NATO sa partnerskim organizacijama gostuje u Beogradu sredinom juna

Sudbinski kontrast Beograda

Sredinom juna, Beograd će ugostiti načelnike generalštabova iz 69 zemalja koje čine NATO savez, program Partnerstvo za mir, Mediteranski dijalog, Istanbulsku inicijativu, ali i odabrane zemlje.

Prva konferencija ove vrste organizovana je pre pet godina u Makedoniji. Sledili su slični skupovi u Makedoniji, Norveškoj, Albaniji i Finskoj. U Finskoj je bilo 47 vojnih delegacija, a za beogradski NATO samit, kako ovu konferenciju nezvanično u Srbiji nazivaju, tvrdi se da će biti najveći na svetu.

Očekuje se oko 250 učesnika, čiji boravak u najluksuznijim beogradskim hotelima treba da plati NATO, a najavljeno je da će Srbiji ostati oko 200.000 dolara zarade.

NATO sa partnerskim organizacijama u Beograd dolazi nakon Lisabonskog samita, koji su mnogi analitičari označili kao ključni. U Lisabonu, novembra prošle godine, usvojen je novi strateški koncept za ovu deceniju, usvojen je sporazum o raketnom štitu i doneta odluka o povlačenju iz Avganistana.

Predsednik Dimitrij Medvedev tada je pozvao američki Senat da pokaže odgovornost i ratifikuje START, rusko-američki sporazum o nuklearnom naoružanju, upozoravajući još tada na “reciprocitet” u odgovoru Rusije i upozoravajući da će biti velika sramota ako START ne bude usvojen.

U međuvremenu, NATO je objavio da će u Rumuniji biti postavljene rakete famoznog antiraketnog štita, a uloga alijanske i EU na Kosovu i Metohiji nikako ne ide u prilog Srbiji i njenoj zvaničnoj politici.

Osim toga, tu je i vojni napad na Libiju i tvrdnja američkih političara iz Reganove administracije, koju je prenela beogradska Politika, da je jedan od razloga tog napada i nemira u Siriji, potiskivanje interesa Rusije i Kine iz Sredozemlja.

Junski samit NATO-a u Beogradu, jeste povratak zločinca, ovoga puta u društvu, na mesto zločina i velika kontroverza srpske politike, etike i raspoloženja javnosti. Pitanje je šta će učesnici konferencije u Beogradu bitno novo saopštiti. Ali, pitanje je i kako će javnost u samoj Srbiji reagovati na sudbinski kontrast vlastite stvarnosti: beogradske ruševine i spomenici stradalima iz 1999. godine spram nasmejanih lica NATO lidera.

Ipak to nije jedini kontrast srpske stvarnosti. Javnost Srbije nije naklonjena NATO paktu, to pokazuju sva relevantna istraživanja, ali još uvek želi u EU. Javnost Srbije jeste za saradnju sa Haškim tribunalom, ali ne bi da isporuči generala Ratka Mladića. Ta javnost želi tržišne promene, ali nije zadovoljna privatizacijom. Značajan broj “pristalica” Rusije okuplja opoziciona politička stranka koja je sve bliža EU i ambasadama istaknutih članica NATO saveza.

Na kraju, srpska internet zajednica snažno je i masovno pozdravila vest da se vode pregovori sa Rusijom o stupanju u Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti, ali ni jedna snažna politička stranka u svom programu nema predviđenu saradnju sa ovom značajnom međunarodnom organizacijom.

Srpska javnost je još uvek javnost krajnosti. Ona međunarodnu politiku često posmatra samo kao konfrontaciju, a ne kao dugoročan proces. Retki analitičari i politički lideri u Srbiju imaju sluha za pažljivo praćenje sve složenijih odnosa koje Rusija i blok koji stasava oko nje gradi sa NATO paktom.

Zbog toga srpska javnost još uvek nema dovoljno senzibiliteta da pronađe mesto svoje države unutar značajnih međunarodnih kretanja. Mesto koje bi po prirodi stvari trebalo da pripadne Srbiji, danas vrlo vešto sve aktivnijom politikom saradnje zauzima mala Slovenija.

Okupljanje NATO saveza i partnera u Beogradu, za Srbiju bi trebalo da je iz moralnih razloga neprihvatljivo. Prvo zbog vojne agresije tog saveza 1999. godine i otimanja teritorije Kosova i Metohije, koje je nastavak nezakonite politike agresije. Sva je prilika da će svi ovi argumenti biti snažno prigušeni sredinom juna u Beogradu.

Ipak, po svoj prilici tada se neće dogoditi ništa sudbinski važno. Stranke i civilne organizacije, koje izražavaju protivljenje organizovanju proširene NATO konferencije u Beogradu, neće iz bezbednosnih razloga ni biti u prilici da izvedu građane na ulice.

Formalna retorika saradnje, osmesi i blicevi foto-aparata prekriće suštinsku istinu o hiljadama ubijenih, ruševinama koje još zjape u centru Beograda i otimanju teritorije upravo u režiji NATO pakta. A sve u ime mita o srećnoj budućnosti blagostanja, koja treba da započne čim Srbija stupi u evroatlantske integracije i počne bespogovorno da ispunjava sve zahteve.

Autor: Branko Žujović

(Glas Rusije)