четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Подршку протестима дало и 28 професора и сарадника Правног факултета, на челу са академиком Костом Чавошким; Правни факулет Универзитета Унион такође дао подршку протестима
Хроника

Подршку протестима дало и 28 професора и сарадника Правног факултета, на челу са академиком Костом Чавошким; Правни факулет Универзитета Унион такође дао подршку протестима

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 24. јануар 2019.

Подршку грађанским протестима „1 од 5 милиона“ који се одржавају у Београду сваке суботе већ осам седмица, а од недавно и у другим градовима Србије, дало је вечерас и 28 професора и сарадника Правног факултета у Београду.

Њихов проглас преносимо у целости:

Придружујући се апелу колега с Филозофског факултета и Факултета политичких наука, ми доле потписани наставници и сарадници Правног факултета, свесни властитог универзитетског позива – да школујемо будуће правнике који ће се старати о заштити уставности, законитости, очувању владавине права и правне сигурности – и професионалне дужности да се огласимо кадгод се поменуте вредности на систематски начин угрожавају, обраћамо се јавности Србије с уверењем да постојећи носиоци власти – на челу с Председником Александром Вучићем – својим континуираним поступањем доприносе разградњи и затирању институција уставне демократије.

Одредба Устава Србије према којој „уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску“ јесте већ дуже време мртво слово на папиру, јер Председник Републике даје себи за право да најављује промене у кривичном законодавству и казненој политици (иако је то надлежност Народне скупштине по чл. 99 ст. 1 тач. 7); одбија оставку министра полиције (иако су министри за свој рад одговорни председнику Владе, Влади и Народној скупштини по чл. 125 ст. 3); „са сигурношћу“ тврди да одређена лица нису кривичноправно одговорна (иако власт пресуђивања припада судовима према чл. 143 ст. 1); даје изјаве о напретку у истрази (иако је према слову Устава јавно тужилаштво државни орган који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела по чл. 156 ст. 1).

Уместо да одредбу из чл. 111 Устава, према којој шеф државе „изражава државно јединство Републике Србије“, схвати као обавезу да поднесе оставку на место председника политичке партије, Председник Републике користи сваку прилику да истакне властиту страначку припадност и покаже отворену нетрпељивост према политичким противницима.

На тај начин активно доприноси клими радикалне политичке поларизације друштва у којој се свака критика носилаца власти доживљава као напад на државу. Та опасна тенденција да се владајућа политичка већина и њен лидер поистовећују с државом у директној је супротности са словом Устава који каже да „политичке странке не могу непосредно вршити власт, нити је потчинити себи.“ (Чл. 5 ст. 4)

Због свега напред реченог, Србија је данас место на којем је читав сет темељних политичких права и слобода доведен у питање. Иако Устав гарантује да у „Републици Србији нема цензуре“ (чл. 50), слобода мишљења и изражавања (чл. 46) је под сталним ударом, као и слобода научног и уметничког стваралаштва (чл. 73); медијске слободе су на најнижем нивоу, иако према слову Устава „свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештаван о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују“ (чл. 51); у таквим условима, најзад, и уставна одредба која каже да су „избори слободни“ (чл. 52) постаје у великој мери обесмишљена.

Стога ми долепотписани наставници и сарадници Правног факултета видимо садашње протесте грађана Србије као оправдан покушај да се политички живот Србије врати у уставне и законске оквире и да се створе преко потребне политичке претпоставке за демократско устројство и одговорно деловање свих државних институција.

академик проф. др Коста Чавошки, редовни професор у пензији

проф. др Мирјана Тодоровић, редовна професорка у пензији

проф. др Стеван Лилић, редовни професор у пензији

проф. др Емилија Вукадин, редовна професорка у пензији

проф. др Љиљана Радуловић, редовна професорка у пензији

проф. др Радмила Васић, редовна професорка у пензији

проф. др Драгор Хибер, редовни професор у пензији

проф. др Марија Драшкић, редовна професорка

проф. др Небојша Јовановић, редовни професор

проф. др Драгица Вујадиновић, редовна професорка

проф. др Јасминка Хасанбеговић, редовна професорка

проф. др Борис Беговић, редовни професор

проф. др Александра Јовановић, редовна професорка

проф. др Миодраг Јовановић, редовни професор

проф. др Ивана Крстић, ванредна професорка

проф. др Марко Давинић, ванредни професор

проф. др Танасије Маринковић, ванредни професор

проф. др Горан Дајовић, ванредни професор

проф. др Данило Вуковић, ванредни професор

доц. др Милена Ђорђевић, доценткиња

доц. др Милош Милошевић, доцент

доц. др Маја Лукић Радовић, доценткиња

доц. др Бојан Спаић, доцент

доц. др Милош Здравковић, доцент

доц. др Светислав Костић, доцент

доц. др Сања Глигић, доценткиња

Ана Одоровић, асистенткиња

Никола Илић, асистент

Подсетимо, писмо подршке најпре су упутили професори Филозофског факултета, а потом и социолози са истог факултета.

Правни факулет Универзитета Унион дао подршку протестима

Двадесет наставника и сарадника Правног факултета Универзитета Унион саопштило је да се придружује колегама са Филозофског факултета и ФПН у подршци протестима.

Они су у саопштењу написали да су уверени како су "све идеје и вредности за које се залажемо и које преносимо студентима, оличене у демократској и легитимној држави заснованој на владавини прави, подели власти, људским правима и толеранцији, данас у Србији погажене".

Подршку су потписали професори у пензији Лепосава Карамарковић, Зоран Ивошевић, Весна Ракић Водинелић, Владимир Водинелић, Невена Вучковић Шаховић, Весна Петровић, редовни професори Богољуб Милосављевић, Виолета Беширевић, Слађана Јовановић, ванредни професори Татјана Папић, Јелена Јеринић, Моника Милошевић, деценти Јелена Арсић, Јелена Симић, Марко Божић, асистент Алекса Радоњић, сарадник у настави Бојан Станивук, сарадник у настави Никола Ковачевић, предавачи Зорана Костић и Георгина Драговић.

(Данас, Бета)

Видети још: Готово сво наставно особље Факултета политичких наука у Београду подржало протест грађана

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер