НАТО спреман да размотри укидање копнене зоне безбедности

НАТО је спреман да размотри питање укидања војне зоне безбедности око Косова, ако то предложе власти Србије, рекао генерални секретар Алујансе Јап де Хоп Схефер. Питање промене Кумановског споразума Србија покренула крајем новембра.

Генерални секретар НАТО Јап де Хоп Схефер изјавио је у Бриселу да је спреман да размотри питање укидања војне зоне безбедности око Косова, ако то предложе власти Србије.

Када је реч о ваздушној зони безбедности око Косова "ако Србија буде хтела да изнесе предлоге с тим у вези ја сам спреман да то размотрим", рекао је Схефер на традиционалном новогодишњем пријему за акредитоване новинаре у седишту НАТО и додао је да је "сарадња Еулекса и Кфора добро уређена" и да свако има "своје одговорности и улогу".

"Кфор има поверење свих грађана на Косову, како већине тако и мањине, а сматрам да је сарадња Србије и Кфора добра тако да се сарадња Еулекса и Кфора добро одвија", навео је челник Северноатлантске алијансе.

Схефер је, међутим, ставио до знања да је "ситуација на Косову осетљива и сложена и потребно је да тамошње прилике решавамо корак по корак".

Копнена зона безбедности се протеже у дужини од 384 километара административне линије и има 1.920 квадратних километара укупне површине. Војска Србије контролише ту зону јединицама Друге, Треће и Четврте бригаде Копнене војске, чији су припадници распоређени у више од 20 база и контролних пунктова.

Схефер је потом у разговору са новинарима рекао да разуме незадовољство Београда и људи у Србији "због тога што је Кфор добио задатак да обучи косовске безбедносне снаге" додавши да је "далеко боље да за питање безбедности буду задужене професионалне снаге под демократском контролом" него да то и даље буде поверено групацији каква је Косовски заштитни корпус.

Генерални секретар НАТО истакао је да би "јако добро било да косовске безбедносне снаге буду истински вишеетничка формација, да у њој буде заступљен и одређен број косовских Срба".

Схефер је навео да не мисли да би промене у војном врху Србије могле имати неких последица по будуће односе Београда и Северноатлантског савеза.

"Ја сам имао добре односе са генералом (Здравком) Поношем, исто као и са министром (Драганом) Шутановцем и верујем да ће такви односи бити и с будућим челницима одбране Србије", назначио је Схефер нагласивши да "и НАТО и српски председник Борис Тадић воде прагматичну политику" у међусобним везама.

Председник Тадић је још крајем новембра, изјавио је да је дошло време за промену Кумановског споразума и да он, као шеф државе, стоји иза тог предлога.

Српски председник је рекао да, пошто се Србија показала да је фактор стабилности у региону, нема разлога да се не промени Кумановски споразум.

"Подсећам вас да су делови тог споразума такви да постоји још зона забрањеног лета. Не постоји објективно ниједан безбедносни разлог зашто би тако нешто постојало", рекао је Тадић.

Председник Тадић је казао да, објективно говорећи, данас треба да се мења Кумановски споразум о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије који је потписан 9. јуна 1999. године.

Војно-технички споразум у Куманову потписан је 9. јуна 1999. године и њиме је дефинисано повлачење српских снага безбедности са Косова, као и успостављање тампон-зона на административној граници Србије са Косовом.

На тај начин окончана је операција ваздушних удара НАТО-а против СР Југославије, а у нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.

Штета нанета НАТО бомбардовањем се процењује на око 30 милијарди долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених

(РТС)