Početna strana > Hronika > Nebojša Katić: O vakcinama i novcu
Hronika

Nebojša Katić: O vakcinama i novcu

PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 13. septembar 2021.

 Zdravstvene institucije EU upravo su objavile da nema hitne potrebe za trećom dozom vakcine, osim kod imuno ugroženih osoba. Istovremeno, britanski vladini eksperti ne vide veliku korist od vakcinisanja zdrave dece, bar za sada. Ako je Evropa oprezna i ne žuri, otkud u Srbiji sve jači pritisak za trećom dozom vakcine, ili za vakcinacijom dece? Da li je baš nužno da pored svakojakih „liderstava” Srbija i ovde bude lider i eksperimentalni poligon? Da li je reč o dirljivoj brizi za zdravlje ljudi ili, daleko bilo, postoje i neki mračni komercijalni interesi?

Kompanija „Fajzer” već nedeljama poziva svet da krene sa trećom dozom vakcine. Pre desetak dana ova kompanija je i zvanično najavila veliku promotivnu kampanju u tom pravcu. Kako je objavljeno, marketinški napor neće stati samo kod poziva za treću dozu, već će biti usmeren i ka tome da se podstakne vakcinisanje dece starosti od 12 do 15 godina, a potom i dece starosti od pet do 11 godina. U ovom suludom ambijentu, farmaceutske kuće planiraju da vakcine promovišu baš kako se to radi sa pastama za zube ili dečjim pelenama.

Marketing je skup, pa je siroti „Fajzer” morao da poveća cene svojih vakcina za više od 25 odsto. Pri tome, reč je o vakcini koja je i pre ovog ogromnog povećanja bila papreno skupa. U ovom trenutku skuplja je samo „Moderna”, najljući konkurent „Fajzera”. (Uzgred, i „Moderna” je, da ne zaostane, povećala cene za preko 10 odsto.) Na ovom tržištu rat već besni. Istočne vakcine su na Zapadu blokirane – da li neko zaista veruje da to nije ni u  kakvoj vezi sa profitnim interesima zapadnih kompanija? Najava marketinških kampanja i ljuti farmaceutski rat za profit obradovaće sve one zdravstvene delatnike i novinare koji su ljubitelji kongresnog turizama o trošku farmaceutskih kuća.

Kad je vakcinisanje počelo saznali smo da je „Fajzerova” vakcina čudesna, da je poslednja reč „medicinske tehnike” koja naj-naj-najbolje štiti od kovida. To je bilo dovoljno da se opravda njena visoka cena. Na drugoj strani, najgoru medijsku reputaciju imala je „Astra-Zeneka”, slučajno najjeftinija vakcina, koja svojom cenom daje loš primer i narušava tržišnu harmoniju. Uzgred, poslednja istraživanja ako im se danas uopšte može verovati, pokazuju da efikasnost „Fajzerove” vakcine opada brže od oklevetanog cepiva „Astra-Zeneke” i da je to možda razlog zbog kojeg je Izrael, opitna laboratorija „Fajzera”, danas u velikom problemu.

Igrom slučaja, baš u trenutku kada farmaceutske kuće kreću u svoju novu kampanju, i neki od domaćih stručnjaka insistiraju da se posle druge doze mora primiti treća, spasonosna. Pri tome se naglašava i da se vakcine mogu mešati bez ikakvog rizika, a poneko sasvim otvoreno predlaže i da je najbolje primiti baš „Fajzerovu”, kao treću vakcinu

Igrom slučaja, baš u trenutku kada farmaceutske kuće kreću u svoju novu kampanju, i neki od domaćih stručnjaka insistiraju da se posle druge doze mora primiti treća, spasonosna. Pri tome se naglašava i da se vakcine mogu mešati bez ikakvog rizika, a poneko sasvim otvoreno predlaže i da je najbolje primiti baš „Fajzerovu”, kao treću vakcinu.

Da li se ove inicijative baziraju na ozbiljnim i temeljnim domaćim studijama? Da li je srpska nauka uspela smisleno da sistematizuje svoja iskustva, ili samo deklamuje i propagira ono što joj drugi sufliraju?

Od početka pandemije do danas, svet je izložen nekonzistentnim i često nelogičnim merama, ogromnom broju informacija i manipulacija koje dolaze sa raznih strana – političkih i zdravstvenih, stručnih i nestručnih. Oni koji prate stručne radove na temu kovida kažu da i na tom segmentu vlada kakofonija koja je povremeno praćena i naučnim skandalima. Struka se mučno nosi sa novom bolešću, pa se lutanja i konfuzija mogu razumeti. Otuda nije nikakvo čudo ni da je deo javnosti skeptičan prema zvaničnim informacijama i da zato odbija vakcine. Olako je to objašnjavati samo antivakserskim i „ravnozemljaškim” dezinformacijama, kao što je nepametno istrčavati sa čvrstim stavovima kad je manjak znanja i višak dilema prilično vidljiv.

U cilju jačanja poverenja bilo bi od koristi da lekari koji imaju značajan uticaj na javno mnjenje, a pogotovo oni koji kreiraju zdravstvenu politiku, saopšte javnosti da li, i kakve odnose imaju ili su imali sa farmaceutskim kućama. Za građane je važno da budu sigurni da javni delatnici nisu deo lobističke mašinerije moćnih kompanija i da nisu u konfliktu interesa

Kriza stručnog poverenja dodatno je pojačana i krizom poverenja u etiku nekih delova medicinske struke. To je odavno globalni fenomen i skandali vezani za amoralnu praksu farmaceutskih kuća dobro su poznati. Pod okriljem pandemije došlo je i do dodatnog bujanja korupcije u vezi sa nabavkama medicinskog „kovid provijanta” čak i u onim zemljama koje se diče niskim stepenom korupcije. Otuda, pored praćenja tragova virusa nije na odmet pratiti i tragove novca.

U cilju jačanja poverenja bilo bi od koristi da lekari koji imaju značajan uticaj na javno mnjenje, a pogotovo oni koji kreiraju zdravstvenu politiku, saopšte javnosti da li, i kakve odnose imaju ili su imali sa farmaceutskim kućama. Za građane je važno da budu sigurni da javni delatnici nisu deo lobističke mašinerije moćnih kompanija i da nisu u konfliktu interesa. Ja ću evo, iako nisam lekar, priznati da sam od „Astra-Zeneke”, koju u tekstu pominjem u diskretno pozitivnom kontekstu, nešto dobio – i to dva puta, uz lilihip pride. A kada je o kongresnom turizmu reč ili o novcu za kakvu studiju, tu sam … pa ako me se sete, sete.

Ekonomista

(Politika)