субота, 22. септембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Наташа Б. Одаловић: Kосово, Апел, митрополит и патријарх
Хроника

Наташа Б. Одаловић: Kосово, Апел, митрополит и патријарх

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 12. јануар 2018.

"За српске услове, ово што је Вучић написао (део о односу Србије данас према Косову) исто је као кад би на пример Ердоган признао да је 1915. било османлијског геноцида над Јерменима", објавио је ономад водећи немачки лист Франкфуртер алгемајне цајтунг, објављујући прави хвалоспев о сада већ чувеном Вучићевом тексту о потреби јавног дијалога о Косову.

Текст је потписао новинар Михаел Мартинес, код нас познатији као "мој пријатељ Михаел", како га јавно назива председник Србије, Александар Вучић.

Да ли случајно погрешно разумевајући Вучићев текст, или учитавајући садржај који је само њему познат, тек, Мартинес наводи и то да је српски председник својим сународницима рекао у лице, досад нечувено: "Да би Срби коначно требало да се помире са независношћу некадашњег дела Србије."

Ако је погрешно разумео, онда је то привиђање реченица које је Вучић наводно написао била масовна појава у немачким листовима (образованијег сталежа) тих дана, јер су сви одреда у ауторском тексту А. В. видели да "Србија више никада неће имати утицаја на Косову" и да Вучић "захтева од Срба да ово приме к знању". Истини за вољу, ово заиста нигде у Вучићевом тексту није писало, али, цела Немачка, "пријатељска и благонаклона" бар према Вучићевом схватању спољне политике, брујала је о томе. Синдром "снила баба уштипке" или...шта??!

Недавно је Блиц објавио текст о томе како је наводно митрополит црногорско-приморски Амфилохије, саставио апел за одбрану Косова и Метохије. Блиц је пренео део апела у којем на почетку стоји да се "први пут у историји надвила опасност да српска рука потпише предају Косова и Метохије у туђе руке". И мада се Вучићево име нигде експлицитно не помиње, Блиц тврди да се у апелу говори лично о Вучићу, преносећи цитат: "Заклетва дата на Јеванђељу приликом преузимања дужности обавезује да се државни и национални интереси штите без обзира на опасности и уцене. Без Косова и Метохије или било ког дела своје територије, Србија не би била само осакаћена, већ и трајно поражена, као земља која је своју скупу судбину продала и поништила свој идентитет".

Да ли је митрополит Амфилохије Радовић аутор апела или га је само потписао, како се касније спекулисало у медијима, мање је битно од чињенице да је део СПЦ осетио потребу да се таквим апелом огласи и да га је владика Амфилохије са епископима, а на радост и понос свог верног народа, благословио својим потписом. Колика је снага само његовог потписа довољно говори то да се одмах пројавила потреба за нелогичним квалификацијама, па је текст Апела у Блицу назван "политичким памфлетом потпуно супротним унутрашњем дијалогу и политици о Косову за коју се залаже председник Александар Вучић". (Није ли парадокс квалификовати као недопустиве ставове са којима се улази у дијалог? Па где је ту онда ДИЈАЛОГ који подразумева отвореност за различита гледишта?!?)

Одмах након Божића Новости су објавиле на насловној страни речи Патријарха српског Иринеја: "Хвала Господу што нам је послао Вучића!" Наиме, на Литургији у Бања Луци Патријарх српски Иринеј је изнео свој став да : "Ми" видимо колико се Вучић са својим сарадницима "бори да сачува тај најсветији део наше земље, Косово и Метохију".

На свакој светој Литургији у храмовима широм Србије верни народ са љубављу и пажњом своје посебне молитве Господу упућује за српског патријарха Иринеја. Не само за његово телесно већ и духовно здравље. Тако да је Патријарх вишеструко одговоран пред Господом који је његов једини "Шеф".

Ако је наш добри Патријарх разумео да јавни дијалог о КиМ значи да се и Литургија може користити као трибина, то баш није својствено досадашњем схватању суштине литургијског заједничарења и обраћања, али ипак, битно је шта му је била намера. И Он зна да само о томе треба да води рачуна.

Након свега, како до јасног одговора на питање шта је овде истина? Да ли оно што о намерама Вучића према Косову износи немачки новинар Михаел Мартинес, или ово што о Вучићу износи српски Патријарх Иринеј?

У Божићној Посланици Патријарх је позвао све нас да не заборавимо никада да нам је "свака стопа свете земље Косова и Метохије дарована од Господа као залог".

Зато, не треба сумњати у то да патријарх зна шта говори и Чију свету Вољу говорећи извршава. Исто тако не треба сумњати и да је владика добри Амфилохије неопходна опомињућа предстража из Истог Светог Извора потекла. Апел Владике Амфилохија и говор патријарха Иринеја тек заједно, као нераздвојива суштаствена целина творе истину уједно испуњавајући завет нашег блаженопочившег Патријарха Павла: "Децо моја духовна, Будимо безазлени као голубови и опрезни као змије, само тако ћемо победити зло".

Они рекоше, а има ли Александар Вучић уши да чује исправно – видећемо.

(Наташа Б. Одаловић - Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће Србија до краја године прихватити „правно обавезујући споразум” са Приштином?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер