Početna strana > Hronika > Nebojša Katić: "Kriza tek kuca na vrata Srbije"
Hronika

Nebojša Katić: "Kriza tek kuca na vrata Srbije"

PDF Štampa El. pošta
sreda, 01. decembar 2010.

Beograd - Srbiju karakteriše odsustvo svake ekonomske strategije, a kriza koju smo se trudili da izbegnemo tek je pred nama, kaže ekonomski konsultant Nebojša Katić.

"Kriza će nas sačekati. Ništa nismo rešili, samo smo suočavanje sa stvarnošću koje je trebalo da se desi 2008. i 2009. pomerili na 2011. i 2012. Ova kriza kakva je, jer reč je o velikoj krizi kakva je bila u Argentini neće se izbeći. Ona će nas sačekati, ali bojim se u situaciji kada smo sve svoje adute ispucali. A to su kompanije koje smo imali da prodamo. Nadam se da ono što govorim nije tačno, ali bojim se da će se to upravo ovako dogoditi", kaže Katić.

On tvrdi da je kriza u kojoj se Srbija nalazi posledica prevelike privatne potrošnje i potrošnje privrede. Prema njegovim rečima prvo što bi Srbija trebalo da uradi je da ukine keš kredite građanima i da deo tog novčanog potencijala usmeri u privredu.

"Srbija je dopala ovih muka zbog ogromnih zaduživanja građana i privrede. Taj privatni dug građana i privrede se bar poslednje tri godine prenosi na državu tako što je država potrošila 3,2 milijarde evra da bi sprečila kolaps dinara. To nije trebalo da radi", smatra Katić.

”Čisto da ilustrujem: tih 3,2 milijarde evra to je kompletan prihod od prodaje Mobtela, to je prihod od Telekoma i trebaće vam još oko 300 miliona evra da bi se ta cifra nadoknadila. A to je novac koji Srbija nema. To je novac koji smo morali da pozajmimo od MMF-a. To nije ništa nego socijalizacija gubitka. Država dakle veštački održava kurs da bi sprečila da građani i privreda potonu", kaže Katić.

Katić smatra i da Srbija nije trebalo da interveniše na devizom tržištu, jer time sve dugove prevaljuje na sebe i na građane koji su se odgovorno ponašali i nisu se zaduživali.

"Da je pušten evro Srbija bi sačuvala devize koje ima, ali bi prošla kroz jednu žestoku finansijsku krizu koja bi trajala oko godinu dana. Kriza bi bila žešća nego sada, ali bi uskoro počeo proces oporavka", ocenjuje Katić.

Trenutnu situaciju on opisuje kao "sečenje repa mački 17 puta da manje boli".

"Srbija je smatrala da je dovoljno da privatizuje privredu i da će tržište uvesti Srbiju u zonu sreće. To se nije dogodilo", ocenio je Katić.

On kaže i da je nova strategija u kojoj se pominje oslanjanje na inostrane investicije i izvoznu privredu samo deklarativni spisak želja koji nije dovoljan za stvarni oporavak Srbije.

"Zaboravlja se fundamentalno iskustvo zemalja u razvoju. Najuspešnije države nisu one koje su se oslanjale na strani kapital, već su najuspešnije one koje su svoje sredstva, takva kolika su, koristila za spostveni razvoj. Jer Srbija nije bez sredstava. Imamo sedam milijardi evra devizne štednje i to nije mali resurs", tvrdi Katić.

MMF je stečajni upravnik

Katić kaže da je pozivanjem MMF-a i sklapanjem sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom Srbija priznala poraz svoje ekonomske politike.

„MMF je stečajni upravnik. Kada potpisujete sporazum sa MMF-om vi priznajete da ste efektivno bankrotirali. Pozivanje MMF-a u pomoć je priznanje poraza ekonomske politike, oko toga se ne može polemisati i to nije sporno, tako se percipira na finansijskim tržištima. Tražili ste pomoć, novac od MMF-a jer niko drugi ne želi da vam ga da“, objašnjava on.

Katić je podsetio da je u poslednjem kvartalu 2008. počeo odliv kapitala iz Srbije, nije bilo priliva kapitala, a dinar je počeo da kliza i pretio je bankrot, kao i to da građani dodatno intenziviraju povlačenje novca iz banaka, a da banke povuku 3,2 milijarde evra iz repo operacija kod Narodne banke Srbije i da izvlače iz zemlje. „Sve je ličilo na kolaps, koji je sprečen paket aranžmanom sa MMF-om i Bečkim sporazumom“

Srbija je, međutim, sada u režimu ograničenog ekonomskog suverentiteta jer MMF odlučuje koliko će i za šta biti potrošeno iz budžeta, a ne naša vlada.
U kakvom stanju je država najbolje, prema njegovim rečima, pokazuje to što je država došla u situaciju da ne može da plati struju, vodu i grejanje.

„Kada bi se napravio spisak dugovanja države domaćim preduzećima ta cifra je monumentalna. Drugim rečima, kasa je prazna, popunjava se kreditima koji stižu sa strane, a delom i prodajom Telekoma“, navodi Katić.

Uz to, građani troše novac koji će jako teško vratiti i sve više ljudi nije u stanju da plaća kredite.

Kriza u Španiji i Portugaliji neće nas pogoditi

"Mi nismo direktno na udaru ove krize koja se dešava u Španiji i Portugalii i ona nas implicitno ne pogađa. Međutim ona pokazuje da Evropu karakterišu dve grupe zemalja: hard core ili odgovorne zemlje a to su Nemačka, Holandija, skandnavci i imate ove lepršave, manje odgovorne zemlje poput Španije, Portugala. U tom smislu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, Srbija bi bila percipirana kao nesolidna zemlja", ocenjuje Katić.

On napiminje i da po Srbiju znatno veći rizik predstavlja izbijanje krize u zemljama u regionu.

"Države oko nas su u vrlo teškoj situaciji. Mađarska, Rumunija, Bugarska. Mađarska je efektivno na rubu bankrota već gotovo četiri godine. Rumunina i Bugarska su takođe u ogromnim dugovima i servisiranje tih dugova može biti problem koji će se odraziti i na nas. Finansijska tržišta imaju intenciju da tretiraju države kao delove blokova. Finansijske muke Srbije su u tom smislu strukturno slične kao i problemi koje ima Hrvatska, Mađarska ili Rumunija. U trenutku kada jedna od ovih država ulazi u krupan problem, finansijska tržišta to percipiraju kao nešto neminovno što će pogoditi sve zemlje i počinje bekstvo kapitala. To bekstvo kapitala je ono što će uvesti i ovu državu u još ozbiljniju krizu", smatra Katić.

Javna potrošnja nije prevelika

"Pogrešna je percepcija da Srbija ima veliku javnu potršnju. U odnosu na Evropu gde je javna potrošnja u proseku 47 odsto bruto domaćeg proizvoda, Srbija sa 44 odsto javne potrošnje prema BDP-u nije najgora. Dakle visina javne potrošnje nije problem, ali je problem struktura te javne potrošnje jer se većina tog novca usmerava u PIO fond za penzije, a ne u izgradnju puteva, infrastrukturu, obrazovanje", objašnjava Katić.

Poljoprivreda je spas

"Srbija bi trebalo da se fokusira na jedinu delatnost gde ima šansu, a to je poljoprivreda. To je ključ za Srbiju. Ako postoji globalni trend koji Srbiji ide u prilog to je trend porasta cene hrane. Srbija bi po mom mišljenju trebalo da sva svoja sredstva uloži u jedinu granu od koje može da živi a to je poljoprivreda i sve prateće grane. Tu je jedino naša šansa za realan ekonomski oporavak", ocenio je Katić.

(B92)