Načelnik štaba vojske SAD: Zabrinut sam zbog broja ruskih vojnika u Ukrajini

„Sjedinjene Države prate dovoljno znakova i upozorenja o ruskim vojnim aktivnostima u blizini Ukrajine koji izazivaju "veliku zabrinutost“.

Ovo je izjavio načelnik štabova SAD Mark Mili. On je dodao „da se čini da je ruska retorika oštrija“.

Mark Mili, načelnik Zajedničkog štaba američkih snaga, odbio je da spekuliše o opcijama koje bi SAD mogle da razmotre u slučaju ruske invazije.

Međutim, u jednom od svojih najopširnijih komentara o krizi, Mili je istakao važnost suvereniteta Ukrajine za Vašington i NATO.

„Ako postoji otvorena agresija ruske vojne akcije u nezavisnoj nacionalnoj državi od 1991. godine, interesi nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Država i članica NATO su u pitanju“, rekao je Mili tokom leta iz Seula u Vašington.

Mili je odbio da javno objavi svoju procenu broja ruskih snaga u blizini Ukrajine, ali je sugerisao da njegova zabrinutost prevazilazi broj ruskih trupa.

Ukrajina je saopštila da je Rusija skupila više od 90.000 vojnika duž granice.

Ali Moskva je odbacila nagoveštaje da se sprema da napadne svog južnog suseda i brani svoje pravo da rasporedi trupe na sopstvenu teritoriju kako joj odgovara.

Kremlj je već anektirao crnomorsko poluostrvo Krim od Ukrajine 2014. godine i od tada podržava pobunjenike u borbi protiv ukrajinskih vladinih snaga na istoku zemlje.

Prema Kijevu, u tom sukobu je stradalo 14.000 ljudi, a o sukobu se i dalje ćuti.

Eksperti upozoravaju da bi ničim izazvana ruska invazija mogla da bude destabilizujući faktor i da stvori domino efekat daleko izvan Ukrajine u vreme sve veće zabrinutosti zbog kineskih namera prema Tajvanu.

Mili je odbio da javno objavi svoju procenu broja ruskih snaga u blizini Ukrajine, ali je sugerisao da njegova zabrinutost prevazilazi broj ruskih trupa.

„Neću vam reći šta pratimo i indikatore ili upozorenja sa stanovišta obaveštajnih službi, ali ih sve pratimo“, rekao je Mili.

„I sada ih ima dovoljno da izazovu veliku zabrinutost, a mi ćemo nastaviti da pratimo“, kaže on.

Rusija i Ukrajina imaju vekovnu zajedničku istoriju i bile su dve najveće republike Sovjetskog Saveza sve do njegovog raspada 1991. godine, pa Moskva ambiciju svog suseda da uđe u NATO vidi kao uvredu i pretnju.

Otkako je počela najnovija kriza, Moskva je od Zapada zahtevala pravno obavezujuće bezbednosne garancije i uveravanja da NATO neće primiti Ukrajinu u članstvo niti postaviti raketne sisteme za gađanje Rusije.

Američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio je u četvrtak Moskvu na „visoku cenu“ ako napadne Ukrajinu i pozvao njenu rusku koleginicu da traži diplomatski izlaz iz krize.

Mili je odbio da spekuliše o tome da li će ruski predsednik Vladimir Putin podstaći povlačenje američkih snaga iz Avganistana, rekavši „Morate da pitate Putina“.

Avgustovsko povlačenje okončalo je dve decenije dug američki rat nedvosmislenim porazom, a talibani su se vratili na vlast.

„Mislim da bi bila greška da bilo koja zemlja izvuče široki strateški zaključak na osnovu američkog povlačenja iz Avganistana i onda automatski primeni taj događaj na druge situacije“, rekao je Mili. On je naveo istorijske primere prošlih američkih predsednika koji su povukli trupe na nekim mestima, ali su naredili vojnu akciju na drugim mestima.

(B92)