен. Отуд мој апел паметнима: вратите се рационалном, промишљеном и реалном; дистанцирајте се, ако бога знате, од разјарене гомиле од које нико никад неће имати никакве користи.

Такав приступ ће вас свакако болети, али биће од опште користи, наиме, не можемо Вучић, Басара и ја све да изнесемо сами.”

(Данас)