петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан умро прота Матија Ненадовић, потписан Минхенски споразум којим је Немачкој дозвољено да припоји Судетску област, емитован први заједнички програм ТВ одашиљача у Београду, Загребу и Љубљани
Хроника

На данашњи дан умро прота Матија Ненадовић, потписан Минхенски споразум којим је Немачкој дозвољено да припоји Судетску област, емитован први заједнички програм ТВ одашиљача у Београду, Загребу и Љубљани

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 29. септембар 2016.
На данашњи дан 1938. Велика Британија, Француска, Италија и Немачка потписале су споразум у Минхену којим је Немачкој дозвољено да припоји Судетску област, део Чехословачке са немачком националном мањином. Минхенски споразум сматра се пресудним актом којим је Хитлеру отворен пут за отпочињање Другог светског рата. 

На данашњи дан 1958. емитован је први заједнички програм ТВ одашиљача у Београду, Загребу и Љубљани. 

1399. Краљ Ричард II постао је први енглески монарх који је абдицирао. На абдикацију су га приморали племићи који су се побунили против његове апсолутистичке владавине. 

1518. Рођен је италијански сликар Јакопо Тинторето, један од највећих мајстора 16. века, чувен по вештини постизања изузетних светлосних ефеката. Имао је велики утицај на европско сликарство, посебно на импресионисте ("Тајна вечера", "Последњи суд"). 

1758. Рођен је енглески адмирал Хорацио Нелсон један од највећих стратега у историји поморских ратова. Однео је кључне победе над Наполеоновом флотом, а 1805. је нанео катастрофалан пораз удруженој шпанско-француској флоти код Трафалгара. 

1854. У Ваљеву је умро прота Матија Ненадовић, војвода и један од вођа Првог српског устанка. Био је први дипломата обновљене Србије и творац и први председник Правитељствујушћег совјета. Његови "Мемоари" драгоцено су сведочанство о људима и догађајима из тог времена. 

1901. Рођен је италијански нуклеарни физичар Енрико Ферми, добитник Нобелове награде за физику 1938. Заслужан је за низ основних открића у физици атомског језгра, а 2. децембра 1942. у Чикагу пустио је у погон први нуклеарни реактор. Тај датум узима се и као почетак атомског доба. 

1911. Италија је објавила рат Турској и упала у либијску провинцију Триполитанију. 

1918. Бугарска је након пораза на Солунском фронту у Првом светском рату потписала примирје са савезницима ("Солунско примирје"). 

1913. Рудолф Дизел, немачки инжењер, конструктор првог мотора са унутрашњим сагоревањем на принципу самопаљења (1893), нестао је у мору у каналу Ламанш приликом путовања из Антверпена у Лондон. 

1923. На основу мандата Друштва народа, Велика Британија је успоставила власт у Палестини. 

1930. Умро је руски сликар Иља Јефимович Рјепин, главни представник реализма у руском сликарству. Извршио је велики утицај на уметнике свога времена и био је узор совјетских социјалистичких реалиста ("Бурлаци на Волги", "Литија", "Иван Грозни и његов син Иван", "Хапшење пропагандиста"). 

1940. Румунија је у Другом светском рату иступила из Балканског пакта који је 9. фебруара 1934. у Атини закључила с Југославијом, Турском и Грчком. 

1941. У Баби Јару, код Кијева, Немци су у Другом светском рату у масакру над Јеврејима, који је трајао два дана, побили 33.771 цивила, укључујући жене и децу. 

1957. У Западном Пакистану је погинуло око 300 људи када је експресни воз ударио у композицију цистерни са нафтом. 

1967. Међународни монетарни фонд окупио је својих 106 чланица на састанку у Рио де Жанеиру, где је одобрена реформа светског монетарног система. 

1970. Потпредседник Египта Анвар ел Садат преузео је дужност шефа државе после смрти Гамала Абдела Насера, а 5. октобра је формално постао председник државе. 

1972. Јапан и Кина су нормализовали дипломатске односе. 

1979. Папа Јован Павле II је, током прве папске посете Ирској, упутио апел за мир у Северној Ирској пред више од милион људи у Даблину. 

1979. Председник Екваторијалне Гвинеје Франсиско Масијас Нгуема збачен са власти у августу 1979, а потом стрељан под оптужбом да је крив за "геноцид, издају, проневеру и систематско кршење људских права". 

1988. Мировне снаге УН су за свој 40-годишњи рад добиле Нобелову награду за мир. 

1993. Један од комунистичких ветерана и представник тврде линије европских комуниста Жорж Марше повукао се, због лошег здравља, са места председника Комунистичке партије Француске, на чијем челу је био две деценије. 

1994. Министри одбране чланица НАТО на састанку у Севиљи одлучили су да НАТО појача ваздушне нападе на положаје босанских Срба. 

1999. Специјалне полицијске снаге за разбијање демонстрација брутално су претукле демонстранте у Београду када су покушали да дођу до резиденције председника СР Југославије Слободана Милошевића и изразе незадовољство његовом деветогодишњом владавином. 

2000. Позиву лидера Демократске опозиције Србије на грађанску непослушност и генерални штрајк због покушаја режима да фалсификује изборне резултате од 24. септембра, први су се одазвали средњошколци у Горњем Милановцу и рудари колубарског рудника Тамнава. У наредним данима талас штрајкова захватио је целу Србију, почела је блокада магистралних путева. 

2000. Бивши канадски премије Пјер Тридо умро је у 80. години. Премијер Канаде од 1968. до 1979. и од 1980. до 1984, Тридо је након првог избора за премијера покренуо праву "тридоманију", која је политичарима донела, за њих до тада недостижан, статус звезда. 

2001. Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о борби против тероризма и спречавању финансирања терориста. Резолуцијом је предвиђено увођење санкција свакој земљи која не буде поштовала антитерористичке мере. 

2002. Учешће авганистанских спортиста на 14. Азијским играма, које су почеле у Пусану у Јужној Кореји, означило је њихов повратак на међународна такмичења, после осам година одсуства. 

2003. Суд у Београду осудио је хашког бегунца Милана Лукића и Оливера Крсмановића из Вишеграда (обојица у бекству) и Драгутина Драгичевића из Сребренице на 20 година, а Ђорђа Шевића из Руме на 15 година затвора за убиство 16 Муслимана из места Сјеверин октобра 1992. године. 

2004. Султан Хасанл Болкиах од Брунеја потписао је нови Устав који ће омогућити одржавање првих избора од 1962. године у овом, нафтом богатом, краљевству. 

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер