петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > НАЛЕД: ЕУ наш највећи инвеститор
Хроника

НАЛЕД: ЕУ наш највећи инвеститор

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 19. април 2014.

С приватизацијом стигли су улагачи са Запада отворивши простор за руске, а сада очекујемо и новац од партнера из Емирата.

Од 2000. године највише инвестиција у Србију дошло је из земаља чланица Европске уније, попут Немачке, Аустрије и Италије, а од других држава по улагањима предњаче Русија и Сједињене Америчке Државе, показују подаци Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД).

Колико се тачно пара на овај начин слило у нашу земљу тешко је проценити, али се у извештајима наших институција и у платним билансима са иностранством најчешће барата бројком од око 16 милијарди евра.

– Тренд се није битније мењао од 2000. године јер су сваке године по броју инвестиција доминирали Немачка, Аустрија, Италија и Словенија. Грчка је пре избијања кризе у тој земљи такође била међу већим инвеститорима. Са друге стране, годишње смо бележили по две или три веће инвестиције из држава које нису чланице ЕУ или уопште нису у Европи – објашњава Иван Радак из НАЛЕД-а, илуструјући то примером из 2012. године када смо имали покретање или пуну реализацију 14 већих инвестиција од којих су четири из Немачке, по две из Италије, Аустрије и Словеније, једна из Француске, а од држава ван ЕУ ту су по једна инвестиција из Швајцарске („Нестле”), САД („Купер тајерс”) и Канаде („Магна”).

Михаило Весовић, потпредседник Привредне коморе Србије, објашњава да је највећи светски инвеститор Америка, следе Јапан, Европска унија...

– Због близине, потпуно је природно то што је највећи део инвестиција код нас дошао из Европе. Руске су кренуле након улагања „Гаспрома” у НИС, потом је Сбер банка купила Фолкс банку, ушли су и у сектор осигурања, а све то ствара услове за више руских инвестиција – каже Весовић.

Иако су наши саговорници, али и целокупна привреда, сагласни да новац нема ни мирис ни боју и да су паре добродошле без обзира на то одакле стижу, после 2000. године Србија се економски најпре окренула Западу. Инвестиција из других крајева света у почетку готово да није било. То се променило са променом власти 2004. године и настојањем да се успоставе бољи економски односи са Русијом, што је резултирало продајом НИС-а „Гаспрому”. Прошле године отворила се могућност за већа улагања из Уједињених Арапских Емирата.

– Стране инвестиције, одакле год долазиле, веома су важне, јер доносе девизе и савремене технологије које ми немамо. Добро је што смо успоставили добре односе са Емиратима и замерам свакоме ко потцењује инвестиције из било које државе. Али, када причамо о Емиратима, не можемо побећи од утиска да има противречних информација. Најпре се најаве инвестиције у пољопривреду којих не буде. Потом је ту све што се десило са „Ер Србијом”, односно са тајношћу уговора. Али, без обзира на то, уколико будемо мудри можемо добро да прођемо у економској сарадњи са Емиратима – сматра Милан Ковачевић, консултант за улагања.

Што се тиче финансијске сарадње Србије и Емирата највећи део се односи на недавни кредит од милијарду долара, а подаци Народне банке Србије показују да су у току 2013. године инвестиције из Уједињених Арапских Емирата износиле 31,7 милиона евра.

– Ту се вероватно ради о куповини некретнина или о неким финансијским трансакцијама. У току ове и наредних година очекују се веће инвестиције из Емирата и оне су свакако добродошле – наводи Весовић.

Милан Ковачевић подсећа и да увек морамо да имамо на уму да су стране инвестиције само једна од могућности и да су домаће знатно веће.

– Укупне инвестиције у Србији износе око 20 одсто нашег БДП-а, што је око шест милијарди евра годишње. Уколико знамо да су стране прошле године износиле мање од милијарду, јасно је да се морамо више окретати себи – закључује Ковачевић.

Стефан Деспотовић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер