уторак, 27. јун 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан: Због ембарга Запада у Бањалуци умрла дванаеста беба услед несташице кисеоника; Рођени Блез Паскал, Салман Ружди, Стеван Христић и Павле Бељански; Амерички Конгрес 1862. забранио ропство на територији САД
Хроника

На данашњи дан: Због ембарга Запада у Бањалуци умрла дванаеста беба услед несташице кисеоника; Рођени Блез Паскал, Салман Ружди, Стеван Христић и Павле Бељански; Амерички Конгрес 1862. забранио ропство на територији САД

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 19. јун 2017.

НОВИ САД - На данашњи дан 1992. у болници у Бањалуци је умрла 12. беба због несташице кисеоника, пошто САД и друге западне земље нису дозвољавале доставу хуманитарне помоћи ваздушним путем западном делу Републике Српске током борби српских јединица с муслиманским и хрватским снагама за коридор код Брчког. Прва од 12 беба у Бања Луци је због оваквог драстичног кршења људских права умрла 22. маја 1992.

1885 - Рођен је композитор и диригент Стеван Христић, члан Српске академије наука и уметности, обдарени полифоничар који је основно надахнуће црпео из народних мотива, један од оснивача Музичке академије у Београду, шеф Београдске филхармоније, диригент Народног позоришта, директор Опере и први председник Савеза композитора Југославије.

Музичко образовање стекао је у Београду, Риму, Бечу, Лајпцигу, Москви и Паризу. Дела: оркестарска "Симфонијска фантазија", "Рапсодија", "Врањанска свита", "Поема зоре", "Марш слободе", "Скице за клавир", музичка драма "Сутон", балет "Охридска легенда", ораторијум "Васкресење", сценска музика за драме "Чучук Стана", "Сунце", "Лазарево васкрсење", "Уображени болесник", "Хамлет", "Вечити младожења", "Бура", хорови, соло песме.

Данас је понедељак, 19. јун. 

1566 - Рођен је шкотски краљ Џејмс VI Стјуарт, који је као Џејмс I од 1603. до смрти 1625. први владао и Шкотском и Енглеском и био први Стјуарт на енглеском престолу. После абдикације са шкотског престола мајке Марије Стјуарт, 1567. је - када је имао само годину дана - проглашен краљем Шкотске и ту титулу је такође носио до смрти.

1623 - Рођен је француски математичар, физичар, писац, филозоф, мистик, Блез Паскал, који је поставио основе рачуна вероватноће. Веома млад истакао се открићима из геометрије И физике: у 16. години објавио је расправу о конусним пресецима, а у 18. довршио конструисање математичке машине (аритмометар), која је обављала четири основне рачунске операције. Први је математички третирао проблем вероватноће у хазардним играма и с француским математичаром Пјером Фермаом поставио је основе рачуна вероватноће. Изумео је и хидрауличну пресу и утврдио да притисак ваздуха опада с висином и да се помоћу барометра може утврдити висина планина. До 24. године бавио се само математиком и физиком, а потом је дошао до закључка да је његова дотадашња активност небитна и посветио се верским темама, филозофији па и књижевности. Повукао се у манастир Пор-Роајал, у ком се налазила група такозваних Јансенита (реч је о религиозно-друштвеном покрету на чијим основама ће временом израсти Старокатоличка црква). Званична Црква је била веома искључива према Јансенитима па је Паскал сносио последице оваквог свог избора. Дела: "Писма једном провинцијалцу" (антијезуитски текст), "Мисли" (контемплативан текст, дубоко хришћански).

1862 - Амерички Конгрес је забранио ропство на територији САД.

1867 - Мексички републиканци су стрељали наметнутог цара Фердинанда Максимилијана Јозефа Хабзбурга, крунисаног после француске војне интервенције. Аустријског надвојводу Максимилијана за мексичког цара је 1864. устоличио француски цар Наполеон III, покушавши да преко њега оствари утицај Француске у тој земљи. Мексиканци су потукли интервенционистичке трупе, а за председника је поново изабран Бенито Пабло Хуарез, назван "Вашингтон Мексика", који је у време француске интервенције од 1861. до 1867. предводио мексички народ у борби за независност земље.

1873 - Рођен је српски геолог Владимир К. Петковић, члан Српске краљевске академије, оснивач Државног геолошког института, професор и ректор Београдског универзитета, најбољи познавалац кредне формације код нас и тектонике источне Србије. Био је управник Геолошког завода Београдског универзитета и уредник "Геолошких анала Балканског полуострва". Написао је око 70 радова, претежно о стратиграфији и тектоници Србије. Дела: "Геологија источне Србије", "О тектонском склопу источне Србије", "Терцијер у Скопској равници", "Тупижница и њено подножје", "Голт у Србији", "О баремском кату на Гребену", "Аптски кат у источној Србији".

1885 - Статуа Слободе - француски поклон Американцима - стигла је у Њујорк из Француске.

1886 - Рођен је српски сликар Јован Бијелић, члан Српске краљевске академије, један од најзначајнијих српских (и југословенских) ликовних стваралаца између два светска рата. Студирао је у Сарајеву, Кракову, Паризу и Прагу. Сценограф (потом и шеф сликарске радионице) Народног позоришта у Београду, у којем је делао до смрти, постао је 1919. Сликао је портрете, пејзаже, мртву природу и композиције. Имао је приватну школу из које је изашао низ сликара. Дела: "Портрет девојке", "Купачица", "Јајце", "Кћи уметникова", "Двориште", "Женски акт", "Сарајево", "Портрет старице".

1897 - Умро је енглески капетан Чарлс Канингем Бојкот, против којег је 1880, док је управљао једним енглеским лендлордством у Ирској, примењен ненасилни отпор одбијањем сарадње. Такав вид отпора је касније назван према његовом презимену - бојкот.

1892 - Рођен је Павле Бељански српски правник и дипломата, колекционар који је сакупио најцеловитију збирку уметничких дела српског (и југословенског) сликарства прве половине 20.в. Школовао се у Београду и Паризу. Као дипломата Краљевине Југославије боравио је у Стокхолму, Варшави, Берлину, Бечу, Паризу, Риму. Испрва заинтересован за европску, највише ренесансну уметност, увиђа да су му врхунска дела недоступна, па је сакупљачку страст усмерио ка савременој уметности. Поступно, његова збирка слика, скулптура, таписерија и цртежа прераста у јединствену колекцију врхунских уметничких дела. Трагична погибија седморо чланова његове породице приликом бомбардовања 1944. довела је Бељанског до одлуке да драгоцену колекцију завешта српском народу, тиме је он постао један од његових највећих дародаваца. Спомен-збирка Павла Бељанског налази се Новом Саду и отворена је за јавност од октобра 1961.

1906 - Рођен је британски физиолог и биохемичар руског порекла Ернст Борис Чејн, који је с Александром Флемингом И Хауардом Волтером Флоријем 1945. поделио Нобелову награду за медицину. Истраживао је ензиме, инсулин и антибиотике (пеницилин).

1908 - У луку Сантос упловио је брод "Касато Мару" са 168 јапанских породица, чиме је почела имиграција Јапанаца у Бразил.

1921 - Рођен је француски филмски и позоришни глумац Луј Жандр, познат као Луј Журдан, који је запаженије улоге остварио у америчким филмовима него у француским. Филмови: "Случај Парадин", "Писмо непознате", "Жижи", "Мадам Бовари", "Три новчића у фонтани".

1937 - Умро је шкотски писац Џејмс Метју Бери, "отац"Петра Пана. Писао је углавном драме и приповетке. Дела: "Петар Пан", "Дивни Крајтон", "Господска улица".

1944 - После жестоких борби против јапанских снага, америчке трупе су освојиле стратешки важно острво Сајпан у западном Пацифику, на ком је Јапан изградио једну од тада највећих војно-поморских база укључујући и неколико аеродрома.

1947 - Рођен је индијски писац Салман Ружди, којем је ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини изрекао фатву са смртном пресудом, оптуживши га да је извргао руглу Ислам у роману "Сатански стихови". Остала дела: романи "Деца поноћи", "Исток, запад", "Харун и море прича", "Мавров последњи уздах".

1953 - У америчком затвору "Синг-Синг" извршена је смртна казна на електричној столици над Џулијусом Розенбергом и његовом супругом Етел. Они су оптужени да су Совјетском Савезу одавали нуклеарне тајне. Упркос бројним апелима са свих страна света да им буду поштеђени животи, смрта казна је извршена. Њих двоје су први брачни пар погубљен у САД. Налази у новоотвореним руским архивима потврђују да је оптужба против њих била истинита.

1961 - Велика Британија је дала независност шеикату Кувајт у Персијском заливу, који је био под њеним протекторатом од 1899.

1965 - Алжирског председника Ахмеда Бен Белу војним ударом без проливања крви збацио је министар одбране генерал Хуари Бумедијен, који се идућег месеца прогласио председником Алжира.

1970 - Совјетски васионски брод "Сојуз-9" вратио се на Земљу, постигавши нови рекорд у дужини боравка у космосу од 17 дана, 16 часова и 59 минута.

1987 - У експлозији коју су у гаражи једне робне куће у Барселони поставили терористи сепаратистичке баскијске организације ЕТА, погинуло је 12 и рањено више од 30 људи.

1988 - Испред једне продавнице у индијском граду Курукшетра погинуло је 15 људи у експлозији бомбе коју су поставили Сики терористи.

1993 - Умро је енглески писац Вилијам Голдинг, добитник Нобелове награде за књижевност 1983. Био је преокупиран темом зла и исконског греха, тако да су његова дела прожета таквом атмосфером, са бројним алегоријама, често неразумљивим. Био је веома популаран. Дела: романи "Господар мува", "Наследници", "Хридине двојице мртвих", "Бег шкорпија", "Слободан пад", "Торањ катедрале", "Пирамида", "Видљива тмина", "Обреди пловидбе", есеји "Вреле капије", "Покретни циљ".

1995 - Чеченски исламски терористи су после шест дана ослободили 1.500 талаца - грађана и пацијената, међу којима мноштво деце и жена. У акцији терориста које је предводио Шамиљ Басајев - окончаној преговорима с руским премијером Виктором Черномирдином, после којих су таоци ослобођени а терористима омогућено да се врате у Чеченију - погинуло је више од 120 људи.

1997 - Вилијам Хејг је постао најмлађи вођа британске Конзервативне партије након 200 година.

2005 - Најмање 20 људи је погинуло и исто толико је рањено у нападу бомбаша самоубице у ресторану у близини Зелене зоне у Багдаду.

2007 - Најмање 87 људи је погинуло, а 224 особе су повређене у експлозији камиона бомбе у центру Багдада. Експлозија се догодила у близини шиитске џамије Хилани, у трговачкој четврти Синак, а возило је било паркирано на градилишту у близини џамије.

2008 - Британија је званично ратификовала Лисабонски уговор, пошто је краљица Елизабета II дала пристанак за Закон, којим се овај Уговор одобрава. Тим чином Британија је постала 19. земља ЕУ која је ратификовала Лисабонски уговор, и прва држава која је то учинила пошто су Ирци на референдуму одбацили тај документ.

(Танјуг)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате избор Ане Брнабић за премијера Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер